Politika preprodaje udela u slovačkim elektranama
Vlada u Bratislavi odlučuje kome italijanska firma može da proda svoj udeo u slovačkim elektranama. Pored ČEZ-a, interes pokazali Rosatom i holding EPH, a ne mogu se kao kandidati isključiti ni veliki igrači iz Nemačke, Francuske i drugih evropskih zemalja
(foto, Dvorac u tvrđavi u Bratislavi gde je sedište Vlade Slovačke i deo Slovačkog narodnog muzeja)
Samo što je pre desetak dana objavljeno da italijanski Enel prodaje dvotrećinski udeo (ostatak akcija je u rukama države) u Slovačkim elektranama (Slovenske elektrarny - SE), a već se pominje nekoliko zainteresovanih kandidata za kupovinu. Prema slovačkim medijima, nesumnjivi i to veoma jak interes za ovu akviziciju ima češki ČEZ - naročito po odustajanju od dalje ekspanzije u jugositočnoj Ervropi - zatím ruski Rosatom i češki industrijski holding EPH Daniela Kretinskog.
No, ne isključuje se ni zainteresovanost evropskih elektro-energetskih giganata kao što su nemački RWE i E.ON, francuski EdF... mada ovo vreme, kada je električna energija najjevtinija u poslednjih deset i više više godina, ne motivše firme u ovom sektoru za ekspanziju.
Iz zainteresovanih firmi za kupovinu pretežnog proizvođača električne energije u Slovačkoj zvanično se niko još o ovome ne izjašnjava.
„Ne komentarišemo pitanja o mogućim akvizicijama i investicijama“, kratko je izjavio šef za komunikacije s javnošću EPH Daniel Častvaj.
Nije mnogo govorljivija bila ni portparolka ČEZ-a Barbora Pulpanova. „Slovačko tržište nas zanima i dalje ali se o konkretnim mogućnostima još ne možemo izjašnjavati“, rekla je ona. ČEZ je učestovao, čak bio i favorist na tenderu iz 2006. za privatizaciju dvotrećinskoug udela u SE, ali je pobedio italijanski Enel.
EPH-u, koji je u ekspanziji na prostoru srednje i jugostočne Evrope, mogla bi biti otežavajuća okolnost neiskustvo sa nuklearnim elektranama koje imaju značajno učešće u proizvodnim kapacitetima SE (nuklearke Mohovce i Jaslovske Bohunice). To bi se moglo eventualno rešiti tako što bi se nuklearke izuzele iz prodaje i nad njima bi potpuno vlasništvo i kontrolu imala država.
Rosatom ima problem druge vrste ali možda još složeniji. Ukratko, vodeće institucije i političari EU zbog ukrajinske krize traže od svih članskih zemalja Unije da smanje zavisnost od ruskih goriva i eneregije. Takođe, Rosatom ima i taj hendikep što je državna firma. Dakle, kako se može tumačiti, ispada da bi slovačkom energetikom u krajnoj liniji upravljalla strana tj ruska vlada. To može navesti Enel i slovačku vladu da prilikom odlučivanja ne daju prednost Rosatomu i kada bi njegova ponuda bila najpovoljnija.
Analitičari ukazuju da je tu, u stvari, bitno mišljenje slovačke vlade jer Enel mora za prodaju svog udela konkretnom kupcu imati saglanost vlade u Bratislavi. Pravo veta vlada je, kao suvlasnik, imala i prilikom prodaje manjinskog udela EPH-a u gasnoj grupaciji SPP firmama E.ON i GDF Suez.
Enel namerava da proda deo svog imetka u vredenosti od četiri do pet milijardi evra kako bi smanjio svoj dug koji iznosi oko 38 milijardi evra. Vrednost SE, koji raspolaže sa prozvodnim kapacitetima od ukupno 5.739 megavata, prema neimenovanim izvorima, na koje se poziva Rojters, može se proceniti na nešto manje od četiri milijarde evra.
