EPS PONOVO IZVOZNIK STRUJE
U EPS-u su se iz pozicije velikog uvoznika vratili na „zelenu granu” i sada uspevaju da izvozom ostvare značajan prihod, 40,5 miliona evra.
Prodajom za inostrane potrošače milionitog kilovat časa električne energije u ovoj godini, Elektroprivreda Srbije juče se, simbolično, vratila u poziciju velikog izvoznika struje.
EPS još nije dostigala nivo izvoza iz rekordne 1990. godine, kada je na ino tržištu plasirano pet milijardi kilovat časova električne energije, i kada je sa italijanskim ENEL-om sklopljen ugovor o izvozu struje za narednih deset godina. Ali, u EPS-u ne kriju da su više nego zadovoljni što su se iz pozicije velikog uvoznika vratili na „zelenu granu” i sada, na primer, uspevaju da izvozom ostvare značajan prihod, 40,5 miliona evra. Ta suma im je, prema rečima Zorana Manasijevića, pomoćnika generalnog direktora EPS za tehnička pitanja, pomogla da ove godine finansiraju i pre roka i završe remonte i pripremu postrojenja za narednu grejnu sezonu. Objašnjavajući da je nadomešten minus od neposkupljivanja električne energije (odlukom Vlade Srbije, dok traje kriza), Manasijević kaže da je bio doveden u pitanje pun obim remontnih radova. EPS, naime, sa postojećom cenom struje nije imao prihod kojim bi pokrio taj trošak.
Razlika u ceni prodaje struje na domaćem tržištu i za izvoz je značajna. Dok je „kod kuće” cena na visokom naponu 28 do 29 evra po megavat času (plus mrežarina) ta ista energija plasirana u izvoz naplati se po ceni od oko 40,57 evra.
Izvoz se EPS-u više isplati jer, u zavisnosti od kursnih razlika, ostvaruje prihod veći za 30 do 50 odsto.
Da bi uopšte dospeo u situaciju da ima struje za izvoz EPS je, počev od 2001. godine krenuo sa revitalizacijama i ozbiljnim remontima postrojenja. Boško Buha, direktor Direkcije za proizvodnju električne energije u EPS-u ističe da je taj posao završen na površinskim kopovima uglja i u termoelektranama dok su sada na redu hidrokapaciteti. Najaktuelnija je revitalizacija Hidroelektrane Đerdap I. Manasijević kaže da je oprema „krenula” brodom iz Sankt Petersburga i da bi do 1. avgusta trebalo da stigne u Kladovo.
-To je sve doprinelo da od velikog uvoznika, jer 2001. godine smo uvezli 2,9 milijardi kilovat časova, dođemo u poziciju izvoznika – objašnjava Buha.
Bilansom za 2009. godinu EPS je, inače, planirao izvoz od 254 miliona kilovat časova električne energije. Ispostavilo se, međutim, da potrošnja opada (zbog pada potrošnje u industriji – zbog krize i u domaćinstvima – zbog smanjenja potrošnje za rashladne uređaje u minulom periodu) a da dobra hidrologija („elektroprivredne kiše” – kažu EPS-ovci u šali) pruža mogućnost maksimalne proizvodnje struje iz „tekuće vode” a da se ne diraju rezerve u akumulacijama hidroelektrana. Sve skupa, zaključno sa 16. julom u Srbiji je potrošnja struje bila za 720 miliona kilovat časova manja od bilansom predviđene.
U EPS-u očekuju da će i u narednim mesecima imati mogućnost da proizvode više električne energije od količina neophodnih za podmirenje domaćih potrošača. Pri tome ima kupaca u okruženju, i pored ekonomske krize, pa je EPS uspeo da proda ukupno milijardu kilovat časova tokom ove godine. Standardno se u Grčku izvozi 1,5 megavat čas električne energije svakog sata. Izvozna cena je, doduše, značajno niža nego prošle godine, kad se izvozilo po prosečnoj ceni od 87,5 evra po megavat času ali, u EPS-u podsećaju da veći prihod ostvare izvozom nego domaćim potrošačima.
Prodaju struje domaćim potrošačima reguliše Agencija za energetiku. Kupci su podeljeni na „tarifne” (domaćinstva) i one koji imaju pravo da električnu energiju nabavljaju na slobodnom tržištu električne energije. Zbog spomenute razlike u ceni tih 47 % kupaca, međutim, ne koristi mogućnost da struju nabavi od nekog drugog već, rezonujući ekonomski ostaju „verni” EPS-u.
-EPS prodaje električnu energiju na tržištu regulisanom od strane Agencije za energetiku. Imamo licencu za snabdevanje tarifnih kupaca i za rad na tržištu. U Srbiji je licencirano 30 trgovaca električnom enerijom, njih 20 je aktivno a od toga njih 13 trguje sa EPS-om – objašnjava Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom u EPS-u, napominjući da kompanija ne radi klasičan izvoz struje već da je prodaje na slobodnom tržištu - tenderom koji raspišu na sajtu EPS-a.
Prilikom odlučivanja kome će prodati steruju u EPS-u se motivišu samo ponuđenom cenom. Pobeđuje onaj ko ponudi najviše a roba se plaća avansno ili kupac mora da položi bankarske garancije.
-Struja je roba a EPS je sada prodaje na neorganizovanom tržištu električne energije. EPS je komercijalno zainteresovan da se otvori berza, interna – za Srbiju u prvo vreme. A Srbija je zbog svoje geografske lokacije prirodno mesto da se ovde napravi berza električne energije – kaže Vlaisavljević objašnjavajući da bi Elektromreža Srbije bila „prirodni nosilac posla - market operator”.
Berza struje u Srbiji za sada ima radni naziv Serpeks a njeno osnivanje moglo bi se, prema Vlaisavljevićevim rečima, očekivati krajem 2010. godine.
