Čitava industrija zavisi od nekoliko firmi

Cela srpska industrija može da stane u dve - tri kompanije. Pozitivni trendovi rasta industrijske proizvodnje i izvoza tokom većeg dela prošle godine počeli su da slabe u poslednjem tromesečju, da bi industrija u decembru ostvarila tek nešto veću proizvodnju nego u 2012. godini. U prošloj godini industrija jeste zabeležila rast od 5,5 odsto u odnosu na 2012. godinu, ali je u decembru ovaj rast spušten na svega 0,5 odsto, dok je proizvodnja prerađivačke industrije čak bila 1,9 odsto manja nego u decembru 2012. godine.

Sektori industrije koji su u prvoj polovini godine doprinosili rastu, u decembru su zabeležili katastrofalan pad. Tako je farmaceutska industrija u 2013. zabeležila rast od 4,7 odsto, ali je u decembru imala pad od čak 49 odsto. Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina tokom godine je povećana za 5,3 odsto, ali je u decembru smanjena za 23 odsto, dok je proizvodnja naftnih derivata u celoj 2013. povećana za 48 odsto, ali je u decembru smanjena za 10 odsto. Možda i najveći uticaj na usporavanje industrijske proizvodnje imala je oblast proizvodnje motornih vozila čiji je godišnji rast od 139 odsto u decembru smanjen na 27 odsto. Pad od 2,2 odsto u decembru zabeležila je i hemijska industrija. Nekada vodeći izvozni sektor srpske privrede, proizvodnja osnovnih metala, dok je Železara u Smederevu radila, danas se nalazi na izuzetno niskom nivou.

U ovoj godini rast od najviše 1%

Ekonomista Stojan Stamenković, autor Makroekonomskih analiza i trendova smatra da se cela industrija zasniva na nekoliko preduzeća, pre svega Fijatu i NIS-u, pa kada oni zastanu zastane sve.

„Moramo da imamo širi front proizvodnje. Desilo se da je krajem godine počela da pada proizvodnja ove dve kompanije i hemijske i farmaceutske industrije i to se odmah odrazilo na ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Fijat, izgleda, menja strukturu proizvodnje jer je imao brz rast, a onda je presekao proizvodnju većih vozila, a verovatno na to utiče i kriza na tržištu automobila“, ocenjuje Stamenković.

Autori MAT-a ističu da je hemijska industrija zabeležila pad jer je prethodni rast ostvarivala zahvaljujući subvencijama ili zbog zaustavljanja proizvodnje neke velike firme zbog nelikvidnosti. Treba primetiti da je zrenjaninska Beohemija upala u finansijske probleme baš u poslednja tri meseca i na kraju januara bila je u blokadi za skoro pet milijardi dinara.

Da li će se nepovoljni trendovi s kraja prošle godine nastaviti u ovoj ostaje da se vidi, ali prognoze stručnjaka nisu previše optimistične. Stamenković smatra da bi rast BDP-a od jedan odsto bio čak optimistička prognoza.

„U 2012. godini imali smo veliki pad poljoprivredne proizvodnje, pa je u prošloj godini na osnovu toga zabeležen veliki rast. Ove godine to ne može da se ponovi. Rast će pre svega da zavisi od investicija o kojima se priča. Neki smatraju da bi se proizvodnja mogla pokrenuti potrošnjom, ali kod nas postoji problem što ako bi povećali potrošnju, osim hrane, ne bi imali šta da ponudimo, već bi sve to otišlo na povećanje uvoza“, napominje Stamenković.

Male šanse za oporavak industrije

Srpska industrija je tako slaba da se na mesečnom nivou mogu pokazati ogromni skokovi ili padovi, ali ostaje jedna činjenica, da se i dalje nalazi na oko 45 odsto indsutrijske proizvodnje iz 1990. godine. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakutetu u Beogradu ukazuje da je industrija nakon sankcija devedesetih godina dokrajčena i upropaštena privatizacijom i da sada svega nekoliko krupnih kapaciteta pokreće celokupnu industriju.

„Do 2011. godine Jues stil je davao ton proizvodnji, a kada je on otišao došao je Fijat koji je u prvih 10 meseci ove godine imao ekspanziju i zahvaljujući proizvodnji 130.000 automobila godišnje industrijska proizvodnja je imala solidan tempo rasta. Međutim to samo pokazuje da je naša industrija na tako niskom nivou da jedna fabrika toliko povećava stope rasta. Takva indsutrija podložna je cikličnim kretanjima i svaki krizni događaj značajno obara proizvodnju“, objašnjava Savić.

Razlog nestabilnosti je što najveći deo rasta guraju strane direktne investicije kao što su Fijat, NIS, duvanska indsutrija, cementare, a malo ima fabrika u domaćem vlasništvu. Prema rečima Savića, domaće kompanije, pre svega u prehrambenoj industriji, naprave 80 do 90 odsto dodate vrednosti u zemlji i tada se dobija pravi multiplikativni efekat, dok strane kompanije kao što je Fijat, na primer, najveći broj delova uvoze iz inostranstva.

„Nekada je Dijamant iz Zrenjanina imao 30.000 zaposlenih i još toliko u lancu dobavljača. Tada je to bila pouzdana kompanija na koju su mogli da se oslone i mali proizvođači, postojali su dugoročni ugovori i pariteti cena. Inače mala i srednja preduzeća ne mogu bez velikih kompanija. U SAD su mala i srednja preduzeća najveći generator zaposlenosti ali oni prodaju proizvode velikim kompanijama“, tvrdi Savić.

On ističe da problem domaće industrije i nije toliko u nedostatu para već u tome da se vodi ekonomska politika koja podstiče uvoz i trgovinu.

„Mnogo je lakše zaposliti pet, šest svršenih studenata, dati im telefon i kompjuter da uvoze robu iz inostranstva nego obučavati radnike za proizvodnju, uvoditi kontrolu kvaliteta, nabavljati mašine, proizvoditi i izvoziti, a 90 odsto našeg izvoza je industrija. Država je politikom jakog dinara podsticala investicije u uvozne kapacitete umesto u proizvodnju. Ništa nema ni od razvojne banke koja bi davala kredite sa niskom kamatnom stopom za izvoznike ili oslobođenja od poreza za izvoznike. Niko ne razmišlja na taj način i zato sam veoma pesimističan što se tiče oporavka privrede. Jednostavno mi nemamo izbora bez domaće industrije“, zaključuje Savić.