ENERGETSKI BIZNIS MOGUĆ I SA DRŽAVNIM VLASNIŠTVOM

Češka energetska kompanija ČEZ se prijavila da učestvuje na tenderima za strateško partnerstvo sa elektroprivredom Srbije (EPS) za izgradnju dve termoelektrane na ugalj u Srbiji: za TE Kolubara B i za TE Nikola Tesla B3. Nekako istovremeno ČEZ je pokrenuo arbitražu protiv Elektroprivrede Republike Srpske (EP RS) zbog propalog posla oko izgradnje nove termoelektrane u Gackom. ČEZ traži odštetu od oko 60 miliona evra od Elektroprivrede RS i Rudnika i termoelektrane Gacko na osnovu ugovora iz maja 2007. godine za investiciju vrednu oko 1,4 milijardi evra.

-ČEZ je sa Elektroprivredom Republike srpske (EP RS) ušao u jednu ozbiljnu investiciju u Gatačku oblast. Izgradnja TE Gacko je velika investicija za nas, za EP RS i ceo region. Da je sreće, ta termoelektrana od 660 megavata već bi bila gotova ali, EP RS nije ispunila svoje obaveze. ČEZ je sa EP RS dogovorio šta to hoćemo da radimo i postojala je, sa obe strane, jasna slika šta želimo da postignemo ali kad smo stigli do same realizacije videli smo da neki detalji to sprečavaju. Problem je do Republike Srpske jer, ČEZ je ispunio neke svoje obaveze iz ugovora ali, kada je trebalo Republika Srpska da ispuni svoj deo obaveza došlo je do zastoja. Zbog iskustva iz Gackog nadam se da će sve oko ovih tendera u Srbiji biti rasčišćeno do te mere da nam se ne desi situacija poput ove sa Republikom Srpskom. Svaki problem moguće je rešiti samo ako dve strane hoće da se dogovore – rekao je Aleksandar Obradović, generalni direktor ČEZ Srbija za Balkanmagazin uoči zvaničnog pokretanja arbitraže zbog TE Gacko, ističući da se „nada da će partnerski odnosi prevagnuti ali da su, ako prođe previše vremena a nema konkretnih odgovora, sve opcije su u opticaju, pa i arbitraža. Jer, u jednom momentu crta mora da se podvuče.“

-Veoma smo zainteresovani. Za ČEZ je Srbija straterško tržište. Sada smo imali najnovije akvizicije u Nemačkoj. Kada se pogleda mapa, ČEZ je dobro pozicioniran i uspešan je u Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, a u ovom području uspešni smo u Bugarskoj, ušli smo u Allbaniju, privatizujući jednu distribuciju, ušli smo i u Tursku. Srbija za nas ima centralno mesto. Glavni putevi (tranziti) električne energije vode kroz Srbiju. Srbija ima sreću što je dobro locirana u elektroenergetskom sektoru.

Kako komentarišete vizije novog generalnog direktora EPS-a, Dragomira Markovića, koji ne krije da mu je cilj da EPS bude uspešan kao ČEZ?

Tu nema greške. Reč je o dobrim planovima. Ali, svi smo čuli u životu onu priču: bio je pametan i imao je veliki potencijal ali, eto.... Nadam se da do toga neće doći u Srbiji. O ovom tenderu (za TE Kolubaru B i TENT B3) priča se već poslednjih pet - šest godina. Da su te investicije krenule tada već bismo imali izgrađenu bar jednu elektranu.

Dobra stvar je uzeti za primer ČEZ, kao i najava regionalne ekspanzije. Reorganizacija je, takođe, dobra ideja. Želim mu od srca da ima podršku koju je ČEZ imao od vlade Češke države jer, jedna je stvar da vi kažete šta hoćete a drugo sama realizacija.

Smatrate, dakle, da EPS može uspešno da ide tragom Čeza?

ČEZ je veoma uspešna državna firma. Sa dve trećine u državnom vlasništvu ČEZ pokazuje da kompanija može poslovati veoma uspešno i ako nije privatna. ČEZ je, pri tome, kompanija sa veoma uspešnim menadžmentom. Nije ČEZ jedini. Ima i drugih primera velikih elektroeneretskih firmi u kojima dominantnu ulogu ima država. To su veoma jake i dominantne kompanije. Znači, državno vlasništvo ne osporava razvoj firmi. Međutim, ono što je bilo veoma bitno za ČEZ i sadašnju situaciju je to što je država dozvolila menadžmentu da razvije firmu, kao svaku drugu privatnu kompaniju. Menadžment ČEZ-a je imao svoje poslovne ciljeve, koje je morao da ispunjava svake godine, a uspeh menadžmenta se merio poslovnim rezultatima. Takvim pravilima igre država je učinila ogromnu uslugu ČEZ-u.

Mislite, dobro je što nije postavljala političare na menadžerska mesta?

Da budemo iskreni, ima država ogroman uticaj i u ČEZ-u, jer reč je o državnoj firmi. I u ČEZ-u su ljudi koji su preko Vlade postavljeni ali, kada pravila igre postavite na taj način da sve merite poslovnim rezultatima onda se situacija menja.

Koje su prednosti? Šta je to bilo različito u ČEZ-u u odnosu na EPS?

Politička situacija je u Češkoj bila znatno drugačija. Češka je postala članica EU 2004. godine. Pre toga je uveliko radila na približavanju EU, što znači da je pre 2004. godine uradila ceo domaći zadatak. Samim tim Češka je morala da primeni neke direktive EU u oblasti energetike: regulacija tržišta, otvaranje tržišta... To je bio jedan spoljni pritisak.

Češka država je, takođe, odlučila još 2001. godine da Češku elektroprivredu, koja je bila rasparčana i pred privatizacijom, ponovo ujedini. Tada su Česi doneli jednu hrabru odluku. Država odlučuje da više ne rasparčava firmu, već da je ujedini, kako bi dobila jednu jaku kompaniju, koja će postati jak energetski igrač. To je bila druga velika i hrabra odluka Češke, zapravo češke vlade.

Istovremeno oni su odlučili i da ČEZ, iako je državna firma, nateraju da bude što produktiviniji. Rešili su da idu na liberalizaciju tržišta, kako bi na taj način naterali ČEZ da bude što jači igrač u konkurenciji, da ima što manje zaposlenih... Sve to, uz svu motivaciju menadžmenta, dovelo je ČEZ na sadašnju poziciju.

Kažete da je menadžment ČEZ-a motivisan. Nisu im, znači, smanjivane plate državnim dekretom, kao što je to u Srbiji slučaj sa državnim firmama?

Ova hajka oko plata je više demagoška jer, i menadžment je roba. Znači, ako platite manje dobićete lošijeg menadžera. To važi za sve firme, i za ČEZ i za EPS.

Dobar menadžer će uvek naći dobar posao, a pitanje je kako motivisati ljude da rade. Ako generalni direktor ima malu platu, kako on da motiviše ljude sa kojima radi, svoje najbliže saradnike?

Srbija, na žalost, nema poziciju koju je imala Češka, ovde u Srbiji smo imali krizu, vize nam nisu ukinute... ČEZ nije imao ove probleme. Imao je drugi pritisak, imao je konkurenciju zbog liberalizacije tržišta ali to je onaj pozitivni pritisak koji vas tera da budete što uspešniji. Činjenica da je Češka u EU je veliki i jak argument. Ali, ta pravila igre su pomogla da se napravi jedna jaka firma otvaranjem tržišta.

Kako je Češka otvorila tržište?

Češka je podeljena na osam regiona, a ČEZ većinu ima samo u pet, dok su u druga tri dominantni drugi igrači. I baš ta pojava konkurencije, pojava drugih igrača i investicija je nešto što je prirodno, što tera firmu da se razvija i da bude konkurentna na tržištu.

Srpski ministar energetike ovih dana je ponovio obećanje građanima da struja neće poskupljivati dok zemlja ne izađe iz krize. Kako komentarišete ovu netržišnu meru?

Da, sada imamo vest da neće biti poskupljenja električne energije. A ako znamo koliko košta da se napravi novi proizvodni kapacitet, nova elektrana, i ako znamo da je struja roba koja se troši, pitanje je da li je odluka da se cena ne menja - najbolji način da se čuva socijalni mir. Jer, ovako dajete struju po nižim cenama i onima koji imaju i onima koji nemaju. A, nažalost, pravilo je da bogati troše mnogo više struje od siromašnih, pa je jasno da se odlukama o zamrzavanju cene struje mnogo više pomaže bogatom sloju stanovništva. Onaj ko nema ima jedan televizor, jedan frižider.... a onaj što ima ima pet televizora...

Nije zadatak EPS-a da se bavi socijalnom politikom. Ima mnogo boljih načina za to. Menadžment EPS-a treba da se bavi time kako da ta firma bude što profitabilnija, a ne da razmišlja o socijalnoj politici. To je posao vlade. To je jedan od problema sa kojim će biti suočen novi menadžment EPS-a.

Kako će se ovakva politika Vlade Srbije odraziti na aktuelne tendere za izgradnju novih objekata, elektrana Kolubare B i TE Nikola Tesla B3?

Ta struja može, ali ne mora, da se plasira i na lokalnom tržištu. Čim se pravi vakum i disparitet između proizvodne i cene po kojoj se taj proizvod, u ovom slučaju struja, prodaje - tu razliku neko mora da plati.

Ko će to da plati u Srbiji?

To je političko pitanje o kome ja ne mogu da razmišljam.

A hoće li ČEZ da razmišlja o tome pri donošenju odluke o učešću na tenderima?

To su dva različita pitanja. Ovde imamo situaciju da se traži strateški partner EPS-u za izgradnju konkretnih projekata. Tender će ići na to da se vidi koji strateški partner može da ponudi najbolje uslove: i pri izgradnji i potom, pri plasmanu električne energije. Nadam se da će na tom tenderu biti postavljeni takvi kriterijumi da će se odmah znati kakva su pravila igre: pod kojim uslovima i koliko se planira proizvodnja električne energije, po kojoj ceni će proizvedena struja moći da se prodaje... Neka pravila već u okviru tendera treba da budu postavljena. Jer, sutra ni jedan strateški investitor neće pristati da ga proizvodnja košta 10 jedinica a da proizvod prodaje po 3, dakle, za manje od trećine proizvodne vrednosti. To je nemoguće. Mi se možemo, kao strateški partner dogovoriti sa EPS-om da on prihvati tu razliku u ceni ali, pitanje je ko će na kraju da plati. Ne bi bilo dobro da se taj teret u potpunosti prebaci na EPS, jer posle nekog vremena to će da ga uguši. Ali, ne bi bilo dobro ni da se to prebaci na Vladu Srbije.

U svim sektorima je liberalizacija tržišta pokazala da otvaranje tržišta za konkurenciju na kraju da benefit konačnom klijentu jer imate više igrača, a time se dobija bolja usluga...

To bi trebalo da zaživi i u Srbiji, koja je potpisala pristup Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope i 2015. godine mora otvoriti tržište.

Nadam se, mada ne znam da li će tako biti, da li se prati originalni vremenski harmonogram. Ako se ovaj tender uspešno završi, a nadam se da će biti dosta dobrih ponuda na stolu i nadam se da će EPS izabrati doborog strateškog partnera za ove projekte. Naravno, i da će krenuti u realizaciju. Ako se sve to desi onda bi se našlo neko rešenje za sve ove probleme, neka pravila su definisana. Ulazak stranog invesitora rasčišćava tu situaciju.

Mislite li da u Srbiji postoji dobra volja za to?

Sektor elektroenergetike je jedan od poslednjih sektora privrede u Srbiji, koji je ostao dosta zatvoren, bez velikih, novih incvesticija i novih igrača. Doćiće u ovoj oblasti do tektonskih pomeranja. Toga treba svi da su svesni. Što više stvari se sada otvori biće jednostavnije za nove investitore.

Neki srpski političari smatraju da treba prodati EPS. Kako to komentarišete?

Kada bi došlo do privatizacije EPS-a ČEZ bi bio veoma zainteresovan za to. Kada bi bilo mogućnosti ali, do sada su sve oficijelne izjave bile takve da neće biti privatizacije EPS-a. Sve ove tri vlade Srbije tvrdile su da EPS neće privatizovati.

Šta Vi mislite o tome da li je EPS bolje privatizovati ili...?

Sama privatizacija ne rešava nijedan problem. Ima milion primera uspešnih i isto toliko neuspešnih privatizacija. Milion je primera gde je državna firma uspešna i isto toliko neuspešnih. Sve je stvar motivacije, igre menadžmenta i poslovanja po pravilima.

Ako je novi generalni direktor EPS-a dobio zeleno svetlo da od EPS-a napravi ČEZ onda je to dobrea vest za nas investitore. To znači da će se neke stvari za nas otvoriti. Da će se otvoriti mogućnost za investicije. Da će se krenuti sa deregulacijom tržišta. Da će ovde u energetici moći da se prave neke pare.

Takođe, zatvoreno, začaureno tržište električne energije, korišćeno za razne političke a ne za ekonomske stvari dovodi do toga da nismo uspešni ni mi ni EPS. Politika je bitna samo da bi se otvorio neki projekat a na menadžmentu je da odradi posao.

Za elektroenergetski sektor Srbije su zainteresovane i ruske kompanije: Inter Rao pa i sam Gaspromom. Kako to komentarišete?

Ima različitih opcija. Ne mislim da bi bilo dobro za državu Srbiju da sve svoje resurse da jednoj strani. Svaki put kada se donese politička odluka neko to mora da plati. Uvek su bolje ekonomske odluke. To se najbolje vidi u telekomunikacijama koje su kod nas, u Srbiji, na tržištu.

Najavljuje se da će u Beogradu, odnosno u Podgorici biti formirana berza električne energije. Treba li Srbiji berza i koliko bi to odgovaralo ČEZ-u, kao kompaniji koja je prisutna i trguje strujom od severa do juga Evrope?

Pitanje je ko će da bude na toj berzi kada je svima najjeftinije da kupuju od EPS-a. Političari moraju da donesu pravila jer, da bi se imala berza neophodno je postaviti tržišne uslove za njeno funkcionisanje.

Da li je ČEZ zainteresovan za učešće u privatizaciji Elektroprivrede Crne Gore?

Nas Crna Gora zanima za investicije ali nam ovaj tender za manjinski deo akcija nije atraktivan. Čini mi se da tu nema interesa velikih igrača u oblasti elektroenergetike. Ali, to je problem za onoga ko nudi nešto na tenderu. Da bi se dobilo što kvalitetnije interesovanje, mora da se ima što transparentnija ponuda, bez nerešenih opcija.

U ovom regionu predstoji i izgradnja hidrocentrala na Drini. Da li je ČEZ zainteresovan i za te projekte?

Taj hidropotencijal jeste interesantan. Tu su zaintereovane i druge kompanije ali, tu još konkretno ništa nije pokrenuto.