NEMCI ISTISKUJU EPS IZ POSLA NA DRINI

I pored svih političkih dogovaranja sa političkim vrhom Srbije o tome da elektroprivrede Srbije i Republike Srpske zajednički grade hidrocentrale na gornjoj Drini, Milorad Dodik, premijer Republike Srpske i sa nemačkim RV-om pregovara da u preduzeću za izgradnju ovih "fabrika struje" nemačka firma bude većinski vlasnik.

(Foto: www.planina-tara.tripod.com/O.htm)

Izvori Balkanmagazina iz Banjaluke kažu da je predlog novog aranžmana oko korišćenja hidropotencijala Drine, a u kome vodeću ulogu ima RV, Dodik već u formi predloga poslao u Beograd. U ovom dokumentu je obaveštenje da Elektroprivreda Republike Srpske, pod pokroviteljskom palicom premijera RS Milorada Dodika, pregovara sa predstavnicima RV-a o tome da ova nemačka kompanija, a ne EPS, bude vlasnik 50 odsto akcija u budućem preduzeću HE Gornja Drina koje će graditi hidrocentrale u gornjem toku Drine. EPS-u bi pripalo 25 odsto a isto toliko akcija i Elektroprivredi Republike Srpske.

Dodik je, da podsetimo, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predstavnicima prošle i sadašnje Vlade Srbije pregovarao o tome da Republika Srpska sa Srbijom uđe u ovaj aranžman. Sve skupa je najavljivana izgradnja čak sedam hidrocentrala na krivudavoj reci koja spaja i razdvaja Srbe na levoj i desnoj obali, s tim što konkretan projekat preduzeća HE Gornja Drina podrazumeva izgradnju četiri elektrane: u prvoj fazi HE Buk bijela i HE Foča a potom i HE Paunci i He Sutjeska. Izgradnja sve četiri elektrane je investicija od oko 450 miliona evra a kada budu gotove ove hidrocentrale će proizvoditi 800 miliona kilovat-sati električne energije godišnje.

Ovaj aranžman najavljivan je kao projekat koji će EPS i EP RS učiniti elektroenergetskim liderom u ovom delu Evrope. U februaru je sad već bivši direktor EPS-a Vladimir Đorđević za Balkanmagazin rekao da je „pri kraju izrada fizibiliti studije za izgradnju ovih hidrocentrala.“

"Dve elektroprivrede će uskoro potpisati ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća HE Gornja Drina. Planiramo da te hidroelektrane gradimo iz sopstvenih sredstava, iz prihoda od prodaje električne energije. To je projektat kojim treba da započne merdžovanje naše dve elektroprivrede. Biće to test „bratstva i jedinstva zasnovanog na ekonomskim osnovama“. Udruživanje dve elektroprivrede na ekonomskim osnovama shvaćeno je i u političkim vrhovima Srbije i Republike Srpske. EPS je sa EP RS prirodni elektroenergetski sistem, jer EPS ima dominatnu proizvodnju iz termoelektrana a Elektroprivreda RS iz hidroelektrana, pa nema dileme da to može da bude moćna elektroenergetska kompanija, koja već sada ima izuzetno atraktivne razvojne projekte, ne samo na Drini", rekao je tada za Balkanmagazin Vladimir Đorđević.

(ilustracija:www.hidmet.sr.gov.yu/eng/kvalitetvode/stanice...) Prikazane su tačke
za merenja kvaliteta vode u slivu Drine

Zvanično, do sada se između Beograda i Banjaluke pregovaralo o tome da nova zajednička firma HE Gornja Drina bude dvočlano akcionarsko društvo u kome će oba partnera biti ravnopravna. U istoj srazmeri je bilo planirano i ulaganje, najpre u izgradnju HE Buk bijela i HE Foča. Ove elektrane zajedno mogu da proizvode oko 550 miliona kilovat-sati (kWh) godišnje. Za njihovu izgradnju treba oko 300 miliona evra. Planirano je da EPS i EP RS obezbede po 150 miliona evra, s tim što sav novac neće biti potreban odjednom, već fazno, u skladu sa dinamikom radova.

"EPS će to moći da iznese", tvrdio je Đorđević.

Dragomir Marković, novi generalni direktor Elektroprivrede Srbije takođe smatra da je ovaj projekat od izuzetnog značaja za EPS. Marković za Balkanmagazin podseća da još nema nikakvog obavezujućeg dokumenta između EPS-a i EP RS i kaže da njemu nikakvo obaveštenje iz EP RS o ulasku RV-a ili neke druge kompanije u posao - još nije stiglo.

"U tom delu toka Drina teče teritorijom Republike Srpske i mi ne možemo da utičemo na to hoće li i sa kim tamošnja elektroprivreda dogovarati izgradnju novih objekata", kaže Marković.

Obaveštenje o novom partneru na Drini nije stiglo ni u Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Srbije.

"Mi još ništa nismo dobili. Znamo da predstavnici Republike Srpske pričaju i sa RV-om i sa Italijanima. U Beogradu se o tim konkretnim projektima sa njima nije pregovaralo iako su ne samo nemačke i italijanske firme, već i Norvežani vrlo zainteresovani za ulazak u izgradnju novih elektrana u Srbiji. Norvežani su, čini mi se, najzainteresovaniji", kaže Dušan Mrakić, državni sekretar u ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije komentarišući da ulazak RV-a ili neke druge kompanije u projekat Gornja Drina možda i nije loš jer „pitanje je možemo li mi, zbog aktuelne svetske finansijske krize da obezbedimo potrebna sredstva za izgradnju ovih hidroelektrana.“

Mrakić, takođe, tvrdi da EPS nikako ne može biti u potpunosti istisnut iz projekta izgradnje hidrocentrala na Drini jer „oni to, objektivno, bez nas ne mogu izgraditi“.

(Foto: www.planina-tara.tripod.com/O.htm)

HE Gornja Drina planirana je kao nezavistan proizvođač električne energije, koji će proizvedenu struju prodavati na slobodnom tržištu. Elektroprivreda Republike Srpske sada proizvodi oko 5,2 milijardi kWh električne energije godišnje a za podmirenje domaće potrošnje treba im oko 3,7 milijardi kWh, što znači da skoro trećinu proizvodnje, kad ima dobre hidrologije, mogu da izvezu. EPS sa proizvodnjom od oko 40 milijardi kWh električne energije godišnje sada nije uvozno zavisna, ali u pojedinim delovima godine ima manjkove a u drugim, leti na primer, deo proizvodnje može i da izveze. Sa novim hidrokapacitetima na Drini, EPS bi obezbedio nezavisnost od uvoza struje u periodima kada je ona, inače, najskuplja na slobodnom tržištu.