Carinska liberalizacija – metak u nogu srpske poljoprivrede?

“Pametan se uči na tuđim greškama, a glup na svojim”, kaže narodna poslovica. Kako bi se onda mogao nazvati onaj ko ne nauči ništa ni iz svojih grešaka? Srbija je 2001. godine ušla u naglu liberalizaciju spoljne trgovine, značajno spustivši carinske stope u nadi da što pre postane član Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. Nakon toga, 2006. godine su pregovarani uslovi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kada se Srbija odrekla i preostale carinske zaštite a osim toga i jedina u Evropi pristala da fizička i pravna lica iz EU mogu kupovati poljoprivredno zemljište četiri godine od ratifikacije SSP-a, čak i ako tada ne budemo u EU.

I danas čujemo tvrdnje da je sve u redu i da otvaranje tržišta poljoprivrednim proizvodima iz EU neće ni na koji način pogoditi naše farmere.

Brisel, 07.11.2007. - Evropska unija i Srbija parafirale su Sporazum o stabilizaciji i pridruženju u Briselu: Oli Ren, komesar za proširenje EU, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, Boris Tadić, predsednik Republike Srbije

Ukinute carine za 95,1 odsto proizvoda iz EU

Srbija je od 1. januara ove godine u potpunosti ukinula carine za 95,1 odsto proizvoda iz Evropske unije, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Potpunu carinsku zaštitu od 30 odsto zadržaće ulje, šećer i cigarete, a snižene carine će se zadržati na uvoz još oko 400 poljoprivrednih proizvoda. Prosečna carinska stopa na uvoz iz Evropske unije iznosiće 0,99 odsto.

Neku carinsku zaštitu zadržaće sve  vrste mesa, mlečnih proizvoda, krompir, paradajz, grožđe, jabuke, šljive, višnje, pšenica i pšenično brašno, kukuruz, kukuruzno brašno i prekrupa od brašna. Takođe, tu su i suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano povrće i voće, zatim sokovi od paradajza, grožđa, jabuka, krušaka i višanja.
Potpuno otvaranje tržišta za visokosubvencionisane poljoprivredne proizvode iz EU pratila je ovih dana i adekvatna medijska kampanja u kojoj vlasti ubeđuju javnost da nikakvih poremećaja na tržištu neće biti i da domaća privreda neće biti pogođena.

Nova vlada Srbije, rekonstruisana 2. septembra 2013. godine, nastavila je istu politiku maksimalne liberalizacije za proizvode iz EU, započetu 2001.

Prva šteta još 2001. godine

Ovakav optimizam nadležnih ne deli agroekonomista Milan Prostran koji tvrdi da će naša poljoprivreda, a još više prehrambena industrija, itekako osetiti konkurenciju iz EU a da sada u javnosti šire optimizam, uglavnom, ljudi koji su to i ispregovarali 2006. godine.

“Kada je ovaj sporazum pregovaran, postojalo je obećanje da će Srbija ući u EU do 2016. godine. Od EU za sada nema ništa, ali sve češće čujemo da se u sporazumu ne može naknadno promeniti ni zarez.

Najteže će biti pogođene više faze prerade poljoprivrednih proizvoda, osim šećera, ulja i cigareta. Verovatno su u to vreme moćni lobisti iz tih industrija izdejstvovali potpunu zaštitu.

Ipak, najveća je šteta napravljena još 2001. godine kada je urađena nagla carinska liberalizacija, kada su carinske stope u Srbiji smanjene sa 60-70 odsto na 30 odsto, za razliku od drugih zemalja kao što je, na primer Hrvatska. To je i tada, kao i 2006, kao i sada, urađeno sve u želji da što pre uđemo u EU”, kaže Prostran.

Neravnopravna utakmica, obećava poraz

Od potpisivanja SSP-a, u narednih šest godina, Srbija nije učinila ništa na jačanju konkurentnosti domaćih proizvođača, tako da će ih ovo otvaranje tržišta staviti u utakmicu sa multinacionalnim kompanijama koje primaju ogromne subvencije od EU. S druge strane, Prostran tvrdi da u Srbiji još od 1994. godine ne postoji model finansiranja poljoprivrede, dok su subvencije veoma skromne.

“Problem je što farmeri u EU imaju 10 puta veće subvencije od naših proizvođača. Oni će moći da ponude robu jeftinije na našem tržištu. S druge strane, njihovo tržište ostaće zatvoreno za nas ogromnim vancarinskim barijerama. Na primer, mi ne možemo da izvozimo svinjsko meso i žive svinje u EU, zbog problema sa svinjskom kugom, a nama svake godine stiže sve više svinjetine iz EU. Osim toga stalno usvajaju nove standarde kvaliteta koje naši proizvođači ne mogu finansijski da ispune. Nemamo dovoljno kvalitetnog mleka, a ako nemate 100 odsto mleko ekstra kvaliteta, ne možete da izvozite u EU. Nemamo dovoljno ni klanica za izvoz i to zato što su nas uslovljavali stogim standardima. Proizvodi iz EU biće izuzetno konkurentni, a naše tržište biće širom otvoreno”, tvrdi Prostran, dodajući da je ipak jedna dobra stvar što će voće i povrće imati sezonsku carinsku zaštitu od aprila do oktobra, osim osnovne, koja iznosi od jedan do pet odsto.

Korist od siromaštva?

Prema njegovim rečima, jedina stvar koja će sprečiti da nas odmah, u kratkom roku, ugrozi jeftina hrana iz EU je naš nizak standard i mala kupovna moć. Sada treba očekivati ispipavanje tržišta i koliko nisko stranci mogu da spuste cene da istisnu domaće proizvođače.

Opet, i to je mač sa dve oštrice jer stanovništvo sa niskom kupovnom moći gleda samo cenu, a ne i kvalitet, pa će se tako moći prodavati roba pred istek roka trajanja ili sa slabijim kvalitetom nego u zemljama EU, a neki se plaše da će na taj način i GMO hrana u većoj meri naći put ka našim tanjirima.

Istovremeno, sa smanjenjem carina, domaći proizvođači (i kupci) i to pre svega u prehrambenoj industriji, suočiće se sa povećanjem niže stope PDV-a sa osam na 20 odsto. Osim što se stiču uslovi da strana hrana bude jeftinija, s druge strane domaća hrana će biti skuplja, što će dodatno “ubiti” konkurentnost domaćih kompanija.

Srbija protiv svoje proizvodnje

“Najvažniji razlozi za uništavanje domaće privrede i poljoprivrede su ekstremna precenjenost domaće valute koja se sprovodi od 2001. godine i koja traje i danas, u kombinaciji sa preteranom liberalizacijom uvoza. Zajedno, oni čine da uvozna roba bude konkurentnija. Srbija je i do sada imala najniže carinske stope u okruženju, mada su tu i Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska koje su u EU, što je besmisleno. Proces smanjenja carina započet je još 2001. godine od strane Miroljuba Labusa, tadašnjeg potpredsednika vlade, u cilju da što pre uđemo u STO, a evo ni 13 godina kasnije još nismo ušli u tu organizaciju. Pa čak i većina zemalja članica STO ima veću carinsku zaštitu od Srbije. Kina, recimo, ima 12-13 odsto iako je obećala da smanjiti carine”, napominje ekonomista Mlađen Kovačević koji je dugo predavao Međunarodnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Miroljub Labus sa saradnicima, pored torte u obliku Ajfelove kule, 2001. godine u vreme kada su ga mediji nazivali "uspešni pregovarač"

Zgodan kanal za uvoz robe iz EU svakako će biti i trgovinski lanci koji su uglavnom iz zemalja EU pa je za očekivati da domaće proizvode na rafovima polako zamene uvozni.

“Trgovinski lanci gledaju da što više prodaju robu iz sopstvenih zemalja. To je vrsta ekonomskog patriotizma koju vidimo i kada, na primer, Kinezi grade most preko Dunava i trude se da daju svojim firmama posao. Samo je u Srbiji patriotizam skoro dekadentna reč. EU radi kako njima odgovara, a naše vlade sve od 2000. godine su zaslepljene ulaskom u EU i nemaju hrabrosti da se suprotstave”, smatra Kovačević.

Za prosutim mlekom ne treba žaliti, a Milan Prostran ukazuje šta treba uraditi kako bi se srpska poljoprivreda spasila koliko je to moguće.

“Potrebno je što pre urediti sistem finansiranja farmera i obezediti kreditnu podršku seljacima sa kamatnim stopama od jedan do tri odsto. Toliko plaćaju farmeri u EU. To je moguće i između 70-ih i 90-ih godina prošlog veka Jugoslavija je to radila. Mora se pojačati posed poljoprivrednika. Ako država prodaje zemlju - da je prodaje malim i srednjima farmerima i da daje povoljne kredite za kupovinu zemlje. Pred Srbijom je tri godine borbe da ojača konkurentnost seljaka dok stranci ne dobiju pravo da kupuju zemlju. Nije problem konkurentnost onih koji imaju 10.000 ili 20.000 hektara, već malih farmera sa tri, četiri hektara”, zaključuje Prostran.