MILIJARDA EVRA MANJE ZA UVOZ

Cene nafte i gasa su u silaznoj fazi, a struja će bar kod nas morati da poskupljuje, mada se već na samom početku ponavlja stara priča: opet je postala žrtveni jarac za obuzdavanje inflacije

Moglo bi da se očekuje da će za Srbiju 2009. godina, u pogledu uslova za obezbeđenje energenata iz uvoza, biti osetno povoljnija, nego prethodna, jer bi nabavka nafte i gasa mogla da nas staje preko milijardu evra manje!

Ovakvu, može se reći dosta ohrabrujuću procenu, izneo je Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije (AERS-a). Međutim, koliko će potrošači u Srbiji plaćati gas i derivate nafte, zavisi i od kursa dolara. S druge strane cena električne energije u Srbiji mora da pretrpi korekcije naviše, jer njen sadašnji nivo ne omogućava uredno snabdevanje potrošača u sledećim godinama. Ona mora da raste i tokom ove kao i idućih godina, kako bi dostigla nivo, koji obezbeđuje uslove za gradnju dodatnih kapaciteta i ekološku potpunu rekonstrukciju i obnavljanje postojećih kapaciteta. Međutim, već na samom početku godine, ponavlja se stara priča...

No krenimo nekakvim redom. Srbija sa 43 odsto uvoza spada energetski u srednje uvozno zavisne zemlje. Evropska unija uvozi oko 55 odsto energetskih potreba i njena uvozna zavisnost će rasti brže nego srpska. Ono što se u prethodnih nekoliko meseci događalo sa cenama energenata odista nije bilo lako predvideti, naročito da će cena nafte naglo porasti, a zatim za samo nekoliko meseci sa 147 pasti na ispod 40 dolara za barel?!

Cene nafte i gasa u nestabilnog fazi

- Cena nafte određuje ili bitno utiče na cene drugih energenata na svetskom i evropskom tržištu. Utiče direktno na cenu prirodnog gasa, delom na cenu uglja, a u izvesnoj meri i posredno na cenu električne energije, u zavisnosti od strukture izvora primarne energije, koji se koriste u njenoj proizvodnji. Dakle, cene nafte i prirodnog gasa su ušle u veoma nestabilnu fazu i njihovo dalje dugoročno kretanje je veoma neizvesno. A sve do 2003. godine ni jedna od najrelevantnijih institucija, na primer DOE-EIA, OECD-IEA, nije dugoročno, na horizontu dužem od 20 godina, predviđala cenu nafte iznad 30 dolara za barel. Neki faktori ipak ukazuju na dugoročnije okvire cene nafte, do perioda kada će proizvodnja početi da se smanjuje zbog iscrpljivanja resursa - kaže Maćić.

Pri ceni nafte od oko 80 dolara za barel, naglašava naš sagovornik, generišu se dovoljna sredstva na strani ponude za istraživanja i korišćenje skupljih rezervi; postaje isplativo korišćenje velikih rezervi uljnih škriljaca i njihova konverzija u derivate, a postaje isplativa i konverzija uglja u tečna i gasovita goriva. Takođe, intenziviraju se mere povećanja energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje čime se smanjuje tražnja; povećava se atraktivnost obnovljivih izvora energije (pa i biogoriva).

Taj nivo cena ne ugrožava poziciju uglja u proizvodnji električne energije ni prilikom primene mera za smanjenje emisije ugljen-dioksida, što bi u suprotnom moglo uvećati tražnju za prirodnim gasom, čija cena prati cenu nafte. A kolika će cena nafte stvarno biti, najviše će da zavisi od stepena realne tražnje u svetu, ali pre svega od brzine razvoja i tražnje BRIK grupacije zemalja (Brazil, Rusija, Indija, Kina), kao i globalne političke (ne)stabilnosti. Globalna privredna recesija i smanjena tražnja za naftom će očigledno potrajati i sve prognoze govore da će se cena nafte u 2009. godini kretati u rasponu od 40 do 60 dolara za barel.

Američko ministarstvo energetike, koje se, uz Međunarodnu agenciju za energiju, u tom smislu, smatra jednom od najrelevantnijih institucija, u januaru je objavilo prognozu da će barel nafte tokom 2009. godine koštati 40 do 45 dolara, uz mali rast u 2010. godini. Toj ceni nafte, odgovara cena prirodnog gasa, kojim se sa istoka snabdeva Evropa, pa i Srbija, od oko 200 dolara za 1.000 kubnih metara i ta bi cena mogla da važi od jula 2009 (sadašnja cena je 440 dolara za 1.000 kubnih metara prirodnog gasa na izlazu iz Ukrajine), kaže naš sagovornik i ukazuje da se cena gasa za sledeći kvartal, po sadašnjem modelu utvrđuje na osnovu cene tri derivata nafte iz prethodnih devet meseci.

Ima ideja i najava od proizvođača,da bi cene gasa mogle da se formiraju nezavisno od cena nafte, ali je verovatno da se dosadašnji model neće brzo promeniti. Prognoze cena nafte i gasa za period posle 2010. godine su veoma oprezne i dijametralno različite.

Cene uglja nemaju bitan uticaj na srpsku energetiku

- Kao i uvek do sada, cene uglja kojim se globalno trguje bile su znatno stabilnije i menjale su se sa cenama nafte zbog skupljeg brodskog transporta i uvećane tražnje. Izvesno je da će tako i ostati. Te promene ne utiču bitno ni na tržište Srbije, jer je uvoz uglja mali, a cena lignita za proizvodnju električne energije se nigde ne formira na tržištu. I cene električne energije su se, pod uticajem pomenutih faktora, menjale, pa je sada na Lajpciškoj berzi očekivana (veleprodajna) cena za iduću godine za baznu energiju pala na oko šest evrocenti po kilovat-času. To, naravno, nije cena sa kojom se trguje u našem regionu, ali je uticaj na region evidentan - kaže Maćić.

Kod gasa je važno, ovom prilikom, istaći da smo mi ovako tešku gasnu krizu imali u prvom redu zbog nedopustivo nonšalantnog odnosa prema završetku skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Autor ovih redova i stručnjaci iz novosadskog „Naftagasa“ još krajem osamdesetih godina prošlog veka uveliko su ukazivali i uporno se zalagali da se to skladište što pre osposobi za rad. Bilo je potrebno dvadesetak miliona dolara da se radovi završe. A onda je, u vreme sankcija, direktno iz vrha vlasti stigla naredba da se iz tih skladišta izvlači i jastučni gas, koji se nikako ne dira, kada se pravi skladište u starom ležištu. Ispravljanju ovog neodgovornog postupka se tek nedavno pristupilo, ali može se reći prilično komotno za zemlju, koja nema drugi izvor napajanja gasom. Zato smo i sada platili on što inače ne bismo morali da platimo, a to su: povećani troškovi nabavke gasa iz skladišta u Mađarskoj, Nemačkoj i delimično Austriji. Nedostatak gasa načinio je i posrednu štetu elektroenergetskom sistemu.

Povećani su, kako navodi Maćić, troškovi rada zbog neplaniranog povećanog korišćenja najskupljih elektroenergetskih kapaciteta, šteta na opremi nastalih zbog preopterećenja kao i povećanih troškova održavanja zbog dužeg rada u graničnim režimima. Razume se i industrija koja je koristila gas pretrpela je veliku šetu.

- Što se tiče sadašnjih domaćih cena gasa, troškovi nabavke koje ima „Srbijagas“ su, zbog rasta kursa dolara, znatno uvećani i po tom osnovu ovo preduzeće će imati gubitak od oko 80 miliona evra. Naime, dolar je u vreme određivanja cena gasa, koja važi od oktobra, vredeo ispod 52 dinara, a sada je preko 70 dinara. Taj manjak mora biti nadoknađen „Srbijagasu“ kroz cenu gasa, tokom 2009. godine - kaže Maćić.

Cena struje najveća nepoznanica

Što se tiče povećanja cene električne energije iz gore navedenih razloga, mora se priznati da će to i ove godine biti najveća nepoznanica i svake godine se ta priča redovno završava nepoštovanjem ranije postignutih dogovora, stvarnih troškova i svih drugih realnih aršina. Zbog ulaska u zajedničku gradnju termoelektrana i obaveze koje će u tom pogledu imati EPS, naročito kada je reč o ulaganju u nove rudarske kapacitete (oko 700, odnosno u prvih nekoliko godina oko 500 miliona evra), bilo je dogovoreno da električna energije u Srbiji od 1. januara poskupi za osam odsto i za isti procenat sredinom godine. Sada se ovo poskupljenje od januara odlaže za 1. april i EPS samo tim činom gubi sedam milijardi dinara, ili oko 80 miliona evra. Da ne govorimo o velikom padu vrednosti dinara u međuvremenu, koji je cenu kilovat-časa električne energije za krajnje kupce u Srbiji sa 5,6 do čak skoro šest evrocenti, snizio na ispod 4,6. Dakle, ne može se više razgovarati o ulaganjima u nove kapacitete. Krešu se planovi investicija i remonta, smanjuju se rokovi remontnih radova i mnogo šta se odlaže za 2010. i 2011. godinu.

Ljubo Maćić napominje da do sada nije predstavljalo veliki problem obrazložiti i opravdati nivoe troškova, potrebnih cena energije i razlike cena po kategorijama i grupama kupaca, koje proizlaze iz tarifnih sistema, ali je redovno nastajao problem, baš kada cene treba da porastu. Jedan od najvažnijih razloga za to je i odsustvo efikasnije zaštite siromašnijih kupaca energije i s tim u vezi Agencija se još 2006. godine obratila nadležnom ministarstvu (a to nije bio jedini put) s inicijativom da se socijala što pre izmesti iz energetskih preduzeća, kako se ne bi štitili i oni koji mogu da plaćaju realnu cenu energije. Čini se da je to tek sada ušlo u fazu, a u organizaciji Ministarstva za rad i socijalnu politiku, koja vodi ka rezultatu. Kako napominje Maćić, izuzetno je važno da se te mere što pre primene. Neće se to dogoditi u ovoj godini, ali ako se bude efikasno radilo, u 2010. godini bismo mogli imati identifikovane potrošače kojima bi se (i samo njima) pomagalo u pokrivanju troškova za korišćenje energije. Sigurno je da kod nas nije lako identifikovati pojedinačne izvore prihoda, ali je bolje da to počne da funkcioniše i sa nekim nepotpunim pa i pogrešnim podacima nego da se nastavlja sadašnja praksa.

- U vezi sa cenama postoji još jedan veliki problem, jer nema dugoročnijeg pogleda na kretanje cena, što je naročito bitno za elektroenergetski sektor. Razvojne dokumente u ovoj oblasti treba što pre doraditi i usvojiti, a takođe i aktuelizovati strateška državna dokumenta, jer se bez toga ne može voditi efikasna politika cena, a godišnje odluke o cenama u takvim uslovima se donose bez jedne od najbitnijih podloga. A promene u energetskom sektoru, kao i faktora, globalnih i nacionalnih, koji utiču na energetski sektor, takvog su karaktera po kvantitetu, sadržaju i stepenu (ne)predvidivosti da je neophodan kontinualan, sistematski i produbljeniji analitički rad i češće preispitivanje strateških opredeljenja i stepena i redosleda prioriteta, odnosno blagovremeno prilagođavanje onome na šta ne možemo uticati - kaže Ljubo Maćić.

Međutim, ostaje ono ključno pitanje. Šta kada se sve to uradi kako valja i kako je dogovoreno, a onda, kao i ranije, stigne vest:

„Predstavnici državnog vrha, na sastanku kod premijera Mirka Cvetkovića, 23. januara 2009. odlučili su da se cena gasa ne povećava. Postignuta je i saglasnost da ni struja ne poskupljuje do aprila, kada bi moglo da se razmotri povećanje cene, ali u visini projektovane inflacije. Struja neće poskupeti do aprila, a tada će, najverovatnije, povećanje cene biti najviše osam odsto, kolika je projektovana inflacija za 2009. godinu, objašnjeno je u Vladi Srbije?!“

Odlaže se, dakle, dogovoreno povećanje cene ovog energenta, jer inflacija ponovo traži žrtvenog jarca, a struja je uvek bila veoma pogodna za taj „obred“.

(Izvor: kWh, list Elektroprivrede Srbije)