NIS najuspešnija kompanija u 2013.

Preduzeće sa najvećim prihodima, ali i ubedljivo najvećom dobiti u 2013. godini prema podacima Agencije za privredne registre bila je Naftna industrija Srbije. Najveća naftna kompanija u Srbiji ostvarila je poslovne prihode od 249,5 milijardi dinara i profit od čak 52 milijarde dinara.

Drugo najveće preduzeće po veličini poslovnih prihoda u 2013. godini bilo je Fijat automobili Srbija (FAS) sa 171,6 milijardi dinara. Ova kompanija ne samo što je u prošloj godini ušla na listu sto najvećih već je i iz gubitka prešla u zonu dobiti. Na trećem, četvrtom i petom mestu nalaze se javna preduzeća. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije ostvarilo je poslovne prihode od 152,4 milijarde, Telekom Srbija 86,5 milijardi, a EPS Snabdevanje 82,3 milijarde dinara.

Sto najvećih preduzeća po poslovnim prihodima koje objavljuje APR ima ogroman uticaj na celokupnu srpsku privredu. Ovih sto preduzeća generiše skoro trećinu ukupnih prihoda privrede koju čini skoro 100.000 privrednih društava.

Ružica StamenkoviĆ, foto-Medija-centar-Beograd

Od ukupno 8.268 milijardi dinara poslovnih prihoda sto najvećih kompnaija je napravilo prihode od 2.870 milijardi dinara. Iako obim poslovne aktivnosti na nivou privrede skoro stagnira, sto kompanija sa najvećim prihodima zabeležila je rast poslovnih prihoda u prošloj godini od 10,3 odsto.

Takođe, samo njih sto učestvuju u ukupnim finansijskim performansama privrede sa čak 34 odsto. istovremeno zapošljavaju 17,2 odsto ukupnih radnika u privredi.

Kada se radi o rangiranju po neto dobitku, kao što smo rekli, listu „Sto naj“ koju je sastavila APR, predvodi NIS sa 52,3 milijarde dinara, što čini čak 11 odsto neto dobiti ukupne privrede. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 15,3 milijarde uz rast dobiti od čak 36,2 odsto u odnosu na 2012. godinu, a na trećem mestu je još jedna telekomunikaciona kompanija Telenor sa 11,1 milijardi dinara neto dobiti u 2013. godini. Na četvrtom mestu je bačkopalanački Tarket sa 8,4 milijarde dinara dobiti, ana petom mestu je završio Tigar tajrs iz Pirota sa šest milijardi dinara dobiti.

Sto kompanija sa najvećom dobiti zabeležilo je profit od skoro 214 milijardi dinara, nešto manje od polovine ukupne neto dobiti od 446 milijardi dinara koje je ostvarilo 53.580 privrednih društava u 2013. godini.

Međutim, gubitaši su u prošloj godini zabeležili ukupan gubitak od 469,1 milijarde dinara, pa je tako i cela privreda u prošlu godinu završila u minusu. Za skoro 60 odsto ukupnih gubitaka zaslužno je sto preduzeća sa najvećim neto gubitkom u 2013.

Ubedljivo najveći gubitaš prošle godine, kao i 2012, bio je Srbijagas sa 49,7 milijardi dinara neto gubitka, što je za 40 odsto više nego u godini pre. Na ovo preduzeće se odnosi oko 10 odsto ukupnog neto gubitka privrede. Iza njega je Železara Smederevo koja je zabeležila gubitak od skoro 15 milijardi dinara u 2013. godini što je četiri puta više nego u 2012. Na trećem mestu gubitnika našla se paraćinska Fabrika stakla sa gubitkom 13,7 milijardi dinara. Ovo preduzeće u 2012. godini nije ni bilo na listi sto najvećih gubitaša, da bi u 2013. godini povećalo gubitak za čak 57 puta. Na četvrtom mestu nalazi se HIP Petrohemija u restrukturiranju sa 11,8 milijardi dinara gubitka, a na petom mestu bila je Beohemija sa 10,8 milijardi dinara gubitka. Inače ovo preduzeće u 2012. godini je imalo profit, ali je u jesen prošle godine upalo u dubiozu i iza sebe ostavilo ogromne dugove.

Jedan od najvećih problema srpske privrede već decenijama predstavlja akumulirani gubitak koji topi sopstveni kapital kompanija, a neke od njih posluju i bez sopstvenog kapitala. Kumulirani gubici privrednih društava u 2013. godini iskazani su u iznosu od 2.856 milijardi dinara i za 13,9 odsto su veći od gubitaka iz 2012, a ukupno ih je iskazalo 44.325 preduzeća. Polovinu od ovih kumulirnaih gubitaka napravilo je sto najvećih gubitaša. Oni su nagomilali gubitke od 1.456 milijardi dinara i pri tome je rast njihovih gubitaka bio za 20 odsto veći od gubitaka ostatka privrede. Na listi sto preduzeća sa najvećim kumuliranim gubicima nalazi se sedam javnih preduzeća na koje otpada 13 odsto ukupnih kumuliranih gubitaka.

Najveći gubitak kumulirale su Železnice Srbije u visini 146,5 milijardi dinara, a drugi je Srbijagas sa 107 milijardi dinara, s tim da je u prošloj godini gubitak udvostručen. Na listi je i HIP Petrohemija sa 58 milijardi dinara kumuliranog gubitka i EPS sa 54,5 milijardi koji je u prošloj godini zabeležio njihovo neznatno smanjenje. Na petom mestu je telekomunikaciona kompanija VIP mobajl sa 54,1 milijardi dinara nagomilanog duga.

Privredna društva u Srbiji su u 2013. godini angažovala sredstva u iznosu od 13.442 milijarde dinara, od čega je 5.737 milijardi kosristilo sto preduzeća sa najvećom imovinom i sa tolikom imovinom napravila su gubitak od 13,8 milijardi dinara. Ovih sto preduzeća takođe je angažovalo više od polovine kapitala ukupne privrede. Najvećom imovinom u Srbiji raspolažu javna preduzeća. Listu preduzeća sa najvećom imovinom predvode Putevi Srbije sa 461,3 milijardom dinara, zatim EPS sa 432,5 milijarde, a treći je NIS sa 350,5 milijardi dinara. Imovina Železnica Srbije vredela je u 2013. 276 milijardi dinara, dok je na petom mestu HE Đerdap sa 196,3 milijarde dinara.

Celokupna privreda u prošloj godini je raspolagala sa 5.663 milijarde dinara kapitala, a u sto preduzeća sa najvećim kapitalom bilo je skoncentrisano čak 60 odsto ukupnog kapitala, što govori o velikim finansijskim neravnotežama u srpskoj privredi. Kao i kod imovine, najvećim kapitalom raspolažu uglavnom najveća javna preduzeća iz sektora energetike i infrastrukture. Tako najveći kapital imaju Putevi Srbije u vrednosti od 346,3 milijarde dinara, a na drugom mestu je EPS sa 273,2 milijarde dinara. Treće su Železnice Srbije sa 204 milijarde dinara kapitala. Na četvrtom mestu kao i u 2012. nalazi se preduzeće TS imperial clearing house sa kapitalom od 183,9 milijardi dinara. Ova firma nema zaposlenih, nema prihode, a ovaj kapital je u stvari osnivački kapital preduzeća.

Prema rečima Ružice Stamenković, registratora u Agenciji za privredne registre radi se o malom privrednom društvu, a kapital koji je na četvrtom mestu u privredi je osnivački kapital.

“Ovo društvo ne pokazuje aktivnost, posluje bez zaposlenih i nema iskazanih poslovnih prihoda. Firma je registrovana za obavljanje delatnosti finansijskih usluga, a imajući u vidu da nema prihode, ne znam čime se bavi”, rekla je Stamenković. Na petom mestu po kapitalu našao se NIS sa 176,9 milijardi dinara.