NUKLEARNE IGRE ISTOKA I ZAPADA

Umesto sa Rusima Srbija će nuklearnu elektranu graditi s Kinezima. Neće to biti kraj sela Mladenova u Bačkoj niti u Kostolcu, niti u u Dalju, u susednoj Hrvatskoj, kao što su neki nezvanično najavljivali već, takođe, susednoj zemlji, u Bugarskoj, u mestu Belene.

Srbija će u finansijskom partnerstvu sa Kinom biti jedan od investitora u izgradnji atomske centrale Belene u Bugarskoj. Profesor dr Petar Škundrić i poslovodstvo Elektroprivrede Srbije ovih dana u Kini pregovaraju o tome da ova daleka azijska zemlja pored kredita za nekoliko projekata u Kostolcu odobri i kredit Srbiji za bugarsku nuklearku.

Iako je minule jeseni ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Konuzin, uzburkao javnost izjavivši da Rusija ozbiljno razmatra izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji i da su „prvi razgovori o tome, na najvišem nivou već obavljeni“ vlast u Beogradu se odlučila da prihvati ponudu bugarskog premijera Borka Borisova i da učestvuje u izgradnji NE Belene.

Posle izjave Konuzina iz Vlade Srbije su demantovali bilo kakve pregovore sa Rusima i kao argument navodili da moratorijum na izgradnju nuklearki važi do 2015. godine, kao i to da izgradnja atomske centrale nije predviđena državnom strategijom energetike u Srbiji. Ponuda bugarskog premijera oslobađa Srbiju potrebe da rešava ove probleme jer, Belene nije na teritoriji Srbije.

Pre dve nedelje srpski premijer Mirko Cvetković je na ponudu bugarskog kolege Bojka Borisova odgovorio da će odluka biti doneta posle ekspertskih analiza. Pojašnjavajući da u Srbiji jeste na snazi moratorijum na izgradnju nuklearki ali da se to ne odnosi na zemlje u okruženju Cvetković je tada rekao da se proučava dokumentacija i da još nema odluke u kom bi procentu Srbija bila finansijer ovog projekta.

Sofija – Beograd - Peking

Prošle nedelje se, ovog puta iz Sofije, po partnerstva na atomski pogon ponovo oglasio bugarski premijer, otkrivši srpskom narodu da je vlast u Srbiji spremna da sa do pet odsto vrednosti učestvuje u gradnji nuklearne elektrane Belene na Dunavu. Računica pokazuje da je reč o investiciji od najmanje 100 miliona dolara.

"Strani investitori žele kompletnu analizu projekta i zbog toga sada Bugarska ima pravo da izabere konsultanta koji ce napisati izveštaj i pokazati da ima koristi od izgradnje te nuklearne centrale, za taj novac“, rekao je Borisov Tanjugu, pojašnjavajući da želi da ovaj projekat bude „balkanski, evropski, jasan“ i da, ako se pronađu investitori, „može biti napravljen veoma brzo“.

Otišavši u Peking Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva u Vladi Srbije potvrođuje ove najave iz Bugarske. Škundrić poziva kompanije iz Kine da učestvuju u gradnji nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, koju će, kako prenose izveštači iz ove azijske zemlje, Srbija graditi zajedničkim snagama sa Bugarskom.

Kao eho te vesti u Beogradu se, nezvanično, mogu čuti najave da će skupa sa Kinom Srbija u budućem konzorcijumu za izgradnju NE Belene biti vlasnik ne pet već 15 a možda i više procenata. Detalji aranžmana još su nedefinisani.

Rusi nepoželjni po diktatu Brisela

Projekat izgradnje nuklearke Belene, u istoimenom gradiću na Dunavu na severu Bugarske startovao je 1986. godine. Zbog finansijskih problema zaustavljen je 1991. a novembra 2006. godine na tenderu za glavnog izvođača radova pobeđuje ruska kompanija Atomstrojeksport. Potpisivanju ugovora u Sofiji prisustvovao je i Vladimir Putin, tada ruski predsednik. Tada je rečeno da će investitor biti Bugarska elektroprivreda (NEK). Krajem 2008.godine NEK je za suinvestitora izabrao nemačku kompaniju RWE, sa kojom je dogovoreno da 49 % vlasništva dobije na ime ulaganja u NE Belene.

Predviđeno je da NE Belene ima dva reaktora od po 440 megavata. Izgradnja će, prema procenama, koštati 3,997 milijardi evra. Bilo je planirano da prvi reaktor nove nuklearke bude završen do 2013, a drugi do 2014. godine.

Ali, pokazalo se da finansiranje i dalje nije rešeno. Radovi su obustavljeni. RWE, jedan od ključnih igrača u projektu povukao se prošle godine. Tada na scenu ponovo stupaju Rusija koja u februaru ove godine nude kredit od dve milijarde evra za početak gradnje. Uslov Rusa je da sredstva vrati budući strateški investitor. Ali, Bugari odgovaraju da Rusi mogu da se uključe u izgradnju Belena, ali ne kao strateški investitor. Ovaj odgovor pisan je po diktatu Džefrija van Orden, bivšeg izvestioca Evropskog parlamenta za Bugarsku, koji je izjavio da strateški partner u izgradnji nuklerake mora biti iz Evropske unije.

Protivljenje Brisela da Rusi uđu u atomski elektroenergetski sektor Bugarske ne čudi jer ovim projektom bi Atomstrojeksport učvrstio poziciju na svetskom tržištu izgradnje nuklearnih elektrana. Rusi to, inače, i ne kriju. Aleksander Gluhov, potpredsednik Atomstrojeksporta je 2006. godine to otvoreno rekao. Tada je Atomstrojeskport već imao pedesetogodišnje iskustvo u izgradnji nuklearki u 11 zemalja sveta. Bili su, prema rečima Gluhova „jedina kompanija koja istovremeno gradi pet energetskih objekata u inostranstvu, dva u Kini, dva u Indiji i jedan u Iranu.” Na svoj spisak tada su dodali i nuklearnu elektranu Belene. Zapadu se to, očigledno je, nije dopalo. Između ostalog i zato što je Atomstrojeksport deo ruskog energetskog giganta Gazproma.

„Bugarska ne želi da Rusija financira gradnju NE Belene, već traži način da se projekt financira učešćem evropskih investitora“, izjavila je krajem aprila Maja Hristova, pomoćnik ministra za privredu, energetiku i turizam u vladi bugarske na okruglom stolu u Sofiji, posvećenom bugarskim dilemama u vezi sigurnosti snabdevanja energentima na kojem su učestvovali političari i diplomatski predstavnici.

Ruski predstavnik je tada izjavio da je Rusija ponudila Bugarskoj kredit od 2 milijarde evra za realizaciju projekta NE Belene dok u njega ne uđe novi strateški partner, pri čemu bi Rusija kao osiguranje naplate kredita mogla dobiti udeo u vlasništvu, koji bi mogla preneti na novog strateškog partnera. Međutim, Hristova je to demantovala tvrdeći da se ne vode pregovori o davanju dela vlasničkog udela u NE Belene za ruski kredit. U raspravu se uključio i američki ambasador u Bugarskoj upozorivši da će odluka o razvoju energetskog sektora biti dalekosežna za Bugarsku i ostale zemlje u regiji, javlja bugarski dnevnik 'Novinite'.

Srbija kao „trojanski konj“

NE Belne bi bila druga bugarska nukleraka. Njena gradnja postaje posebno aktuelna kada je Bugarska prilikom pristupanja Evropskoj uniji (na predlog Evropske komisije) iz bezbedodnosnih razloga zatvorila četiri reaktora snage od po 440 megavata u NE Kozloduj. To su, inače, reaktori starije ruske proizvodnje. U Kozloduju su u funkciji ostali peti i šesti reaktor novije ruske proizvodnje, od po 1.000 megavata instalisane snage.

Bugarska mora da nadomesti ove „izgubljene“ kapacitete za proizvodnju struje. Kinezi, koji su, za razliku od mnogih zapadnih zemalja, suočeni sa viškom novca, krenuli su u investiranje širom planete. Za slučaj da ih, poput Rusa u Bugarskoj ne žele kao investitora Kinezi bi mogli Srbiju iskoristiti kao posrednika. Na primer da u Srbiji sa EPS-om naprave kompaniju koja bi investirala u NE Belene. Novac bi bio kineski a, bar zvanično, suinvestitor za bugarsku nuklearku iz Srbije.

Po izjavama bugarskog premijera može se pretpostaviti je da Brisel ne bi imao ništa protiv ovakvog aranžmana. Sada ostaje samo na beogradskim vlastima da dobro istrguju u ovom nadmudrivanju zapada sa istokom.