EPS REKORDER

Elektroprivreda Srbije je u ponedeljak, 21. decembra potrošačima u Srbiji isporučila 156.186.000 kilovat-sati električne energije. Potrošnjom od bezmalo 156,2 miliona kWh ostvaren je novi rekord dnevne potrošnje struje, koji premašuje vrh ostvaren u vreme gasne krize prošle zime, kada je 13. januara ove godine EPS isporučio 155,5 miliona kWh.

Učinak vredan hvale u svakom slučaju, posebno kada se ima u vidu to da su svi sistemi za proizvodnju i isporuku struje radili na temperaturi koja je bila i niža od minus 10 stepeni Celzijusa. Ali, u EPS-u se ne raduju povećanoj tražnji za svojom robom.

„To je i najveća potrošnja električne energije u istoriji elektroprivrede koja je prevazišla čak i dosadašnje rekorde iz perioda gasne krize s početka ove godine. Gasne krize sada, međutim, nema, privredna aktivnost je opala, a temperature su kao i u ranijim periodima niske. To znači da je jedina objektivna okolnost koja dovodi do sve veće potrošnje električne energije -masovna preorijentacija stanovništva na grejanje i dogrevanje pomoću električne energije“, ističe Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a za tehnički sistem.

U saopštenju Sektora EPS-a za odnose s javnošću, Manasijević objašnjava da elektroenergetski sistem Srbije nije projektovan i dimenzionisan za ovoliki konzum i za takve skokove potrošnje.

„Znači, može ih izdržati samo ako su kratkotrajni i ne pojavljuju se često. I to sve pod uslovom da je sistem potpuno spreman za tako veliku potrošnju. To se pre svega odnosi na proizvodni deo EPS-a. Naši proizvodni kapaciteti, iako prilično vremešni (najmlađi kapacitet je 20-godišnjak, a ima ih i sa po 50-ak godina), uspevaju da - kada je najvažnije - proizvode veće količine električne energije nego u prvim godinama rada. Iako imamo izuzetno visok nivo potrošnje i maksimalna opterećenja proizvodnih kapaciteta, u njima do sada nije došlo do ozbiljnijih poremećaja u radu“, kaže Manasijević.

Ipak, zbog mraza i izuzetno niskih temperatura, koje su na površinskim kopovima dostizale i minus 22 stepena Celzijusovih, bilo je teškoća u radu nekih sistema. Zbog zaleđivanja uglja, zemlje i opreme bilo je problema u transportu uglja i to naročito od Rudarskog basena Kolubara do Termoelektrane Nikola Tesla A.

Kilovati nisu „smrzli“

„Veoma požrtvovanim radom i u noćnim smenama i tokom vikenda, problemi su otklonjeni i niko u Srbiji nije osetio veće probleme u snabdevanju električnom energijom“, tvrdi Manasijević u ovoj pisanoj izjavi, posebno napominjući da je „u distribucijama posle obilnih snežnih padavina i nailaska hladnog talasa, došlo do lepljenja i zaleđivanja provodnika i izolatora što je izazvalo obaranje pojedinih dalekovoda, a samim tim i do prekida u napajanju potrošača. U gradskim sredinama bilo je slučajeva lokalnog preopterećenja distributivne mreže. Zbog svih tih problema tokom poslednjih deset dana sva distributivna preduzeća radila su sa pojačanim brojem ekipa koje su na terenu otklanjale kvarove“.

U EPS-u očekuju otopljavanje i poboljšanje vremenskih i meteoroloških uslova što će, prema Manasijevićevim rečima, omogućiti relaksaciju EPS-ovih proizvodnih kapaciteta.

„I pored velikog skoka potrošnje, dokazalo se ponovo da je EPS spremno dočekao zimu, zahvaljujući i dobro urađenim remontima. Uostalom, bitno je i to da je visok nivo potrošnje EPS uspeo da sa čak 93,5 odsto podmiri iz sopstvene proizvodnje. Situacija sa primarnim energentima sada je veoma dobra, imajući u vidu da je trenutno sadržaj akumulacija 30 odsto iznad bilansa, a da uglja na deponijama TE ima oko 1,9 miliona tona, što je preko 90 odsto od bilansa“, zaključuje Manasijević.

Distribucije (ne)spremne

Dakle, EPS je, što se proizvodnje tiče, spremno dočekao zimu. Govoreći o distribuciji struje, Manasijević napominje da su efikasno uradile svoj posao i da niko od kupaca, i pored velikih mrazeva i snega, nije duže ostao bez električne energije. Sa ovom njegovom konstatacijom verovatno se ne bi složili žitelji prigradskih beogradskih naselja, Ledina na primer, koji već nekoliko večeri blokiraju saobraćajnicu – protestvujući zbog toga što nemaju struje.

Ovaj problem nije nov. I prethodnih zima bilo je istih problema. U Elektridistribuciji Beograd pravdali su se da su nemoćni jer je reč o nelegalno izgrađenom naselju gde oni, bez urbanističkih rešenja ne mogu izgraditi trafo stanice i poboljšati snabdevanje. Pominjani su i razgovori sa gradonačelnikom prestonice Draganom Đilasom da se za ovakve, urgentne slučajeve izgrade mobilne trafo stanice, pruže vodovi... Česte nestašice struje u ovakvim delovima Beograda i bunt njihovih žitelja pokazuju da se nije puno toga uradilo.

To, svakako kvari uspešnost samog EPS-a i ostaje da se vidi da li će se konačno i u distribucije početi ulagati jer, EPS je državno preduzeće, koristi državne resurse i prevashodno proizvodi struju za ovdašnje proizvođače.

Cena – po diktatu države

Tu se, naravno, nameće pitanje cene električne energije. Ne zagovaramo da to što je državno treba da bude džabe. Naprotiv, jer greška je nacionalno dobro (a ugalj i vodeni resursi to jesu) proćerdati za života jedne ili dve generacije. Račun će neko na kraju, ipak, morati da plati. A to će opet biti građani Srbije. Agencija za energetiku ovih dana je saopštila da struja u Srbiji treba da poskupi 10 % - u proseku. Računica je izvedena na osnovu evropskih standarda jer, Srbija je pristupila Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope.

Iz EPS-a su, doduše tvrdili da bi im za ekonomsko funkcionisanje trebalo poskupljenje do 30%. Ministar rudarstva i energetike prof. dr Petar Škundrić je najavio da će posle ovog prvog (koje neće biti novogodišnje već će stupiti na snagu u prvom kvartalu 2010. godine), sledovati još jedno poskupljenje struje, najverovatnije 1. jula – takođe za 10 %. Opet se pominju izbori u Srbiji pa ostaje da se vidi hoće li i kada biti ovih korekcija cene. Jer, struja u Srbiji je i dalje socijalna kategorija i moneta za političke zloupotrebe u predizbornim kampanjama.

Ipak, možemo zaključiti da je EPS s cenom tu negde, u ravni elektroprivreda u okruženju. Jer, ovih dana je i Hrvatska elektroprivreda tražila od svoje vlade dopuštenje da cenu koriguje za 35 %.

Građani se greju racionalno

Ovog puta iz EPS-a je, doduše, izostala lekcija građanima da je greota „goreti“ kilovate i grejati se „čistom“ energijom ali evidentno je da je sa sadašljom cenom struja primamljiva građanima kao energent za potrošnju ako koriste TA peći i racionalni su pri kupovini i upotrebi drugih grejnih tela koja rade na struju. Zbog toga ih, svakako ne treba kriviti jer oni se ekonomski ponašaju.

Ekonomski bi bilo logično da i EPS pokušava što više svojih kapaciteta da uposli i robu plasira na tržište, kako bi ostvario profit. Jer, kad izvozi struju, a letos je izvezeno više od milijarde kilovat sati, kupce ne pitaju da li će tu električnu energiju trošiti racionalno ili ne.

Pri tome nije za zanemariti ni činjenica da je Elektroprivreda Republike Srpske ovih dana raspisala tender za izvoz struje u periodu od 1. marta do 30. juna (ukupno 175.620 megavat časova). Najbolju ponudu dao je EFT – 31,6 evra po megavat satu.

Prosečna maloprodajna cena struje u Srbiji sada je oko četri evro centa po kilovat satu, što ukazuje da se ni u izvozu EPS ne bi više ovajdio nego u ovom slučaju, kada ugalj i vodne resurse koristi za proizvodnju struje za domaće potrošače.