Rast „nove Evrope“ dvostruko veći od ostatka Unije

Ekonomski rast 11 zemalja Srednje i Istočne Evrope, koje su primljene u EU posle 1. maja 2004. izrazito će se ubrzati ove í naredne godine i biće znatno iznad proseka Unije. Ove godine će se taj  rast udvostručiti, a još više će se ubrzati iduće godine, tvrdi se u najnovijem izveštaju Svetske banke.

Naravno, ova kretanja su  inicirana, pre  svega, oživljavanjem u starih 15 članica Unije koje će biti, ipak, dosta sporije od rasta u “novoj Evropi”. No, ukupno oživljavanje, odnosno više stope rasta i u „staroj“ i „novoj“ Evropi biće osetno ispod tempa privrednih kretnja pre krize 2008. i planova za ovu deceniju. Analitičari predviđaju da će biti potrebno bar nekoliko godina rasta po stopama od najmanje 2-3 posto godišnje da bi se ekonomija EU vratila na pozicije od pre sedam-osam godina.

Radost u Evropskoj uniji

Ekonomijama novih članica Unije pomažu ne samo povoljniji uslovi u EU nego i oporavak tražnje u samim tim zemljama. Počinje da se povećava obim investicija, koji je padao u posledjne dve-tri godine, kao i rast poverenja preduzetnikika i potrošašača. Prvobitna izrazita zavisnost od izvoza u EU se smanjuje i rast se sve više oslanja na domaću tražnju. To je, kako zapažuju analitičari, posebno vidljivo u Rumuniji, Poljskoj i Slovačkoj.     

Najbrže rastuće ekonomije ostaju baltičke republike tj  Estonija, Letonija i Litvanija. Jedina zemlja „nove Evrope“ koja će i ove godine biti u recesiji ostaje Hrvatska. Ona je neslavni rekorder po tome što joj je to šesta uzastopna godina ekonomske recesije. Analitčari za glavni razlog ovakvih kretanja u Hrvatskoj smatraju, pre svega, pad domaće tražnje koji je dublji od rasta izvoza.

Razvoj zemalja „nove“ Evrope prema Svetskoj banci

Zemlja               stopa rasta 2013.      Prognoza za 2014.     Prognoza za 2015.

Bugarska               0,9                                      1 ,7                       2,4

Hrvatska               -1                                         -0,5                        1,2

Češka                   -0,9                                        2                            2                                                 

Estonija                 0,8                                        2                            3                

Letonija                 4,1                                        3,8                         4

Litvanija                 3,3                                        3,3                         4

Mađarska             1,1                                         2,4                         2,5                                                                            

Poljska                 1,6                                         3,3                        3,5      

Rumuinija            3,5                                         2,8                       3,2                                         

Slovenija             -1,1                                         0,6                       1,3                                                                             

Slovačka               0,9                                         2,2                       3,1