EPS MOŽE BITI I BOLJI OD ČEZ-a

„Elektroprivreda Srbije ima bolje predispozicije da postane uspešna kompanija - elektroenergetski lider u regionu. ČEZ je državni projekat češke države. To je proces koji je s ČEZ-om započet početkom 90-ih godina, a lider je postao 2000. godine. Programom razvoja EPS-a koji sam ponudio, i koji planiram da realizujem, EPS treba da bude uspešna profitabilna firma. Cilj svih promena je povećanje poslovne efikasnosti i osnovna ideja vodilja je da EPS postane profitabilna firma. To je moguće sprovesti bez obzira na vlasničku strukturu, dakle, bez obzira na to što je EPS državna firma. Sve normalne elektroprivredne kompanije u svetu su profitabilne, čak visokoprofitabilne, i to nije nikakva novos“, kaže Dragomir Marković, novopostavljeni generalni direktor Elektroprivrede Srbije.

Kako ćete to postići?

Da bi se to postiglo treba uvek birati najbolje saradnike, najbolje stručnjake za određene pozicije, pri čemu politička pripadnost ne bi smela da bude primarna. Znam da mi u Srbiji nismo još zreli da to u potpunosti prihvatimo ali u dobroj meri ćemo u EPS-u ići na to. Raspisivaćemo konkurse za sve rukovodeće kadrove a kad ih izaberemo, pratiće se rad svakog menadžera pojedinačno i ocenjivaćemo njegov učinak.

Imate li Vi političku podršku države za takve poteze?

Ja se nadam da sam na ovo mesto postavljen zbog programa razvoja EPS-a, koji sam dao nadležnima u državi, a ne zbog političke orijentacije.

Ima li EPS kapacitet za ovakve promene?

EPS je inertan sistem. Teško nas je promeniti ali, takođe, i teško uništiti. Bili smo prilično autistična kompanija, i prema zaposlenima i prema javnosti. Slika o EPS-u je: babaroga koja seče struju i kuka zbog cene... Ključna je želja da se promenimo, da se zaposleni identifikuju sa svojom kompanijom. Kada sam, početkom 80-ih godina, počeo da radim u EPS-u „davio“ sam svoje prijatelje pričama o svojoj kompaniji. Sad je pitanje imaju li naši zaposleni takvu identifikaciju sa EPS-om kao sa svom kompanijom. Trebalo bi. To se neguje svuda u svetu.

Ništa bez podrške radnika

Da li ste zbog toga po imenovanju poslali „Pismo direktora zaposlenima“?

Poslao sam to pismo zato što to, po meni, treba da bude uobičajena praksa obraćanja direktora svim zaposlenima. Nije to pismo nikakav hvalospev već obaveštenje o onome u šta treba da uđemo. A, treba da otpočenemo sa promenama.

Nije tajna da se ljudi pribojavaju čak i promene na bolje. Ja sam se pre više od 20 godina selio sa Liona na Dorćol, iz manjeg u veći stan koji je pri tome bio u blizini stana gde je tada živela moja tašta, a moja žena je plakala. To je taj strah, prirodna reakcija. Treba vremena da se ljudi uvere da idu na bolje. U pismu sam radnicima, indirektno, pomenuo i privatizaciju, koja je, takođe, jedan od strahova prisutnih u kompaniji, među zaposlenima.

Treba li zaposleni u EPS-u da strahuju od privatizacije i otpuštanja?

Jasno je da EPS, gledano po broju ima viška zaposlenih ali, otpuštanja neće biti. Otpuštanja neće biti u vreme ekonomske krize i bez potpunog socijalnog programa.

Strah od privatizacije povezan je i sa strahom od otpuštanja. Ali, vlasnička struktura jedne kompanije nema veze sa otpuštanjem. Sve zavisi ko vas privatizuje. U Mađarskoj posle privatizacije nije otpušten ni jedan radnik. Motiv državi da uđe u privatizaciju je da dođe do nekih velikih sredstava i da reši problem. Najbolji odgovor težnjama onih koji bi da prodaju EPS je Efikasan EPS. Ako EPS nije efikasan teško se može odbraniti da ga ne prodaju. A uvek se prodaje ono što donosi najviše para: to su elektrodistribucije, hidroelektrane... Već postoje oni koji bi da kupe distribuciju. Ali, najbolju cenu u regionu je postigla Makedonija prodajom distribucije Austrijancima: 310 evra po brojilu. To je jedina zemlja koja je premašila 300 evra. Kad neko kupio sve distribucije u Srbiji država bi dobila milijarda evra. Šta može sa tim da se uradi, da bi se isplatila prodaja distribucija? Nisu te cene koje se mogu postići baš takve da se isplati prodaja.

Uz ovlašćenja i veća odgovornost

Mogu li se u EPS-u očekivati organizacione promene? Koje?

Mi se kunemo da smo veretikalno organizovana firma ali, praktično to još nismo. Ićićemo ka tome, kao što je i Arthur D. Little preporučio 2007. godine. Kada se posmatra struktura upravljanja EPS-om vidi se da generalni direktor ispred sebe sada ima 11 direktora privrednih društava i još šest u direkciji, to je 20-ak prilično ravnopravnih direktora. To je horizontalna organizacija.

Prirodno je da neko može da upravlja samo šeset – sedam direktora. Suština makro organizacije biće tava da se uspostave linije odgovornosti tako što će direktori u direkcijama dobiti ingerencije da upravljaju privrednim društvima. Takođe će dobiti i odgovornost za upravljanje poslovanjem u svom segmentu. Tako se postiže efikasnost i racionalnost. To vodi i ka ukrupnjavanju distributivnih preduzeća. Umesto pet imaćemo tri. Umesto tri elektroprivredna društva: Jugoistok, Centar i Elektrosrbija imaćemo jedno uz Elektrodistribuciju Beograd i Elektrovojvodinu.

U distributivnom sektoru različitosti imaju mnogo manju specifičnu težinu. Oprema u distribucijama razlikuje se samo u dužini žice a sve ostalo, trafostanice i brojila, isti su i u Užicu i u Leskovcu i Beogradu.

Da li je moguće objediniti proizvodnju električne energije u jednu firmu?

Zašto da ne. Problem neravnomernosti ogleda se u različitom stepenu razvijenosti, i u distribucijama i kod proizvodnje, pa imamo situaciju da je onaj što je lošiji jači i veći od onog što je bolji i efikasniji. Nema opasnosti ako lošiji neće pokvariti većeg. Ako postoji takva opasnost lošiji se najpre mora urediti do približnog nivoa. To određuje redosled ukrupnjavanja EPS-a.

A šta ćete sa lokalnim političarima koji teže cepkanju i usitnjavanju kompanije?

Ukrupnjavanje je racionalno i efikasnije.

EPS ne odustaje od investicija

O strateškim projektima EPS-a se stalno čuje u javnosti ali, kako će ih EPS, u uslovima krize, obezbediti?

Biznis planom EPS-a do 2015. godine predviđeno je investiranje od oko devet milijardi evra: 3,5 milijarde iz sopstvenih sredstava, oko tri milijarde iz kredita i još oko tri milijarde će se obezbediti strateškim partnerstvima.

Ali, da bi se ta sopstvena sredstva obezbedila neophodno je poskupljenje struje. Iz Vlade Srbije je najavljeno da ga zbog krize neće biti.

Knjigovodstvena vrednost EPS-a je, prema proceni Arthur D. Little 6,5 milijardi evra. Ali, osnovna vrednost kompanije nije prost zbir pojedinačnih vrednost imovine već prinos iz poslovanja. A u prinosnoj vrednosti kompanije je, pored efikasnosti ključni element cena električne energije. Za svaki pojedinačni deo EPS-a merodavna je niža od te dve vrednosti. Po međunarodnim standardima definiše se takozvana „fer“ vrednost, to je tih 6,5 milijardi evra. A prinosna vrednost EPS-a do 2015. godine se računa sa trendom rasta cene: da se 2012. godine dobije očekivana vrednost od 10 evro centi po jednom kilovat času. Na bazi te cene definiše se prinosna vrednost EPS-a. Mi već sada odstupamo od tog plana jer umesto da je cena iznad pet evrocenti ona je sada niža od pet evrocenti. Samim tim opada nam i ta „fer“ vrednost EPS-a.

Treba, međutim, imati u vidu da ni ta „fer“ vrednost nije tržišna. Tržišna vrednost se samo procenjuje po raznim parametrima, a postiže se na tržištu. Navešću primer Crne Gore, koja je rekla da je vrednost Elektroprivrede Srne Gore 992 miliona evra. Sad kad su izdvojili prenos ta suma se umanjuje za 120 miliona evra. Ali, oni imaju berzu na kojoj je vrednost jedne akcije samo trećinu ove procenjene vrednosti. Prava vrednost se vidi tek kada izađete na berzu.

Nema efikasnog EPS-a bez tržišne cene

HE Djerdap

Strah od restrukturiranja neraskidivo je povezan sa strahom od privatizacije.

Da, skloni smo da vezujemo neke pojmove veštačkim vezama. Tako je, na primer, povezan pojam privatizacije sa pojmom restrukturiranja. To su dve potpuno odvojene stvari, koje jedna sa drugom nemaju ama baš nikakve veze.

U restrukturiranju su i sve velike elektroenergetske državne kompanije koje, da bi bile na tržištu moraju da povećavaju svoju poslovnu efikasnost. Uopšte, vlasništvo kompanije nema veze sa procesom poboljšanja poslovne efikasnosti i restrukturiranjem. To su dva potpuno odvojena pojma, koja čak ne moraju biti povezani.

Proces restrukturiranja nije jednokratan potez. Ko god kaže: „Mi smo završili restrukturiranje“, nema pojma šta je restrukturiranje. Jer, restrukturiranje je proces koji traje. Konstantno. I RV, i E.ON, EdF,... sve su to firme koje su u stalnom procesu restrukturiranja, što je neminovno jer, sve te kompanije su konstatno na tržištu. To je prirodan proces, za svaku kompaniju. A EPS, praktično, još nije na tržištu.

Koliko je efikasnost povezana sa cenom električne energije?

Analiza koju je radila konsultantska kuća Arthur D. Little dala je tačno kvantifikovan uticaj cene električne energije i poboljšanja poslovne efikasnosti na opštu profitabilnost EPS-a. Plastično je pokazan gep koji postoji između EPS-a i nekog prvog koraka, na koji mi moramo da idemo, da bi dostigli prosek firmi u okruženju. Kad kažem prosek mislim na Slovence, Hrvate, ČEZ... neke od kompanija koje rade u zemljama u okruženju. Samo sa efektima internog poboljšanja poslovne efikasnosti EPS je na pola puta od onoga što moramo da učinimo da bi dostigli njihov prosek. Druga polovina neophodnih mera je povećanje cene. Te dve mere deluju pola – pola. Samo sa istovremenim povećavanjem poslovne efikasnosti i povećanjme cene električne energije EPS može dostići nivo adekvatan poslovanju elektrienergetskih kompanija u okruženju. EPS-u nije dovoljno samo poskupljenje električne energije da bi dostigao nivo ovih kompanija. Jedno bez drugog ne može: te dve mere ne mogu se razdvojiti. I, to je opasna teza za političare.

Da bi se ostvario prosec povećanja efikasnosti neminovni su troškovi. To je proces. Ako posmatramo samo tehničku efikasnost uvođenje svakog novog uređaja, od kog to zavisi košta. A taj uređaj može se platiti samo od povećane cene električne energije. Zato ove dve mere ne mogu da se razdvoje. Tehnička i finasijska efikasnost moraju u paketu.

Kako komentarišete stav Vlade Srbije da neće biti poskupljenja struje dok ne prođe kriza?

A kad će da prođe kriza? Na temu krize direktor RV-a mi je rekao: mi smo kompanija koja nije zadužena, odlično poslujemo. Preživećemo krizu ako ne bude trajala duže od pet godina. Ako bude deset godina – propali smo.

A neki naši političari do juče su tvrdili da Srbija čak može i profitirati od krize.

Još u aprilu - maju prošle godine nama u EPS-u koji smo radili na strateškim projektima bilo je jasno da će kriza potrajati. Indikatori – pokazatelji krize bili su već tada cene metala i cene energije. Konstantan trend rasta tih cena je nagoveštavao opšte finansijsko stanje. To se pokazalo kada su pukle berze i kada su se „strmoglavile“ sve cene.

Koliko i kako će se nemenjanje cene električne energije u Srbiji odraziti na započete projekte EPS-a?

Nepovećanje cene električne energije povećava negativni finansijski rezultat EPS-a za 8 milijardi dinara.

Kriza kao neminovnost

A kako sama kriza utiče na započete strateške projekte EPS-a?

Generalno, krediti su skuplji, rizici investiranja su veći i manji je broj kompanija koje će, zbog krize, učestvovati na tenderima.

Može li se reći da se sada vide svi negativni efekti toga što su tenderi za izgradnju termoelektrana Kolubare B i trećeg bloka u TE Nikola Tesla B stajali u fiokama duže od godinu i po dana?

Da je sreće sada bi umesto priče o tome imali situaciju u kojoj 3.000 ljudi radi na svakom od obih objekata. To bi bilo 6.000 uposlenih radnika, sa pratećim delatnostima i svih 10.000. To bi sada bila realnost. Ali, takvu situaciju ćemo imati tek za 1,5 do dve godine.

Pa, pošto će kriza potrajati pet godina....

Na žalost nismo krenuli, ali dobro je da se sada radi. Dobro je i to što je na Vladi Srbije prošla odluka o izgradnji TE TO Novi Sad. To je projekat u koji će biti uključen i grad Novi Sad, pa o njemu treba još da se izjasni i gradska skupština Novog Sada. Nadam se uskoro će i to da se desi.

Koje su osnovne odlike ove elektrane?

To je kogenerativno postrojenje, elektrana od 400 megavata instalisane snage koja će istovremeno proizvoditi i toplotnu i električnu energiju. Nominalnu snagu jedne ovakve elektrane opredeljuje toplotni kapacitet – konzum grada Novog Sada, koji je 400 megavata. Toliki kapacitet preduslov je da ta elektrana sutra bude profitabilna.

Ministar Škundrić najavljuje i izgradnju jedne termoelektrane – toplane kapaciteta 400 do 600 megavata i u Beogradu.

Da, ali, još nije dogovoreno da li će to biti EPS-ov ili projektat Beograda, Beogradskih elektrana ili strateškog partnera. To je studija koja još nije verifikovana.

Fama o toplifikaciji iz Obrenovca

TENT B

Da li su i koliko u suprotnosti termoelektrana – toplana na Novom Beogradu i toplifikacija Beograda iz Obrenovca?

Pitanje grejanja Beograda iz Obrenovca, svakako, treba razjasniti. Malo – malo pa neko greje Beograd iz Obrenovca. Najčešće kažu: „Umesto da bacamo toplu vodu i grejemo Savu bolje da njome grejemo Beograd.“ A to je, apsolutno, jedna tehnička besmislica. Grejanje Save neće se smanjiti toplifikacijom Beograda iz obrenovačke elektrane. Da jednostavno kažem, i dalje ćemo grejati Savu i ako se iz Obrenovca bude grejao Beograd.

Hoćete da kažete da projekat toplifikacije Beograda iz Obrenovca nije dobar?

Taj projekat je bio dobar u vreme kada se o njemu govorilo, početkom 90-ih godina prošlog veka. Tada su bile odgovarajuće cene energenata: električne energije i prirodnog gasa. Te cene su tada bile niske. Uz to, država u kojoj je EPS tada poslovao je imala viškove proizvodnje električne energije. Potrebna je ozbiljna fizibiliti studija da bi se sada video efekat tih parametara.

Da bi se grejao Beograd iz Obrenovca neminovno je da TE Nikola Tesla proizvodi manje struje. Kada ima viškova električne energije to može da se radi. Kada ih kao sada objektivno nema, već zimi mora i da se uvozi električna energija, dešavalo bi se to da, praktično, grejete Beograd uvoznom strujom. A uvozna struja je skuplja od one po kojoj EPS isporučuje energiju tarifnim kupcima. Čak i da je EPS na tržištu deo tog troška snabdevanja električnom energijom tarifnih kupaca bi se prelivao na građane. Tako će biti sve dok EPS ili neko drugi ne realizuje projekte izgradnje novih elektrana, koje će obezbediti da Srbija ima viškove električne energije. U svakom slučaju, danas bi za taj projekat grejanja Beograda iz Obrenovca trebalo uraditi novu fizibiliti studiju.

Može li da se kaže da bi se toplifikacija Beograda iz Obrenovca EPS-u isplatila da su do sada izgrađene termoelektrane Kolubara B i TE Nikola Tesla B3?

Morali bi da se posmatraju svi parametri; cena gasa na duži perod, a cena gasa luduje...

EPS u okruženju

EPS se prijavio na tender za kupovinu 18,3 odsto Elektroprivrede Crne Gore.

Da, ali suština nije u tim procentima već u tome da kompanija koja pobedi na tom tenderu dobija mogućnost upravljanja elektrienergetskim sistemom Crne Gore. Nama je taj sistem vrlo bitan. Oni u svom sistemu imaju HE Perućicu i time se „popravlja krvna slika“ elektroenergetskog sistema EPS-a, jer se povećava i značaj upravljanja hidroelektrana na slivu Drine.

EPS pregovara i sa Republikom Srpskom oko izgradnje HE na Drini.

EPS ide u zajednički projekat HE Gornja Drina. To je izgradnja četiri hidroelektrane na toku Drine koji ide teritorijom Republike Srpske. EPS dakle, ide u investiranje u regionu, dok se mi ovde plašimo privatizacije.

Kako komentarišete priču o tome da Italijani pregovaraju sa Crnom Gorom da se, ipak, gradi ranije planirana hidroelektrana Buk Bijela?

Nema velike Buk Bijele bez Crne Gore. Postoje režimi da se pravi takozvana visoka Buk Bjela sa različitim režimima rada leti i zimi, tako da se leti mogu voziti splavovi brzacima ali, to je nešto o čemu se pita i odlučuje Crna Gora. A oni su doneli zakon o zaštiti kanjona Tare. Tu je i Unesko...

Interna efikasnost smanjenjem gubitaka

Šta planirate sa smanjenjem gubitaka električne energije?

To je jedna velika briga. Najprofitabilniji projekat EPS-a je smanjenje gubitaka električne energije. Ali, on zahteva investicije. U segmentu tehničkih gubitaka neophodne su velike investicije, pre svega u zamenu električnih brojila. Nova brojila bi donela tačnije merenje isporučene električne energije, a samim tim i očitavanje, kao i upravljanje sistemom. Efikasno bi se rešio problem da se struja ne isporučuje onima koji je ne plaćaju.

U Srbiji ima oko 3.400.000 brojnih mesra. Taj sistem košta 100 do 150 evra po mernom mestu, što znači da je za zamenu svih brojila potrebno oko 500 miliona evra. Time se uspostavlja sistem sa najsavremenijim daljinskim očitavanjem i upravljanjem distribucijom električne energije. Efekat od toga bio bi smanjenje gubitaka u apsolutnom iznosu za četiri do pet odsto od isporučene struje. Kompletna investicija bi se vratila u roku od pet do šest godina. To je projekat koji brzo vraća uložena sredstva i ne bi trebalo da bude problem naći finansijera.

Hoće li EPS ozbiljnije razmišljati o zameni brojila?

Kako da ne, hoće. Usko grlo je sada brzina kojom mi možemo da ugrađujemo nova brojila. Sa dinamikom od 100 do 200 hiljada, pa i povećanjem broja na godinju zamenu 300 do 400 hiljada brojila to bitrajalo dugo. Moramo da idemo na efikasnost, kako bi se zamena brojila završila u peridou od šest do sedam godina.

Gde smo po pitanju ugradnje brojila sa daljinskim sistemom očitavanja u odnosu na razvijene zemlje?

Nisu ni razvijeni tu daleko odmakli. Postoji u svetu četiri – pet kompanija koje to rade na vrhunskom nivou. Ti sistemi imaju smisla samo ako su kompletni: ako imaju sve funkcije – i očitavanje i upravljanje potrošnjom, i mogućnost isključenja... Danas postoje savremeni smart sistemi koji osim upravljanje potrošnjom električne energije omogućuju i upravljanje potrošnjom gasa, vode... Ali, taj sistem je i u svetu novost. Takav sistem je Švedska uvela samo za 600.000 potrošača, Francuska i Italija tek ga uvode. I razvijeni idu na to da se ova savremena brojila ugrade u narednih desetak godina. Dakle, brojilo koje radi u sistemu nova su strategija. Mi ćemo koristiti najbolja iskustva iz sveta.

Struja nije alajbegova slama

Krađa struje je, takođe, veliki problem za EPS?

Da i teško ćemo ga rešiti. Pojam krađe struje u Srbiji se ne smatra lošim, ne samo u narodu nego ni u u pravosuđu. Retke su presude, da neko odgovarao zbog krađe struje. Teško ćemo povećati procenat naplate struje, posebno u pojedinim krajevima države.

A da li razmišljate o tome da kaznite one radnike EPS-a koji u svoje slobodno vreme na divlje priključe potrošače, čak cele ulice u divljim naseljima koji to ne mogu legalno da urade?

Biće i toga. Neophodna je podrška MUP-a i pravosuđa da bi se krađama struje stalo na put.

Trgovina u budućem EPS-u, ne samo strujom već i sa CO2.

EPS je po statusu izjednačen sa Gradskom čistoćom a hoćemo da budemo na evropskom tržištu. Postoje zakonska ograničenja. Tu je najdrastičniji primer sa trgovinom električnom energijom, kao i pravljenje strateškog partnerstva za izgradnju novih elektrana. Zato je EPS pripremio projekat korporatizacije u akcionarsko društvo. Nadam se da će to brzo da se reši jer, mi ovako nismo u ravnopravnom položaju sa konkurencijom koja se bavi istom delatnošću, kao ni sa trgovcima električnom energijom. Dok oni odluke donose dnevno, čak „onlajn“, mi moramo da ispoštujemo procedure. Ne možemo da budemo operativni jer bi, posebno u slučaju da se izgubi na nekom poslu, nastao problem. Da izbegnemo sankcije nećemo biti konkurentni... Dok se to ne reši imaćemo situaciju da se EPS, koji po prirodi stvari raspolaže najvećim količinama struje, ne trguje dok svih ovih 28 trgovaca električnom energijom lepo zarađuju.

Kako bi se na trgovinu električnom energijom odrazilo najavljeno formiranje berze električne energije?

Logično je da regionalna berza električne energije bude u Beogradu. Ali, to nije posao EPS-a. To bi bio konflikt interesa.

EPS nije majka Tereza

Hrvatska ima rešen problem snabdevanja socijalno ugroženih kategorija potrošača elektrinčne energije. U Srbiji se tek radi na tome.

Recept za subvencije u Hrvatskoj je dobar. HEP je duplo manji od EPS-a i duplo manje električne energije proizvodi a ima duplo veći prihod, što naravno, zavisi i od cene struje u Hrvatskoj. Subvencije očigledno funkcionišu.

U Hrvatskoj se po prvi put na Balkanu desilo to da je država platila elektrienergetskoj kompaniji – HEP-u razliku u ceni.

Postoje dva puta: da država preko elektroenergetske kompanije subvencioniše te socijalno ugrožene potrošače. Kao direktor EPS-a više bih voleo da država socijalnu politiku vodi direktno, a ne preko EPS-a.

Sličan je problem sa tarifama za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Da, pitanje je ko će da da otkupljuje tu struju iz obnovljivih izvora energije i ko će plaćati tih 13 ili devet centi. To mora država. EPS je tu u položaju kao i svaki drugi investitor. Ti projekti su isplativi samo uz subvenciju države.