Rotšildovi kupuju i akcije Gasproma

Investiciona korporacija Rotšild, u vlasništvu poznate familije, povećala je svoja ulaganja u Gasprom ADR (američke depozitne potvrde), na 1,7 milion dolara. Iako ovo nije velika suma za porodicu koja je simbol bogatstva i moći, stručnjaci ističu da ipak može da bude znak da će se rusko tržište popraviti, uprkos sankcijama iz Evropske unije zbog ukrajinske krize. Rotšildovi su godinama prisutni na istočnoevropskom tržištu i u Ukrajini, a 2003, kada je uhapšen direktor Jukosa Mihail Hodorkovski, pominjalo se da je on svoje akcije tada najveće ruske naftne kompanije preneo upravo na Jakoba Rotšilda.

Nekada najveća ruska naftna kompanija Jukos bankrotirala 2003.

Rusi pretekli Eksonmobil i Epl

Gasprom je krajem aprila objavio podatke za 2013. godinu koji pokazuju da je kompanija dospela sa trećeg na prvo mesto u svetu u pogledu EBITDA, što je engleska skraćenica za profit koji se uzima pre nego što se oduzmu kamate, porez na dobit i amortizacija. Ovaj profit Gasproma je narastao za 22 odsto i dostigao 61,4 milijarde dolara, čime je kompanija iza sebe ostavila gigante poput Eksonmobila i Epla. U pogledu neto profita, Gasprom je peta kompanija na svetu sa 35,62 milijarde dolara, a po pitanju profita je na 16. mestu (106,4 milijarde), piše dnevnik Vedomosti.

Stručnjaci smatraju da je firma zabeležila ovakav skok po pitanju EBITDA upravo zbog većeg snabdevanja Evrope ruskim gasom, te je ovaj profit narastao za 16,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, cena gasa je ostala gotovo nepromenjena. Analitičar Sergej Vahramejev rekao je za Vedomosti da je Evropa glavno tržište za Gasprom.

Gaspromove akcije jeftinije su od Eksonmobilovih i Eplovih, te ne čudi što su se i Rotšildovi zainteresovali. Kira Juhtenko, analitičar pri brokerskoj firmi FBS, kaže da je činjenica da Rotšildovi nisu uložili puno, imajući u vidu njihove mogućnosti i bogatstvo, ali da bi ovo mogao da bude dobar signal za rusko tržište, naročito uzevši u obzir ukrajinsku krizu i podatak da su Rotšildovi investicije povećali za sedam puta. Juhtenko navodi i da su Gaspromove akcije vrednosno potcenjene. U prvoj polovini ove godine one su se kretale između 120 i 145 rubalja (od tri do četiri dolara). Poređenja radi, posle finansijske krize 2008. akcije su izgubile 74 odsto vrednosti i iznosile su 84 rublje. Cena se zatim povratila, došla do 247 rubalja 2011. a zatim ponovo počela da pada.

Buduća vrednost akcija Gasproma najviše zavisi od Zapada, te će u slučaju oštrijih sankcija iz Brisela, kompanija to osetiti više nego drugi. Ako se tenzija na relaciji Rusija-Ukrajina smanji, dodaje Juhtenko, akcije će ponovo doći na 135 rubalja (oko 3,7 dolara) i nastaviti da rastu.

Kome je Hodorkovski ostavio Jukos

Rotšildovi su i ranije dovođeni u vezu sa ruskim gasom. Poznato je, na primer, da je naslednik Rotšildovih, Natanijel profitirao kroz privatne investicije u Ukrajini i istočnoj Evropi. Pišući o njemu pre nekoliko godina, Njujork tajms je objavio da je Natanijel glavni savetnik Olega Deripaske, jednog od najbogatijih ruskih oligarha i vlasnika kompanije Rusal koja se bavi aluminijumom.

Takođe, kada je bivši direktor Jukosa Mihail Hodorkovski uhapšen 2003. pojavila se informacija da su akcije ruskog naftnog giganta prebačene na Jakoba Rotšilda, Natanijelovog oca. Sandej tajms je tada, naime, preneo da je ovome prethodio dogovor između Hodorovskog i Rotšilda, neposredno pre privođenja. Rotšild je tako navodno kontrolisao glasačko pravo na udeo od 13,5 milijardi dolara u Jukosu. Jer, Hodorkovski je u momentu hapšenja imao četiri odsto direktnih akcija Jukosa i 22 odsto kroz fond čiji je bio jedini korisnik. Hodorkovski i Jakob Rotšild sarađivali su godinama pre toga i bili kodirektori u Otvorenoj ruskoj fondaciji koja je bila Jukosov filantropski ogranak, pisalo je tada u Sandej tajmsu.

Moskva je 2003. zamrzla milijarde dolara u akcijama u vlasništvu Hodorkovskog i njegovih pomoćnika. Vlasnici akcija su i dalje imali pravo na dividende i glasačko pravo, ali više nisu bili u mogućnosti da njima trguju, što se pravdalo optužbama da je rukovodstvo Jukosa utajilo milijardu dolara tokom devedsetih godina. Hodorkovski je u zatvoru proveo deset godina pošto je osuđen za utaju poreza i prevaru. U međunarodnim krugovima proces protiv njega kritikovan je kao politički motivisan, jer je Hodorkovski slovio za oštrog kritičara predsednika Rusije Vladimira Putina. Bivši direktor napravio je od Jukosa najveću naftnu kompaniju u vlasništvu investitora nakon raspada SSSR-a.

Mihail Hodorovski po izlasku iz zatvora gde je proveo 10 godina (Tanjug)

Moskva da plati 50 milijardi odštete

Međunarodni arbitražni sud u Holandiji doneo je odluku krajem jula ove godine da su ruske vlasti prekršile Energetsku povelju EU prilikom eksproprijacije imovine nakon bankrota Jukosa 2003, te da Moskva treba da plati 50 milijardi dolara odštete bivšem većinskom akcionaru Jukosa. Osim odštete, koja je upola manja od onoga što su oštećeni tražili, Rusija do januara 2015. mora da plati i 65 miliona dolara sudskih troškova. Ukoliko se potraživana suma ne izmiri u predviđenom roku, na iznos će biti obračunavana kamata.

Sudu se obratio većinski akcionar Jukosa, finansijska holding GML, nekadašnja Grupa Menetap limitid, koja je od Rusije tražila 103,5 milijardi dolara kompenzacije. Kako je saopštio GML, arbitražni sud je doneo presudu da je Rusija oterala Jukos u bankrot i preuzela njegovu imovinu, čineći sve da to postigne. Dok iz GML-a poručuju da je ovo korak napred za akcionare koji su čitavu deceniju čekali na obeštećenje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će Moskva iskoristiti sva pravna sredstva protiv presude iz Holandije. Rusija na ovu odluku suda gleda kao na „politički pristrasnu“ i povezanu sa nesuglasicama Moskve i Brisela oko situacije u Ukrajini.

Nevzlin čeka novac u Izraelu

Bivši izvršni direktor Jukosa i većinski akcionar Leonid Nevzlin, ipak, kaže da neće odustati. Na njega je zapravo, što automatski, što i odlukom Hodorovskog, bilo preneto 60-70 odsto Jukosa, koliko je ovaj kontrolisao preko Grupe Menatep iz Gribraltara. Nevzlin bi, ukoliko Rusija plati odštetu, dobio najveći deo, pošto je sada vlasnik oko 70 odsto GML-a. On se 2003. preselio u Izrael a Moskva ga je u nekoliko navrata optuživala da je učestvovao u naručivanju ubistava, te ga dovela i u vezu sa smrću ruskog agenta Aleksandra Litvinenka, koji je u Londonu preminuo 2006. zbog posledica radioaktivnog trovanja. Kako prenosi Rojters, Nevzlin će odštetu podeliti sa drugim akcionarima – Platonom Lebedevim, Mihailom Brudnom, Vladimirom Dubovim i Vasilim Šaknovskim.

Ruski Komersant je 2005. pomenuo Jakoba Rotšilda u kontekstu neproverenih spekulacija da je Rotšild optužio Nevzlina da je preduzeo određene mere kako bi uklonio Hodorkovskog, te da je time izgubio pravo da vodi Menatep. Rotšild je navodno smatrao da rukovodstvo Grupe Menatep treba stoga da pripadne njemu.