ELEKTRANE 2010

"Tranzicija privrednih sistema zemalja Jugoistočne Evrope ka tržišnim ekonomijama, uvođenje jedinstvenog i slobodnog tržišta električne energije i gasa, realizacijom Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope (ECSEE Treaty), konsolidacija i transformacija državnih elektroprivrednih preduzeća ka konkurentnim subjektima, nameću poslovodstvima i stručnjacima u elektranama čitav niz stručnih pitanja i problema vezanih za podizanje pouzdanosti, raspoloživosti, energetske efikasnosti tj. produktivnosti i konkurentske sposobnosti, da bi što spremnije ušle u otvorenu međunarodnu tržišnu konkurenciju, odnosno što bolje se uklopili u koncept održivog razvoja energetike. U tome, jedan od presudnih faktora je visok nivo stručnog znanja i efikasnosti rada svih stručnjaka koji su direktno ili indirektno vezani za tehnološki sistem proizvodnje električne energije”, kaže dr Predrag Stefanović, predsednik Organizacionog Odbora Međunarodne Konferenciju ELEKTRANE 2010, na kojoj će se, od 26. do 29. oktobra u Vrnjačkoj banji razmenjivati naučno-stručna znanja i iskustava.

Organizator Konferencije je Društvo termičara Srbije (http://e2010.drustvo-termicara.com/). O problemima uspešnog rada elektrana ove godine će se govoriti istraživači, eksperti, inženjeri i zvanični predstavnici nadležnih institucija i privrednih organizacija iz zemalja potpisnica i posmatrača Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope (ECSEE Treaty), ali i stručnjaci iz drugih zemalja sveta, zainteresovanih za razmenu naučnostručnih informacija i iskustava iz tematike simpozijuma koje doprinose implementaciji Ugovora i realizaciji zacrtanog, na Direktivama EU, jedinstvenog slobodnog tržišta električne energije i gasa radi sigurnog i pouzdanog snabdevanja svih potrošača potrebnom energijom na ekonomskim i ekološkim osnovama.

„Tokom proteklih dvadesetak godina u većini zemalja Jugoistočne Evrope elektrane su radile u vrlo teškim i specifičnim uslovima okruženja zbog poremećenih i ograničenih tržišta, kao posledica tranzicionih procesa u privredi i društvu - sa velikim socijalnim tenzijama, lokalnim konfliktima i ratnim razaranjima, pa finansijskom krizom. Nametnuti uslovi okruženja i rezultujuće drastično smanjenje finansijskih sredstva za tekuće i investiciono održavanje, kao i teški eksploatacioni uslovi, izazvali su brojne teškoće i probleme u radu, među kojima se ističu veći kvarovi, oštećenja i neregularan/nepravilan režim rada postrojenja u elektranama. Intenzivan rad postrojenja u takvim uslovima doveo je do smanjenja energetske efikasnosti, pouzdanosti i raspoloživosti kapaciteta, relativnog povećanja zagađenja okoline (zemljišta, vodenih tokova i vazduha) i smanjene efikasnosti rada elektrana”, kaže dr Predrag Stefanović, napominjući da će ovaj skup biti prilika da se visoki zvanični predstavnici Komesarijat za energetiku i saobraćaj Evropske Unije i Institucija ECSEE, osvrnu na ostvarene rezultate, probleme i buduće aktivnosti vezane za implementaciju Ugovora ECSEE kao i mesto i ulogu elektrana u Srbiji i okolnim zemljama u jedinstvenom otvorenom tržištu električne energije.

Sagledavajući značaj i istraživačke prioritete, a da bi se situacija u ovoj grani privrede popravila, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj u okviru programa Energetika i rudarstvo, odnosno Energetska efikasnost, finansira veći broj projekata koji bi trebalo da stvore preduslove za unapređenje postojećih tehnologija i podizanje energetske efikasnosti postrojenja tehnološkog sistema proizvodnje električne energije EPS-a. Dr Stefanović ističe da je Simpozijum prilika i obaveza rukovodilaca ovih projekata i svih istraživača da prikažu ostvarene rezultate i ukažu učesnicima skupa na potencijalne mogućnosti primene tih rezultata na većem broju postrojenja. Jer, postrojenja za proizvodnju električne energije su relativno stara i problemi produženja njihovog radnog veka, kapitalnog remonta, modernizacije, revitalizacije, podizanja snage, uvođenja novih tehnologija i izgradnja novih kapaciteta su aktuelna od 90-tih godina XX veka, a posebno od potpisivanja Ugovora ECSEE, jer su se stekle nove povoljne međunarodne okolnosti za intenzivniji rad i investiranje.

“Simpozijum je prilika da se detaljnije razjasni aktuelna strategija i instrumenti za investiranje i razmene naučno–stručne informacije i iskustava iz oblasti revitalizacije/modernizacije, sa posebnim osvrtom na značajne pozitivne rezultate u revitalizaciji elektrana u JI Evropi poslednjih godina. Relativno stara tehnička i tehnološka rešenja kod postrojenja za proizvodnju električne energije zemalja Jugoistočne Evrope kao i nizak nivo eksploatacionog održavanja, uzrok su znatno višeg nivoa zagađenja okoline (zemljišta, vodenih tokova i vazduha) nego što je to slučaj kod savremenih postrojenja u razvijenim zemljama. S obzirom na prihvaćene EU norme, obaveze i ciljeve (definisane Ugovorom ECSEE i Kyoto protokolom) odnosno na aktuelnu potrebu što bržeg unapređenja postrojenja u ekološkom pogledu, posebna pažnja na Simpozijumu će biti posvećena putevima smanjenja zagađenja okoline i emisije čestica i direktnih/indirektnih gasova sa efektom staklene bašte pri radu svih postrojenja u tehnološkom sistemu proizvodnje električne energije,” kaže dr Stefanović.

Konferenciju Društvo termičara organizuje u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije a pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

TEME KONFERENCIJE

1. Energetski resursi i održivi razvoj. (integralna energetska politika za održivi razvoj; karakteristike raspoloživih energetskih resursa za rad termo/hidro/vetro i drugih elektrana u narednom periodu; planiranje, racionalno korišćenje i perspective eksploatacije fosilnih goriva i obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u elektranama)

2. Liberalizacija tržišta i sigurnost snabdevanja električnom energijom, energetska efikasnost i racionalan rad elektrana.

-(uvođenje i funkcionisanje deregulisanog tržišta; energetska efikasnost procesa i opreme u čitavom tehnološkom sistemu proizvodnje električne energije u termo/hidro/vetro i drugim elektranama; istraživanje i modeliranje procesa u kotlovskim, turbinskim i drugim postrojenjima termo/hidro/vetro i drugih elektrana; spregnuta proizvodnja toplotne i električne energije;

-pouzdanost i raspoloživost postrojenja termo/hidro/vetro i drugih elektrana; racionalno korišćenje goriva; optimizacija radnih parametara procesa, opreme, postrojenja i cele elektrane;

-ekonomično vođenje procesa; racionalizacije i inovacije u procesu proizvodnje; uvođenje sistema kvaliteta)

3. Problemi produženja radnog veka postrojenja elektrana i uvođenje novih, efikasnijih i ekološki čistijih proizvodnih tehnologija i opreme (strategija i instrumenti za investiranje u nova postrojenja; dijagnostika stanja opreme i preostali radni vek, dijagnostika procesa, planiranje, realizacija i analiza revitalizacionih zahvata, unapređenja na mašinskoj i elektroopremi)

4. Eksploatacioni problemi termo/hidro/vetro i drugih elektrana (razvoj i primena tehničkih dijagnostičkih metoda i opreme za praćenje i vođenje procesa; unapređenje opreme sa aspekta procesa koji se u njima odvijaju; savremena organizacija proizvodnje, metode i sredstva održavanja opreme).

5. Ekološki i klimatski aspekti rada svih postrojenja u tehnološkom sistemu proizvodnje električne energije u termo/hidro/vetro i drugim elektranama (ekološki i klimatski aspekti eksploatacije fosilnih goriva i obnovljivih izvora energije za potrebe proizvodnje električne energije; metode, tehničkotehnološka rešenja i oprema za smanjenje emisije SOx, NOx, i CO2 čestica i zagađenja/degradacije vazduha, vodenih tokova i zemljišta pri radu elektrana; iskustva u zaštiti okoline pri radu elektrana)