KRAĐA STRUJE – UNOSAN BIZNIS

U Srbiji se „izgubi“ struje u vrednosti od 100 miliona evra. Oko 40 odsto „nestalih“ kilovat časova su takozvani tehnički gubici i oni se, prema tvrdnjama iz Elektroprivrede Srbije mogu smanjiti ali ne i u poptunosti izbeći. Ono što nije nužno, i u čemu Srbija prednjači u odnosu na mnoge zemlje je to da se u distributivnoj mreži naveliko krade struja. Prema procenama EPS-a tokom prošle godine je ukradeno struje u vrednosti od 61,36 miliona evra.

Prronadjeno u Partizanskoj ulici u Beogradu

Konkretno, ukupni gubici električne energije na distributivnoj mreži predstavljaju razliku između preuzete struje od Elektromreže Srbije (EMS) i energije koju kao potrošnju očitaju brojila kod potrošača. Od 32.023.665 MWh koji su prošle godine isporučeni potrošačima u Srbiji gubici su “teški” 4.865.177 MWh, odnosno 15,19 %. Tehnički gubici, zbog neispravnih brojila i grešaka u očitavanju iz kase EPS-a “izbijaju” prihod od oko 40 miliona evra. Tokom 2009. godine potrošači su na razne načine neovlašćeno potrošili, odnosno, ukrali, čak 1,26 milijardi kilovat časova električne energije. Koliko je taj rekord neslavan u odnosu na druge zemlje najbolje se vidi na primeru Češke.

„U Češkoj je struja tri puta skuplja nego u Srbiji a krađe su svedene na 0,45 % isporučene električne energije“, kaže Životije Jovanović, direktor Direkcije EPS za distribuciju, koji je nedavno boravio u radnoj poseti Češkoj elektroprivredi (ČEZ).

Radovan Stanić, pomoćnik direktora direkcije za distribuciju električne energije EPS-a ističe da se tehnički gubici mogu smanjiti investiranjem u distributivnu mrežu ali da je neovlašćena potrošnja struje sve veća i da je to, zapravo, na godišnjem nivou najveća krađa društvene imovine u Srbiji.

Da bi smanjili gubitke u EPS-u su avgusta prošle godine doneli akcioni plan za sporovođenje programa mera za smanjenje gubitaka u distributivnom delu EPS-a. Pored angažmana na smanjenju tehničkih gubitaka formirane su i 392 ekipe za kontrolu kupaca. Prilikom 286.400 kontrola otkriveno je 4.711 slučajeva neovlašćene potrošnje 388 miliona kWh.

Ulica Dositeja Obradovića u Beogradu

Stanić ističe da se kontrole rade na osnovu analize podataka iz baze kupaca ali da su im dobrodošle i prijave građana, koji ukazuju na sumnjivo ponašanje komšija. Mašta kradljivaca struje se iz godine u godinu usavršava. Pored samovoljnog priključenja na distributivnu mrežu I korišćenja električne energije preko “nemerenog” voda – priključka koji je izveden u kućnu instelaciju pre brojila čitav je niz “pronalazaka” za onemogućavanje ispravnog merenja utrošene struje. Najnoviji metod je korišćenje vrlo jakih magneta, za koje u EPS-u tvrde da su, zbog zračenja, šteti za zdravlje.

Ove kontrole EPS-ovih radnika često su ometane. Nisu retki ni fizički napadi na kontrolore ali Stanić napominje da im velike probleme pravi to što je kaznena politika više nego blaga, pa se kradljivci struje kažnjavaju samo uslovno.

Tražeći oštriju kaznenu politiku iz EPS-a navode statističke podatke: u periodu od 2006. do 2009. godine podneto je, ukupno, 24.874 krivičnih prijava. U čak 3.706 slučajeva krivične prijave su odbačene a pravosudni organi su doneli 485 oslobađajućih presuda. Samo 8.157 kradljivaca struje proglašeno je krivim a samo za 233 (2,86 %) kradljivca izrečene su zatvorske kazne. U EPS-u ukazuju da se u javnosti krađa struje, iako je krivično delo, ne smatra ozbiljnim prekršajem jer pravosudni organi su u čak 6.661 slučaju (81,66 %) presudili da je reč o uslovnoj kazni zatvorom.

“Krađa električne energije jedan je od najvećih problema EPS-a. Krađe najviše utiču na rast gubitaka. To je, na godišnjem novou, najveća krađa u Srbiji a proizvodnja i promet raznih uređaja za krađu struje imaju odlike organizovanog kriminala,” kaže Stanić zaključujući da je reč o kriminalu koji ima štetne posledice po EPS ali i društvo u celini, i da zbog toga zahteva organizovanu akciju nadležnih državnih organa.”