ITALIJANI OSVAJAJU BALKAN

Za sada je akcenat na Crnoj Gori, gde je italijanska kompanija A2A u akciji kupovine Elektroprivrede Crne Gore. Pored toga Italijani planiraju izgradnju podmorskog kabla, koji će povezivati Crnu Goru sa Apeninskim poluostrvom, a da bi imali šta da tranzitiraju tim vodom ne kriju zainteresovanost za uključenje u zajednički projekat izgradnje hidrocentrala na Drini, koji su pokrenule elektroprivrede Republike Srpske i Srbije. U Srbiji Italijani su zainteresovanost za ulaganje ozvaničli najpre protokolom o saradnji sa Vladom Srbije a potom i memorandumom o izgradnji mini hidroelektrana na reci Ibar. Njihov Edison se, uz to, prijavio i na tender za izgradnju termoelektrana Kolubara B i TE Nikola Tesla B3.

U početnoj fazi tendera za EPCG bila je zainteresovana i Elektroprivreda Srbije. Kako srpska kompanija, nije mogla sama da zadovolji kvalifikacione uslove na ovom međunarodnom tenderu, jer bi im se desilo da kao i ruski Inter RAO budu diskvalifikovani u EPS-u su najpre razmišljali da sa nekom većom kompanijom učestvuju kao konzorcijum. Na kraju EPS nije ni učestvovao, očigledno procenjujući da su Italijani favoriti.

Trka za „zelene kilovate”

Komentarišući za Balkanmagazin zainteresovanost Italijana za elektroenergetiku Balkana Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije kaže:

-Italija ima problem sa CO2 i efektom staklene bašte. Oni su već popunili svoje kvote i mogu da stvore prostor da prave nove termokapacitete samo ako najpre obezbede iz uvoza takozvanu „zelenu energiju“. Zato su zainteresovani, pre svega, za čistu hidro energiju, koju bi sa ovih prostora tranzitirali u Italiju. Tako će smanjiti procenat zagađivanja i stvoriti mogućnost ulaganja u nove kapacitete. Njima su, dakle, zbog toga ti zeleni sertifikati toliko bitni i otud interes da kupe EP Crne Gore.

Marković objašnjava da je EPCG Italijanima primamljiv pre svega zbog dve hidroelektrane, HE Perućice i HE Pive. Te „zelene kilovate“ planiraju da izvoze a u Crnoj Gori će domaću potrošnju „pokriti“, ako treba i iz uvoza.

-Zato su oni favoriti na tenderu za EP CG i zato postavljaju kabl ispod mora sa Crnom Gorom. Nije to nikakva tajna. Italija hoće prenosnu mrežu Crne Gore da uzmu pod svoje, da investiraju i da je pojačaju. Srbija im je interesantna zbog veze sa Crnom Gorom, Kosovom i Albanijom, kao i sa Rumunijom – kaže Marković, podsećajući da su prilikom podpisivanja Protokol o saradnji u energetici Italijani otkrili i svoj interes da se pojača visokonaponska prenosna mreža od Srbije ka Crnoj Gori.

Inače, Edison, druga po veličini elektroenergetska kompanija u Italiji se prijavio i na tenderu za izbor strateškog partnera za izgradnju dve termoelektrane EPS-a, Kolubaru BE Nikoila Tesla B3, iako to nije „zelena energija“.

A2A već eliminiše konkurenciju

Italijanska kompanija A2A najozbiljniji je kandidat za dokapitalizaciju Elektropivrede Crne Gore, kojom će postati vlasnik 18,3 odsto kapitala ove kompanije. A2A je, inače od crnogorskih Fondova zajedničkog ulaganja, Atlasmonta, Euro fonda, Monete i Trenda krajem maja otkupila njihov udeo u Elektroprivredi Crne Gore. Fondovi su, sve skupa, prodali više od 15 odsto ukupnog broja akcija EP CG za oko 122,7 miliona evra. Fondovi su akcije ove crnogorske elektroenergetske kompanije prodali po ceni od 7,1 evro. Ovih dana i predstavnici fonda MIG pregovaraju sa A2A o prodaji svojih 1,95 odsto vlasništva u EP CG. Dragan Radusinović, izvršni direktor MIG-a, prema crnogorskim agencijama, kaže da su „pregovori u toku.” Još, naime, nije dogovorena cena po kojoj će MIG prodati svoje akcije. Očekuje se sličan aranžman kao sa ostalim fondovima.

Za dokapitalizaciju Elektroprivrede Crne Gore stigle su, inače, četiri ponude: od ruske firme Inter RAO UES, kompanije Nord Trandelag Elektrisitetsverk (NTE) iz Norveške, A2A Spa iz Italije i konzorcijuma Golden Energy i Public power corporation iz Grčke. Na otvaranju ponuda, kojem su, pored članova Tenderske komisije prisustvovali i predstavnici ponuđača nije bilo primedbi.

Prvo „češljanje” kandidataTenderska komisija je napravila utvrđujući ispravnost dostavljenih ponuda i ispunjenost kvalifikacionih uslova ponuđača.

„Norveška kompanija NTE i ruski Inter Rao nisu, međutim, zadovoljili te uslove na tenderu za delimičnu privatizaciju i dokapitalizaciju 18,3 odsto akcija EPCG“, izjavio je sinoć potpredsednik crnogorske vlade Vujica Lazović.

Beta prenosi da je Lazović Televiziji Crne Gore rekao da su italijanska kompanija A2A i grčki konzorcijum Golden energy and Public power corporation stekli pravo da učestvuju u završnici tendera. NTE je iz igre za 18,3 % EPCG ispao zbog toga što je dostavio nepotpunu dokumentaciju. Ponuda te kompanije „nije formalno ispravna“, tako da nije ni razmatrana. Ruski Inter Rao prema Lazovićevim rečima „nije zadovoljio kvalifikacione uslove“ tendera.

Lazović očekuje da će ponude A2A i grčkog konzorcijuma „biti dosta dobre“, kao i da će delimičnom privatizacijom i dokapitalizacijom EPCG i prodajom manjinskog paketa akcija „u finansijski sistem ući između 200 i 300 miliona evra“.

Uspešno ispunjenje petogodišnjeg investicionog programa izbaranom partneru otvara vrata da dobije većinsko vlasništvo u EPCG. Italijanska kompanija A2A je već krenula u „prikupljanje“ tog većinskog vlasništva kada je krajem maja kupila 15 % akcija od privatizacionih fondova, ali u tenderskoj komisiji tvrde da ta kompanija neće biti favorizovana, već da će „pobediti ko dostavi najbolju ponudu“.

Država Crna Gora je, inače, vlasnik 70,6 % akcija EPCG. Knjigovodstvena vrednost kompanije je 620 miliona evra, s tim što je iz EPCG, u posebno preduzeće vredno 320 miliona evra, izdvojen Prenos. Finansijske ponude za akcije EPCG otvaraju se u petak, 24. jula.

U planu i izgradnja hidrocentrala

Uz kupovinu EP Crne Gore Italijani najavljuju i izgradnju hidrocentrala u ovoj državi. U Podgorici su 16. juna predstavnici Crne Gore i Italije potpisali Memorandum o ulaganjima u energetiku, ukupne vrednosti između četiri i pet milijardi evra. Ovaj Memorandum potpisali su crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović i italijanski ministar ekonomskog razvoja Klaudio Skajola, a njime je predviđeno da će Italija graditi hidrocentrale u Crnoj Gori.

Prilikom potpisivanja je, najavljeno da će u okviru prve faze biti izgrađene četiri hidrocentrale, jedan pogon za prozvodnju struje na ugalj i termolegurator. Da bi se ta struja transportovala predviđena je i izgradnja podvodnog energetskog kabla između Crne Gore i Italije. Tom prilikom Skajola je kazao da će podvodni energetski kabal omogućiti da Italija koristi višak struje proizvedene u Crnoj Gori.

I Srbija atraktivna Italijanima

Ali, i u Srbiji Italijane najpre zanimaju „zeleni kilovati“. Još april 2008. godine predstavnici italijanske pokrajine Lombardija su u međudržavnim posetama najavili da nameravaju da na reci Ibar izgrade branu sa elektronenergetskim potencijalom, vrednu 100 miliona evra. Tada je rečeno da će kapacitet hidrocentrale, koja bi se koristila za vodosnabdevanje ali i proizvodnju električne energije, biti 60 megavata. Posle sastanka sa predstavnicima Lombardije u Beogradu ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević je tada rekao da su „Italijani izrazili i zainteresovanost za izgradnju još sedam hidrocentrala ukupnog kapaciteta 270 megavata“. Delegacija Lombardije, takođe, je najavljivala da su zainteresovani za projekat povezivanja Dunava preko Velike Morave i Vardara sa Solunom i Egejskim morem. Osim kroz izgradnju hidrocentrala na regulisanom toku Velike Morave istican je značaj otvaranja tog rečnog koridora za transport robe i za plovidbu do Egejskog mora, ali i velika korist za poljoprivredu Srbije, zbog navodnjavanja.

Protokol s akcentom na obnovljivu energiju

Italijani su potom, 9. marta ove godine sa Srbojom potpisali Protokol o saradnji u energetici. Potpise na ovaj dokument stavili su ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić i ministar za ekonomski razvoj Italije Klaudio Skajola. Srpski ministar je posle potpisivanja Protokola istakao da je ovim dokumentom definisana saradnja Srbije i Italije u oblasti obnovljivih izvora energije i hidroenergetike, zatim saradnja operatera prenosnih sistema električne energije kao i saradnja na realizaciji PEOP projekta.

„Protokol je okvir za stratešku saradnju Italije i Srbije, kao i energetskih kompanija. Uveren sam da je ovo i najbolji način da odgovorimo na svetsku ekonomsku krizu. Srbija će, ako sve bude išlo kako treba, biti jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope“, kazao je tada Škundrić.

Skajola je, međutim, istakao da Srbiju i regiju treba da zanima veća proizvodnja struje, kao i širenje eksploatacije uglja, naglašavajući da italijanska kompanija Edison ima konkretne projekte za to. Ne krijući da je Italija zainteresovana za obnovljive izvore energije zbog umanjenja emisije štetnih gasova“ Skajola je najavio saradnju na vodotku reke Drine, na kojem, kako je rekao, može da se napravi jedno hidroenergetsko postrojenje. Skajola je zbog elektroeneregetskih projekata, ali i planirane izgradnje naftovoda PEOP i učešća Italije u projektu gasovoda Južni tok, predložio osnivanje zajedničkih „industrijskih distrikta“ Italije, Srbije i Rumunije. To povezivanje preduzeća bilo bi definisano potpisivanjem trilateralnog sporazuma, rekao je on u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem. Kako je tada navedeno u saopštenju Ministarstva ekonomije, Skajola je istakao da je Italija, sa oko 800 miliona evra investiranog kapitala, među prvih pet investitora u Srbiji i precizirao da na srpskom tržištu posluje oko 200 italijanskih firmi koje zapošljavaju oko 18.000 radnika.

Na Ibru mini hidroelektrane

U realizaciju svojih planova Italijani u Srbiji ulaze već početkom juna, kada su EPS i SECI Energia potpisali u Beogradu sporazum o izgradnji devet hidroelektrana na reci Ibar. Tada je direktor EPS-a Marković istakao „da EPS sa optimizmom ulazi u taj projekat” i da očekuju da „za nekoliko godina iz Ibra koristimo novu i čistu hidroenergiju”.

Potpisivanje sporazuma o izgradnji devet hidroelektrana važno je i za Srbiju i za Italiju, jer „će (sporazum) pomoći razvoj energetskog sektora. Taj sporazum daje garanciju za snabdevanje iz obnovljivih izvora i mogućnost za Srbiju da revitalizuje energetske mogućnosti koje ima”, naglasio je predsednik kompanije Seći energija Gaetano Makaferi.

U ovom sporazumu računa se na podsticajne mere italijanske vlade. Naravno, ne treba kratkovido zaključiti da Italija sve ovo planira iz altruističkih razloga. Ova zemlja je još početkom 90-ih godina prošlog veka sa EPS-om pravila planove da iz Srbije izvozi struju na apeninsko poluostrvo. Sve ono što se poslednje dve decenije dešavalo u i oko Srbije odložilo je te projekte. Struja je i dalje kurentna roba a EPS, koji ovih dana s ponosom ističe da su od nove godine izvezli milijardu kilovat časova električne energije nema sredstava da sam ulaže u izgradnju novih kapaciteta, ni „prljavih”, koji troše ugalj ni ekološki čistih.

Osim hidroelektrana na Ibru Italijanima je mnogo zanimljiviji hidropotencijal re ke Drine, gde EPS i Elektroprivreda Republike Srpske planiraju izgradnju sedam objekata. Dogovoreno je da u ovaj projekat dve elektroprivrede uđu kao ravnopravni partneri. Ali, za izgradnju hidrocentrala na Drini treba obezbediti i novac, a to već sada nude Italijani. Ali, ne samo oni već i Nemci. Konkurencija je, bar za „zelenu energiju”, velika.