Bolji dani za proizvođače oružja
Još se ne zna, a izgleda neće se skoro ni znati, ishod ukrajinske krize i aktuelne napetosti u odnosima Zapada i Rusije, najveće od hladnog rata, ali je sigurno da najveći dobitnik već jeste - industrija naoružanja
(karikatura, ljubav profita i ubijanja)
Rat, bez obzira da li je stvaran ili samo „hladan“, uvek ima svoje pobednike i poražene. Konflikt Rusije i Zapada zbog Ukrajine zasad više liči na tu hladnu verziju ali ni pravi rat nije nerealna, a još manje nemoguća varijanta što izaziva strahovanja ne samo žitelja zemalja, direktno uključenih u sukob, nego i investitora širom sveta.
Investitori se pitaju kako se pripremiti na međusobnu satanizaciju, zveckanje oružjem koje se već čuje, vojne manevre... Pobednike, međutim, ne treba tražiti samo među zemljama uključenim u konflikt. Sigurni dobitnici su, pre svih, firme koje na aktuelnoj situaciji zarađuju na razne načine. Istorijska iskustva pokazuju da u periodima geopolitičkih napetosti, koja je prema opštoj oceni, trenutno u svetu najviša od terorističkih napada na SAD 2001, najbolje ide firmama koje proizvode oružje i vojnu opremu. Na primer, 2001. i 2002. akcije ovih firmi su porasle za nekoliko desetina procenata iako su opšti indeksi akcija padali. Među one koji su tada najviše zaradili spadaju, na primer, američke firme Lokid (Lockheed) Martin, Dženeral dajnamiks (General Dinamics), Rejteon (Raytheon)...
Bez obzira na društveni moral i tzv socijalno odgovorno investiranje, na berzi se sve vrti oko para. Investitori se zato u vreme napetosti ne ograničavaju da ulažu ne samo u firme koje prozvode tenkeove, rakete, vojne avione nego i u IT odbrambenu opremu, špijunske satelite i sličnu tehniku. Tim firmama ide na ruku i to što su u poslednje dve – tri godine u mnogim zemljama, zbog globalne finansijske i ekonomske krize, znatno pali izdaci na naoružanje što je argument da se zbog pojačane napetosti sada ne sme žaliti povećanje ovih izdataka.
Na primer, američka vlada, koja je do skoro planirala da počne smanjivanje svoje armije, sada još veći prioritet u razvoju daje na razne monitoring uredjaje, bespilotna letelice - dronove, nevidljive letelice, uređaje za prisluškivanje, špijunske satelite. Velike firme iz ove grane prate ovakav razvoj potražnje i usmeravaju se sve više u tom pravcu.
Već u začecima konflikta pravilo je da akcije proizvođača oružja počinju da rastu. Armiju imaju u planu da jačaju azijske zemlje na čelu sa Kinom, kao i Rusija koja sigurno neće snižavati izdatke na armiju po izbijanju ukrajinske krize, ali i Evropa koja tek počinje da se izvlači iz ekonomske recesije. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) poziva zemlje članice da povećaju izdatke za armiju, a iz centrale NATO pridikuje se zemljama koje su smanjile vojne budžete (na meti najvećih kritika je Češka koja umesto dogovorenog minimuma od dva posto bruto društvenog prozvoda u ove svrhe izdvaja svega 1,1 posto).
Države su po definiciji spremne da za bezbednost troše velika sredstva, čuvanje granica i bezbednosti njenih građana je njihov ključni zadatak tako da se teško može pretpostaviti da će se u svetu smanjivati izdaci na odbranu. Izgleda da su ukrajinska kriza i njeni glavni akteri na ovaj način osigurali veoma pristojne narudžbine industriji naoružanja za period od barem nekoliko narednih godina.
Poznato je da u svakom ratu, hladnom ili realnom svejedno, prva žrtva jeste istina. Tome treba dodati da prvi zarade oni koji proizvode i prodaju oružje.
