PARAGRAFI PRAZNE KASU

Načelni stavovi o pravima potrošača u sektoru energetike, posebno u delu električne energije, nisu usaglašeni ni posle više od tri meseca javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača. Različiti pristupi ovom delu zakonskih rešenja ostali su i posle sastanka predstavnika resornog ministarstva i Unije potrošača u Privrednoj komori Srbije i tematskih rasprava koje je organizovalo Ministarstvo rudarstva i energetike sa predstavnicima predlagača zakona, Agencije za energetiku, Ministarstva rada i socijalne politike i javnih preduzeća u sektoru energetike. Šta je razlog tome?

U Direkciji EPS-a za pravne poslove i ljudske resurse kažu da je, pre svega, reč o „iskakanju“ ponuđenih zakonskih rešenja u oblasti zaštite potrošača iz normi koje važe u energetskom sektoru i snabdevanju električnom energijom u Srbiji. Pre svega, predloženim rešenjima u ovom zakonu utvrđuju se veća ili drugačija prava za potrošače električne energije od onih koja su uređena propisima o energetici, aktima Agencije za energetiku i standardima Evropske unije. Prema rečima Milana Vučetića, pomoćnika direktora u ovoj direkciji, predstavnici EPS-a u toku javne rasprave dali su značajne primedbe na osnovnu koncepciju Nacrta zakona o zaštiti potrošača, ali i na neka konkretna rešenja u vezi s pravima i obavezama potrošača.

Izmestiti socijalu

U EPS-u se, naime, smatra da zakonom o zaštiti potrošača treba da se regulišu jedino osnovna prava potrošača električne energije, a da se način i uslovi njihovog ostvarivanja uređuju posebnim aktima. To se odnosi i na socijalnu zaštitu potrošača električne energije, koja se mora tretirati izvan ovog zakona i u skladu sa već postojećim normativima u ovoj sferi, kao što je, na primer, Akcioni plan za rešavanje socijalnih posledica Energetske zajednice jugoistočne Evrope. Predlagač zakona, Ministarstvo trgovine i usluga, predvideo je, međutim, dodatne obaveze snabdevača prema socijalno ugroženim potrošačima električne energije, čime se, bez prethodne izmene niza propisa, na teret EPS-a prevaljuje odgovornost za socijalnu zaštitu određenih kategorija stanovništva.
Vučetić kaže da su to i dalje otvorena pitanja, za koja će se rešenja, kako očekuje, naći pre nego što ovaj nacrt uđe u skupštinsku proceduru. Pri tome, on navodi da je od značajnih primedbi koje su date kako bi se sprečilo ugrožavanje poslovanja EPS-a nadležno ministarstvo izmenilo jedino odredbu prema kojoj je bilo predviđeno da snabdevač može sa mreže da isključi kupca tek ako ovaj račune ne plaća u kontinuitetu šest meseci.

– Preciznije rečeno, na sastanku krajem novembra dogovoreno je da se preuredi kompletan deo teksta Nacrta zakona koji se odnosi na obaveze EPS-a, odnosno na prava potrošača električne energije, i mi se nadamo da će se uvažiti najveći deo naših sugestija. Odmah je jedino prihvaćeno da se rok neplaćanja, posle koga neplatiši može da se uruči opomena, skrati na šezdeset dana. U odnosu na onih prvobitno predloženih šest meseci, koji bi sigurno desetkovalo stepen i inače nedovoljne naplate isporučene električne energije, ovo rešenje je kudikamo bolje. Ipak, mi iz EPS-a i dalje ga osporavamo, jer se kosi s Pravilima o isporuci električne energije – kaže Vučetić i dodaje da će, ukoliko ovaj predlog prođe na Skupštini, JP EPS i njegova zavisna privredna društva za distribuciju morati svoje akte da usklade sa ovakvim zakonskim rešenjem.

– Povod za ovaj razgovor – nastavio je Vučetić – mogli bi da budu i neki drugi predlozi zakona i podzakonskih akata, čiji nam tekstovi najčešće stižu posredstvom Ministarstva rudarstva i energetike, a odnose se manje ili više na delatnost EPS-a. Mi smo se, u poslednje vreme, već oglašavali povodom izmena Zakona o energetici, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o planiranju i izgradnji (gde je uvaženo dosta naših predloga), pa Zakona o javnoj svojini i Zakona o vodama. Štaviše, s pravom mogu da kažem da smo u javnoj raspravi o više zakona veoma argumentovano i kvalitetno učestvovali. I pored toga, međutim, imam utisak da nam u poslednje vreme stižu predlozi akata koji će nametnuti velike obaveze EPS-u i uticati na poslovanje naše kompanije. Upravo iz tog razloga mi smo obavezni da predlagaču skrenemo pažnju na to kakve posledice novih zakonskih rešenja mogu da uslede.

Navodeći da se u Direkciji EPS-a za pravne poslove, neposredno u Sektoru za organizacione poslove, pomno razmatraju predlozi svih akata koji stižu, da se, zavisno od oblasti, traže mišljenja stručnjaka iz odgovarajućih segmenata JP EPS i od zavisnih privrednih društava, te da se tako izgrađena i sublimirana mišljenja upućuju resornom ili nadležnom ministarstvu, Vučetić ističe da se značaj ovog posla može ceniti i po tome što je na određene uticaje očekivanih zakonskih rešenja pažnja skrenuta i u Programu poslovanja EPS-a za iduću godinu.

Kako raspolagati imovinom

Na poslovanje EPS-a može, na primer, direktno da utiče predloženo zakonsko rešenje u vezi s javnom svojinom. Državna svojina, koju koristi EPS, definisana je ovim aktom kao „opšte dobro u zajedničkoj upotrebi“.

– To direktno otvara pitanje upravljanja i raspolaganja javnom svojinom i istovremeno stavlja pod znak pitanja imovinu i samostalnost privrednih društava EPS-a i samog JP EPS-a. Ako bi takvo zakonsko rešenje bilo usvojeno, posledice po EPS bile bi nesagledive, sa aspekta imovinskog kapaciteta, poslovanja, kredibiliteta pred poslovnim partnerima i, uopšte, upravljanja resursima i objektima – kaže Vučetić.

On navodi da je sve izraženije i umnožavanje raznih naknada koje plaćaju EPS i njegova privredna društva, i to za isti lokalitet, odnosno funkciju. Za hidroelektranu, na primer, plaćaju se dve naknade, jedna za korišćenje voda, druga za potopljeno zemljište. Sada se uvodi i treća, na osnovu Zakona o zaštiti prirode, za zaštićena područja (nacionalne parkove, parkove prirode i sl.), a takva područja su okruženje svake hidroelektrane EPS-a. To znači da će HE plaćati tri naknade za istu akumulaciju.

Takođe, umnožavaju se i obaveze termoelektrana, po osnovu raznih zakona, a naročito po osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Ipak, jedna naknada je, angažovanjem pravnika EPS-a, izostavljena. Prema rečima Vučetića, EPS je skrenuo pažnju kreatorima Zakona o vodama da bi predloženo rešenje o plaćanju naknade za vode na osnovu proizvodnje toplotne energije znatno uvećalo izdatak termoelektrana, koje prevashodno proizvode električnu energiju. Na primer, na osnovu proizvodnje električne energije, TENT na godišnjem nivou plaća naknadu za korišćenje voda u iznosu od oko 850 miliona dinara. Da je prošao predlog da se posebna naknada za vode plaća i na ime proizvodnje toplotne energije iz istog postrojenja, TENT bi već od iduće godine imao znatno uvećanu obavezu prema Fondu za vode.

– Elektroprivreda Srbije ima, u celini gledano, mnogo razloga da budno prati šta se dešava u zakonodavstvu i da nastoji da učestvuje u pripremi svih zakonskih rešenja koja mogu da utiču na uslove poslovanja kompanije i njenu profitabilnost. Zato ne propuštamo nijednu šansu da damo svoj puni doprinos pripremanju zakona i podzakonskih akata – naglašava Vučetić primetivši da je očito da se takav odnos od EPS-a i očekuje.

(Tekst je preuzet iz časopisa KWh)