Klimatski ciljevi postaju neostvarivi bez nuklearne energije
Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) objavila je dokument u kome tvrdi da nuklearna energija može pomoći u ispunjenju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija kroz Agendu 2030. kao i Pariskog sporazuma. U izveštaju se navodi da je korišćenjem nuklearne energije tokom poslednjih 50 godina izbegnuto 74 gigatona emisija ugljen-dioksida, što je ukupna količina emisija koja u svetu nastane za oko dve godine. (Foto: Pixabay)
Sudeći prema izveštaju o nuklearnoj energiji Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), samo je hidroenergija u proteklih pola veka imala veću ulogu u izbegavanju emisija ugljen-dioksida.
Ipak, nuklearna energija, koja trenutno obezbeđuje 20 odsto električne energije u UNECE regionu, odgovorna je za 43 odsto emisija sa niskim udelom ugljen-dioksida.
U dokumetu objavljenom u sredu, Komisija je upozorila da "ističe vreme za brzu transformaciju globalnog energetskog sistema", jer se više od polovine električne energije dobija iz fosilnih goriva u regionu UNECE -a, što uključuje zemlje Evrope, ali i države Severne Amerike, Centralne i Zapadne Azije.
U tom smislu, na nukleranu energiju se gleda kao na izvor koji će, uz primenu drugih tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika, omogućiti da se postigne dekarbonizacija globalnog energetskog sistema, kao i industrija koje troše velike količine energije u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma i UN Agendom održivog razvoja do 2030. godine.
„Nuklearna energija je važan izvor električne i toplotne energije sa niskim sadržajem ugljenika, što može doprineti postizanju karbonske neutralnosti i ublažavanju klimatskih promena“, rekla je izvršna sekretarka UNECE-a Olga Algajerova, a navodi u izveštaju tog tela.
Izvor: Evrostat i IEA podaci
Nuklearna energija i klimatske promene
Dokument Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) je objavljen nakon što je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) u ponedeljak objavio svoj izvještaj, do sada najveću studiju o klimatskim promenama UN-a, upozoravajući da su mnogi trendovi klimatskih promena nepovratni, ali da ima još vremena da se uz sveobuhvatnu akciju i stalno smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte stabilizuje globalno zagrevanje.
U dokumentu UNECE-a takođe je istaknut izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), ali onaj koji se odnosi na 2018. godinu i u kome se vidi da će se potražnja za nuklearnom energijom povećati šest puta do 2050. godine, i da bi mogla da obezbedi 25 odsto svetskih potreba za električnom energijom.
Nuklearna energija, kako se navodi u UNECE izveštaju, ima potencijal da bude deo budućeg energetskog miksa dekarbonizovane energije.
Nuklearna energija obezbeđuje više od 30 odsto električne energije u 11 evropskih zemalja.
(Izvor: Pexels)
Za i protiv nuklearne energije
Prema izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, u samom UNECE regionu se iz nuklearne energije obezbeđuje više od 30 odsto električne energije u jedanaest zemalja, a to su Belgija, Bugarska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Švedska, Švajcarska i Ukrajina.
Dvadeset zemalja trenutno koristi nuklearne elektrane, dok petnaest gradi nove reaktore ili se njihova izgradnja planira. Takođe se navodi da sedam država članica UNECE-a po prvi put razvija program nuklearne energije.
Brojne zemlje, poput Kanade, Češke, Finske, Francuske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Rusije, Ukrajine, Velike Britanije i Sjedinjenih Država su izričite u stavu da će nuklearna energija ubuduće igrati važnu ulogu u smanjenju njihovih nacionalnih emisija.
Nasuprot tome, Belgija i Nemačka su najavile postepeno ukidanje korišćenja nuklearne energije 2025. odnosno 2023. godine.
Preko 70 reaktora je zatvoreno od 2000. godine do danas, što iz političkih, ekonomskih ili tehničkih razloga.
U većini slučajeva, te reaktore je barem delom zamenila proizvodnja energije iz fosilnih goriva, što prema UNECE izveštaju, predstavlja zastoj u naporima za ublažavanje klimatskih promena.
Navodi se i da Međunarodna agencija za energetiku (IEA) i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) smatraju da je sprečavanje preranog zatvaranja novih nuklearnih elektrana hitan prioritet za rešavanje pitanja klimatskih promena.
Više od 70 reaktora je zatvoreno od 2000. godine do danas, iz političkih, ekonomskih ili tehničkih razloga.
(Izvor: Pixabay)
Perspektiva
Imajući u vidu da nuklearne elektrane proizvode električnu i toplotnu energiju sa niskim udelom ugljenika, nuklearna energija bi mogla biti rešenje za dekarbonizaciju industrija koje koriste velike količine energije, tvrdi se u izveštaju UNECE-a, i u tom smislu ukazuje na mogućnost povećanja proizvodnje čelika sa niskim udelom ili bez emisija ugljenika, kao i vodonika, uključujući i korišćenje u hemijskoj industriji.
I mada se u izveštaju navodi da je nuklearna energija konkurentna u mnogim delovima sveta, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu upozorava da se radi sprečavanja nuklearnih akcidenata i upravljanja radioaktivnim otpadom moraju pravilno predvideti rizici i aktivnosti.
Neke zemlje se upravo i odlučuju da se ne bave nuklearnom energijom, jer smatraju da su rizici neprihvatljivi. U tom smislu, UNECE izveštaj naglašava potrebu da države koje koriste nuklearnu energiju rade zajedno na pitanjima bezbednosti kako bi pomogle u ublažavanju klimatskih promena i ubrzale primenu tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika.
