VIŠE MESTA POD NAŠIM SUNCEM

"Od vlade i države ne tražimo da nas štiti od svetske konkurencije, već samo da nam omogući da s njom budemo bar ravnopravni u poslovima kod kuće. Ništa više," kaže Slobodan S. Petrović sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, sažimajući poruku učesnika sastanka na kome se, uoči Nove godine okupilo oko 150 stručnjaka i rukovodećih ljudi iz energetike, elektromašinogradnje i građevinarstva.
Povod za ovaj skup bila je kontraproduktivna podela posla u energetici Srbije. U razgovoru za kWh - glasilo Elektroprivrede Srbije Petrović ističe značaj ovakve sektorske razmene mišljenja i to što su glas privrede čuli i predstavnici vlasti, odnosno, resorni ministar, prof. dr Petar Škundrić.

– Trebalo je na jednom mestu čuti šta nam se u energetskom, ali i pratećim sektorima dešava i šta taj najvitalniji deo naše privrede planira, ne samo u idućoj, već i u nekoliko narednih godina. Kako da našim firmama, odnosno zaposlenim radnicima i stručnjacima, u ovako krizno doba, obezbedimo, prosto rečeno – hleb. Nikako na način na koji se to činilo, pogotovo od 2002, kada su u energetiku, a posebno u Elektroprivredu Srbije, kao najvitalniju i najvredniju kompaniju, počele da pritiču stotine miliona evra donacija, kada su stranci, upravo oni koji su nam pomagali, odnosili i do 80 odsto pomoći - priča Petrović napominjući da bi "bilo krajnje nepristojno reći da nam ta pomoć nije puno značila, ali danas, kada smo već na putu da stanemo na svoje noge i kada planiramo nove, velike elektroenergetske kapacitete, a ne samo redovna održavanja, takva podela posla nakon međunarodnih licitacija ili tendera počinje da bude kontraproduktivna".

Baš zbog toga su se na ovom skupu u PKS mogle čuti i pritužbe na domaće zakonodavstvo.

– Pritužbe su se odnosile, konkretno, na Zakon o javnim nabavkama, koji nema ni mrvu pozitivne diskriminacije u korist domaće privrede: elektrogradnje, mašinogradnje, građevinarstva i uopšte svih delatnosti, koje i kada bi htele, zbog dugih godina sankcija, ne mogu niti imaju minimalnu šansu da se uključe u međunarodne tendere za domaće poslove - kaže Petrović.

Ovaj elektroinženjer, i sam ponikao u EPS-u otvoreno govori o posledicama takve državne politike. Kako kaže, u sadašnjim okolnostima, pogotovo ako je u pitanju inostrani kreditor ili donator, posao po pravilu dobija inostrana firma koja za podizvođača angažuje naše firme koje im, zbog rigoroznih uslova, ni po čemu, sem po stručnosti, nisu mogle biti konkurenti. Pri tome naše firme gube ne samo konkretne angažmane već i reference za te velike poslove.

- Kako da ih imamo kada smo deceniju i neku godinu više bili van sveta i zakona? Kako da imamo desetine miliona dolara obrta u tim poslovima kada jedva preživljavamo sa milionima dinara? Kako, ovo, kako ono, tek po Zakonu o javnim nabavkama naša elektroenergetska ili mašinska preduzeća ne mogu ni da se pojave na tenderima skupljim od 100.000 evra na domaćem terenu - priča Petrović ukazujući da taj isti zakon ne brani da ih oni koji dobiju posao angažuju kao podizvođače. "Za male pare. I, Bogu hvala, oni to i urade na najbolji mogući način. Kvalitetno i uz dogovorene rokove."

Petrović napominje da niko od učsnika skupa u PKS nije tražio da ih država tetoši ili forsira, pogotovo ne tamo gde i sami znaju da nisu dovoljno sposobni i jaki. Ali, ovi inženjeri i tehničari znaju gde je i dokle stigla svetska konkurencija, ali izvanredno poznaju i sopstvene mogućnosti i domete.

Jasno je predstavnicima energetike, elektromašinogradnje i građevinarstva Srbije da sam EPS i država n nemaju sopstvena sredstva, što nameće neophodnost inostranih kredita. Uverili su se stotine puta u činjenicu da nijedna „domaća” banka neće ili ne može da im izda valjanu garanciju, da će dobijeni posao biti obavljen na vreme i po dogovorenom kvalitetu.

- Sve oni to znaju, naravno i konkurencija, ali je malo čudno da naša država ne uviđa da u svemu tome nešto nije u redu. Da li je moguće da – kada sve mnogo bogatije i privredno mnogo jače zemlje od naše, pogotovo u ovo vreme finansijske krize i ekonomske recesije, pomažu čak i svoje multinacionalne kompanije i stoje iza njih sa milijardama evra ili dolara – naša država insistira na poštovanju pravila koja nas direktno vode u podređen, da ne kažem kolonijalan položaj - pita se Petrović naglašavajući da " niko, pa ni PKS ne bi stao iza rđavih domaćih firmi. Ali, šteta je za one koje su dobre strancima, a ne mogu same da rade, jer ne ispunjavaju formalne uslove. Šteta je i za državu, čak mnogo više."

Najveće i najpoznatije srpske firme, poput „Energoprojekta”, „Termoelektra”, „Goše montaže”, instituta „Mihajlo Pupin” Instituta „Nikola Tesla”, „Kolubara metala” i „Rudnap grupe”... osnovale su konzorcijum, ne bi li se što ravnopravnije uključili u predstojeću konkurenciju za dobijanje domaćih elektroenergetskih poslova. Njihovi predstavnici su sa ovog skupa predložili kako da dođu do potrebnih referenci a kao predstavnik udruženja koje u PKS zastupa njihove i interese EPS-a Petrović kaže:

– Samo naivni mogu da veruju u to da će nam stranci dati tako unosne i zahvalne poslove preko kojih će doći do željenih stručnih i profesionalnih rejtinga, jer se i ugled i renome stiču, najpre, kod kuće. Konačno, ko nas je u minuloj polovini veka, u energetskom ili građevinskom smislu gradio i podizao? Stranci? Ne. Čak i kada smo se kod njih zajmili nisu mogli da nas uslovljavaju svojom opremom ili izvođačima. Zato je veoma dobar strateški potez stvaranje konzorcijuma domaćih firmi. Ali, bilo bi dobro kada bi i naša država pokušala da svojim merama domaćim, najvitalnijim firmama omogući da dobiju bar 40 do 60 odsto od vrednosti budućih poslova, a ne – mrvice.

Napominjući da te mere "uopšte ne moraju po svojoj prirodi da budu protekcionističke ili usmerene protiv strane konkurencije, jer toj konkurenciji srpske firme se iz sasvim objektivnih razloga ne mogu nikako u proizvodnom i finansijskom smislu valjano suprotstaviti," Petrović zaključuje:

- Samo tako možemo da se vratimo tamo gde smo u svetu bili pre tri do četiri decenije, ali, ništa manje važno i – kod svoje kuće. Da se sami izborimo za malo više sunca ispod sopstvenog neba.