Profit na strahu od ukrajinske krize
Ubrzano rastu akcije norveškom proizvođaču gasa i nafte ali kriza nije, ipak, odvratila investitore od Rusije
(foto, Aeroflot: Airbus A319-111. Ruski Aeroflot upravo je kupio 13 avioina Erbas a američki Boing nastavlja da kupuje titanske komponente od ruskog VSMPO)
Kriza u Ukrajini ponovo je u prvi plan izbacila pitanje energetske bezbednosti Evropske unije. Na bojaznima od ograničavanja isporuka nafte i gasa iz Rusije profitira najviše norveški naftno-gasni kolos Statoil čije akcije neprestano rastu od početka krize.
Statoil je faktički jedini proizvođač koji bi, ukoliko kriza bude dalje eskalirala, mogao relativno brzo da preuzme znatan deo ruskih isporuka nafte i gasa zemljama EU. Norveška je najveći proizvođač i eksporter nafte i gasa u zapadnoj Evropi, a posle Rusije drugi najveći izvoznik gasa na svetu. Oko 70 posto zemnog gasa ovo preduzeće, u većinskom vlasništvu države, eksploatiše na norveškom kontinenetalnom šelfu (tj plitkoj morskoj zoni uz kopno) čime je stabilnost isporuka zagarantovana.
Statoil je na razvoj događaja u Ukrajini reagovao saopštenjem da „kratkoročno može pokriti celoevropsku tražnju za plinom“.
Da bi firma mogla na krizi dobro zaraditi pretpostavljaju i investitori – akcije su od početka krize do sad porasle sa 17,4 na 19,2 evra.
Firme-prozvođači nafte i gasa, ipak, smatraju da do prekida ruskih isporuka nafte i gasa Evropi neće doći. Francuski naftni gigant Total, kako piše Njujork tajms (The New York Times), nastavlja pregovore s ruskim partnerom Lukoilom, inače najvećim nedržavnim ruskim proizvođačem nafte, o zajedničkom projektu razvoja eksploatacije iz naftnog peska u Sibiru. Pregovori su počeli pre krimske krize i nastavili se bez obzira na krizu.
Nemaju nameru da odu iz Rusije i druge strane kompanije. Rusko državno preduzće Rosnjeft koje, zajedno sa američkim Ekson mobajlom (Exxon Mobil), testira eksploataciju iz nafnog peska, saopštilo je krajem ove sedmice da saradnja dveju firmi „teče normalno a zajednički planovi nisu ničim narušeni“. U Rusiji ostaju, takodje, Šel (Shell) i Statoil.
Dosad donete, ograničene, sankcije EU ne tiču se ruskih nafnih kompanija. Istina, američki predsednik Barak Obama objavio je sankcije SAD kojima je obuhvaćen i petrohemijsi sektor. Nije, međutim, izvesno kada će i da li će ove američke sankcije uopšte stupiti na snagu.
Za Rusiju u poslednje vreme razvoj nekonvencionalnih nalazišta postaje sve važniji. Ukoliko do kraja ove decenije ne počne eksploatacija nafte u Severenom ledenom okeanu ili se ne otvore nalazišta nafte iz škriljaca, ruska dnevna eksploatacija nafte od oko 10 miliona barela dnevno mogla bi pasti za desetinu. Investitori sa Zapada u ove projekte donose ne samo novac, nego iskustva i tehnologiju iz takvih projekata.
Trgovina između ruskih i zapadnih kompanija nastavlja se i u drugim oblastima. Uprava nacionalnog avio-prevoznika Aeroflot nedavno je donela odluku o kupovini 13 aviona od Erbasa (Airbus) dok Boing, najveći rival Erbasa, sa svoje strane nastavlja saradnju, koja već dugo traje, sa ruskim isporučiocem komponenti od titana VSMPO-Avisma...
