MRAK BEZ INVESTICIJA U ENERGETIKU

Potražnja za primarnom energijom u Evropi i centralnoj Aziji porašće za 50 odsto do 2030. godine, dok će tražnja za strujom porasti za 90 odsto. Region Evrope i centralne Azije će se, mada je bogat izvorima energije, u budućnosti suočiti sa nestašicom energije ukoliko se u narednih 20 godina u ovaj sektor ne uloži više od tri biliona dolara, zaključuje se u izveštaju Svetske banke „Bez svetla? Energetska predviđanja za istočnu Evropu i bivši Sovjetski Savez“.

“Pre udara globalne finansijske krize u 2008. godini nekoliko zemalja uvoznica počelo je da se suočava sa problemima u snabdevanju energijom. Finansijska kriza usporila je potražnju i otvorila je nešto prostora za preduzimanje koraka kako bi se ublažio predviđeni energetski slom. Ali ova šansa postojaće samo u narednih pet do šest godina. Treba preduzeti mere i na strani ponude i na strani tražnje, kako bi se ublažile posledice, ali ukoliko se ne promeni ponašanje unutar regiona, on će se u celini suočiti sa nestašicom energije, jer će do 2030. godine od neto izvoznika ovaj deo sveta postati neto uvoznik“, rekao je Piter Tompson, direktor sektora za održivi razvoj za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci, predstavljajući izveštaj u kome se daje sumorna prognoza, da budućnost snabdevanja energijom, grejanjem i strujom nije sigurna u ovom regionu - uprkos ulozi koju sada u tom delu sveta imaju Rusija i zemlje centralne Azije, kao glavni snabdevači energijom i za istočnu i za zapadnu Evropu

Energetika odražava ekonomska kretanja

U izveštaju Svetske banke o energetskoj budućnosti u ovom delu sveta navodi se da su nakon raspada Sovjetskog Saveza države u Evropi i centralnoj Aziji prošle kroz šest godina dramatičnog privrednog pada, posle koga je usledio snažan oporavak koji je ovaj region pretvorio u jedan od ekonomski najdinamičnijih u svetu. To se, pak, odrazilo na energetski sektor – pad je bio praćen oštrim padom i proizvodnje i potrošnje energije. No, kako su se privrede u regionu oporavljale i proizvodnja i potrošnja su rasle. Investicije u ovaj sektor su, međutim, zaostajale za takvim razvojem, naročito u oblasti održavanja i poboljšanja mreže, što vodi većoj izvesnosti energetske krize. Finansijska kriza koja je počela 2008. najteže je pogodila ovaj region, značajno obarajući potražnju za energijom. To je izvesno olakšanje, ali je ono samo privremeno dok raspoloživa energija ponovo ne postane problem. Kad ponovo dođe do privrednog rasta, povećaće se i potrošnja energije.

Neophodne investicije da se izbegne nestašica

Da bi se održao postojeći nivo proizvodnje ili da bi se povećao, kako bi se zadovoljile potrebe Evrope za energijom, biće potrebne značajne investicije. Analitičari svetske banke procenjuju da su u osnovni razvoj energije od 2010. do 2030. potrebna ulaganja od skoro 1,3 biliona dolara, kako bi se osigurala nafta, gas i ugalj. Pored toga, regionalnoj energetskoj infrastrukturi očajnički je potrebno unapređenje. Kapaciteti za proizvodnju struje jedva da su povećani u odnosu na početak 1990-tih a elektrane su već stare. U narednih 20 do 25 godina potrebna su ulaganja u ovaj sektor od oko 1,5 biliona dolara, uz dodatnih 500 milijardi dolara neophodnih za investicije u daljinsko grejanje.

“Sve lošiji kapacitet još uvek ne predstavlja opštu krizu“, kaže Tomson i dodaje da je to “zbog pada tražnje tokom 1990-tih i zbog sadašnjeg pada tražnje izazvanog krizom. No, kako izgradnja ovih objekata traje godinama, sada je potrebno reagovati. Tako velike investicije – više od tri biliona dolara – ne može u ovom regionu obezbediti samo javni sektor. Privlačenje privatnih investitora zahtevaće promenu investicione klime kako bi ona dovela do takvih ulaganja.”

Energetska efikasnost – neiskorišćeni potencijal

Ulaganjem u energetsku efikasnost postižu se tri cilja u isto vreme i uz najmanje troškove: manja emisija gasova sa efektom staklene bašte, veća energetska sigurnost i održiviji privredni rast.

U ovom izveštaju Svetske banke navodi se da dodatno investiranje od jednog dolara u energetsku efikasnost smanjuje za dva dolara potrebu ulaganja u proizvodne kapacitete. Ali dosta ovog potencijala je neiskorišćeno zbog brojnih prepreka ulaganju u energetsku efikasnost, uključujući i neodgovarajuće cene energije, neplaćanje računa, nedovoljno poznavanje najnovijih tehnologija, mali broj preduzeća u ovim oblastima i ograničena finansijska sredstva. Zbog toga vlade treba da ima glavnu ulogu u oblasti energetske efikasnosti, ne samo time što će dozvoliti da cene energije pokrivaju troškove, već i utvrđivanjem i poboljšanjem energetskih standarda gradnje kuća, korišćenja efikasnije opreme i vozila kao i strogom primenom tih propisa.

Stručnjaci Svetske banke preporučuju vladama da preduzmu mere za povećanje energetske efikasnosti u javnom sektoru kako bi pružile primer. Stanovništvo treba dobro informisati o tehnološkim mogućnostima i izborima u postizanju energetske efikasnosti, a u gradovima treba razviti alternativne vrste transporta.

Izgledi reagovanja na klimatske promene

Ove zemlje će se u budućnosti suočiti sa izazovom brzog obezbeđenja dodatnih izvora energije uz najmanje troškove i na način koji ograničava ispuštanje gasova koji imaju efekat staklene bašte. Emisija gasova sa efektom staklene bašte je, prema visini bruto nacionalnog dohotka među najvećima u svetu. U 2005. godini Rusija je bila treći najveći emiter ugljen dioksida na svetu, posle Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Zemlje članice Evropske Unije iz ovog regiona već su počele da rešavaju probleme vezane za klimatske promene, povećavaju svoju energetsku efikasnost, razvijaju tehnologije obnovljivih izvora energije i uključuju se u trgovinu gasovima sa efektom staklene bašte. Ostale države u ovom delu sveta naći će se pred sve većim pritiskom da uhvate korak sa njima i to brzo, upozoravaju iz Svetske banke napominjući da su anlitičari koji su radili na ovom izveštaju uočili da postoji nesklad između globalnih napora da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i nacionalnih energetskih strategija u ovom regionu za narednih 20 godina. Regionalni političari i poslovni ljudi moraće da ponovo razmotre ove strategije i da se ozbiljno uključe u globalne trendove. No prelaz na privrede sa malom emisijom tih gasova može biti skupo. Uključivanjem u trgovinu emisije gasova sa efektom staklene bašte zemlje u regionu mogu smanjiti tu emisiju i privući kapital za izgradnju svoje energetske infrastrukture i industrije uz upotrebu efikasnih i čistijih tehnologija. Vlade treba da obezbede da nacionalne politike i zakonodavstvo omogućavaju trgovinu emisijom gasova, podstiču brzu tehnološku modernizaciju i revoluciju koja vodi energetskoj efikasnosti.

Vreme ima ključnu ulogu

Države u ovom regionu što pre moraju da se pozicioniraju, kako bi obezbedile potrebna ulaganja, jer ne samo da je reč o ogromnim sredstvima već je i investicioni ciklus u ovom sektoru dug. Ukoliko ne obezbede povoljno okruženje za ulaganja u ovaj sektor suočiće se sa ograničenjima za privredni razvoj. Nedostatak energije od 10 odsto može smanjiti privredni rast za jedan odsto, a veći manjak može voditi i većem ograničenju rasta.

“Svetska banka je spremna da pomogne zemljama regiona da zadovolje svoje energetske potrebe. Ona im može pomoći u izgradnji atraktivne klime za ovakve investicije, kao i u obezbeđenju pristupa raznim izvorima finansiranja, uključujući i ono namenjeno trgovini gasovima sa efektom staklene bašte. No, mora se hitno delovati – vreme igra ključnu ulogu“, upozorava Tomson.