Rast zaposlenosti koji se nigde ne vidi

„Statistika je kao bikini, puno otkriva, ali ništa ne pokazuje“, pronicljivo je zaključio poznati sportski komentator ili „Statistika, naša dika, što poželiš – to naslika“ je izreka koja potiče još iz polovine prošlog veka.

Tako je i Anketa o radnoj snazi Zavoda za statistiku pokazala da je od aprila do oktobra prošle godine zaposleno čak 167.000 ljudi, odnosno da je nezaposlenost smanjena sa 24,1 na 20,1 odsto, a da je zaposlenost porasla sa 36,3 na 39,1 odsto. Tako se ponovila slična priča kao i 2012. kada je usred privrednog pada između dve ankete povećan broj zaposlenih za čak 141.000. U 2013. je doduše porastao BDP, ali ovi podaci se opet ne slažu sa podacima Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojim je u oktobru bilo svega 32.000 manje nezaposlenih nego u aprilu prošle godine, odnosno sa 792.888 u aprilu broj nezaposlenih je smanjen na 760.052 u oktobru.

Ipak ako se pogleda struktura tog rasta zaposlenosti vidi se da privreda sa tim nema mnogo veze.

Gužva na sajmu zapošljavanja u Beogradu: i dalje traje mrtva trka između zapošljavanja i otpuštanja ljudi

Raste zaposlenost „na crno“

Od 167.000, čak polovina novozaposlenih odnosi se na poljoprivredu i pomoć u domaćinstvu, odnosno stavku koja se zove „delatnost domaćinstva kao poslodavca“. Ovo je po pravilu neregistrovana delatnost i u praksi znači da su članovi domaćinstva počeli da pomažu u vođenju imanja. Ako je i bilo rasta zaposlenosti to je najviše otišlo u sivu zonu što govori i podatak da je u oktobru naplaćeno skoro 330 miliona dinara manje poreza na dohodak građana nego u aprilu prošle godine.

Još oko 35.000 ljudi je zaposleno u državnom sektoru, u državnoj upravi, nauci, obrazovanju i zdravstvu. Takođe 33.000 ljudi je, prema Anketi o radnoj snazi zaposleno u građevinskoj industriji što ukazuje na sezonski karakter ovog zapošljavanja. I Anketa to priznaje jer je stopa neformalne zaposlenosti, što je faktički crno tržište rada, prema proceni zavoda za statistiku, povećana sa 18,2 na 20,3 odsto.

Prema rečima Saše Đogovića, saradnika Instituta za istraživanje tržišta, već u narednoj anketi u aprilu videće se jasnija situacija oko zaposlenosti.

„Pad nezaposlenosti je velikim delom sezonskog karaktera, jer je tokom leta više poslova u poljoprivredi i građevini. Već u aprilu biće realnije stanje nego u oktobru. Ono što ukazuje na zaista tešku situaciju je to što 23,4 odsto ljudi duže od sedam godina traži posao, a oko 17 odsto od četiri do šest godina. To znači da skoro 40 odsto radno aktivnog stanovništva traži posao više od četiri godine. To je teška ekonomska situacija i preko je potrebna reindustrijalizacija i reforma javnog sektora i preduzeća u restrukturiranju. Jedan deo tih preduzća još može biti motor razvoja industrije jer se radi o gigantima koji zapošljavaju mnogo dobavljača“, kaže Đogović.

Osim sezonskog karaktera, ekonomisti osporavaju i validnost Ankete o radnoj snazi jer se ipak radi o anketi koja se sprovodi na uzorku od 8.700 domaćinstava, u kojoj je anketirano 25.048 osoba.

Ekonomista Zoran Popov ukazuje da je rast BDP-a u 2013. Rezultat, uglavnom, rodne poljoprivredne godine i veće proizvodnje automobila što nikako ne može da objasni rast zaposlenosti od četiri odsto.

„Moguće je da je menjana metodologija ankete što može dovesti do promena u broju zaposlenih“, ističe on.

Treba reći i da se radno sposobno stanovništvo deli na zaposlene, nezaposlene i neaktivne, odnosno one koji su odustali od traženja posla. Takvih u Srbiji ima oko 20 odsto.

Oporavak zaposlenosti od 2010.

Da ovaj rast zaposlenosti nema veze sa navodnim investicijama i izvozom, kako to žele da predstave vlasti, ali da nema ni nekog „štelovanja“ podataka, pažnju skreće Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu koji se godinama bavi tržištem rada. On priznaje da anketa nije idealna i da bi bilo bolje da se sprovodi četiri puta godišnje i na dva puta više ispitanika, ali i da je pod kontrolom Eurostata i Međunarodne organizacije rada, pa stoga nema razloga da se njeni rezultati smatraju nepouzdanim.

„Do sada se smatralo da u ovoj anketi ne treba uzimati u obzir uticaj sezone, jer su oktobar i april slični meseci i što se tiče poljoprivrede i turizma. Ipak posle nekoliko godina sprovođenja ankete utvrđeno je da ipak postoji sezonski uticaj i on bi mogao da objasni nekih 15-ak hiljada zaposlenih. Međutim, važniji je trend koji je počeo još 2010. godine, a to je oporavak zaposlenosti“, napominje Arandarenko.

Od početka krize 2008. godine do 2010. pad zaposlenosti u Srbiji bio je dramatičan i iznosio je čak oko 12 odsto. U isto vreme pad BDP-a iznosio je svega jedan odsto. Od 2010. godine počinje prvo usporavanja pada zaposlenosti a onda, u 2012. godini, kada smo imali pad BDP-a, dolazi i do rasta zaposlenosti.

„Ovo je neočekivano jer se smatra da je zaposlenost rigidnija od kretanja BDP-a. Tako kada pada BDP, sporije pada zaposlenost, a kada raste BDP onda sporije raste broj novih zaposlenih. U Srbiji to očigledno ne važi. U našoj ekonomiji tražnja za radom utiče na zaposlenost, ali još veću ulogu igra porodična ponuda rada. Članovi domaćinstva donose odluku o tome da li će raditi na osnovu ukupnih primanja domaćinstva. Neposredno pre krize došlo je do rasta neradnih dohodaka, pre svega penzija i doznaka, a i krediti su bili raspoloživiji. Međutim, sada se penzije realno smanjuju, pale su i doznake, a stanovništvo se razdužuje kod banaka i kao posledica toga ljudi moraju da rade. To se ne vidi u formalnoj zaposlenosti u preduzećima, ali se vidi u rastu samozaposlenosti i pomoći u domaćinstvima“, objašnjava Arandarenko dodajući da se i u narednom periodu može očekivati blagi rast zaposlenosti.

Tabela: rizik od siromaštva, u Srbiji je najveći broj stanovnika u toj zoni

Svaki četvrti siromašan

Zavod za statitiku je po prvi put uradio i Anketu o prihodima i uslovima života prošle godine, sa poražavajućim rezultatima. Čak 24,6 odsto, odnosno svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, što prema priznanju direktora Zavoda Dragana Vukmirovića u praksi znači da su siromašni. Da nema penzija i socijalnih davanja, čak svaki drugi stanovnik Srbije bio bi ispod praga siromaštva.

Najveću stopu rizika od siromaštva imaju lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe sa troje ili više dece, čak 44,4 odsto.

Prag rizika od siromaštva u 2012. godini iznosio je 13.680 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstvo sa dva roditelja i jednim detetom prag siromaštva iznosio je 24.624 dinara mesečno, a za porodicu sa dvoje dece 28.728 dinara.