Studija: privreda EU ne može biti konkurentna bez gasa iz škriljaca
Zahvaljujući razvoju eksploatacije gasa iz škriljaca, ovaj energent je četiri puta jevtiniji u SAD nego u EU, piše u britanskoj studiji. Preko milion novih radnih mesta bi se moglo otvorititi u EU ako bi se razvila eksploatacija ovog novog izvora, prenosi britanski Dejli telegraf
(ilustracija: ležišta gasnih škriljaca u svetu, crveno - procenjene zalihe, žuto - bez procene količina; države- vlasnici najvećih rezervi
Razvoj eksploatacije plina iz škriljaca ojačaće privredu Evrope, sniziće cene energije, stvoriće preko milion novih radnih mesta i izrazito će smanjijti zavisnosti Unije od (skupog) uvoznog gasa. Novi jevtini izvori gasa omogućili bi, takođe, da se bitno smanji udeo termolektrana na ugalj u proizvodnji električne energije. Ukratko, bez ovog novog izvora, ekonomija EU sve će izrazitije zaostajati iza SAD gde je takozvana škriljčana revolucija u punom jeku.
To su glavni zaključci studije o razvoju proizvodnje gasa iz škriljaca u EU, koju se uradile kompanije Pojri menadžment konsalting (Poyry Management Consulting) i Kembridž ekonomietriks (Cambridge Economtics), inače prva studija o uticaju “škriljčane revolucije” na ekonomiju EU. Zaključke studije prenosi ugledni britanski list Dejli telegraf (Daily Telegraph).
Prema ovoj studiji, ovi novi izvori energije bi mogli povećati produkciju 28 zemalja EU u narednih 30 godina za između 1,7 i 3,8 biliona evra. Do 2035, zahvaljući gasu iz škriljaca, moglo bi se otvoriti 400 do 800 hiljada novih radnih mesta, a do 2050. čak 1,1 miliona.
Za eksploataciju plina iz škriljaca zasad se u u EU ozbiljno pripremaju samo V. Britanija i Poljska.
Nasuprot tome, u nekim zemljama kao što su Francuska i Češka, eksploatacija gasa iz škriljaca je zabranjena zbog bojazni od posledica po životnu sredinu. Većina zemalja se, međutim, još nije opredelila oko toga niti preduzela opsežnija istraživanja zaliha gasa iz škriljaca. Evropska komisija se priprema da donese propise i standarde o tzv frakovanju tj dobijanju plina iz škriljaca putem pritiska vode s peskom.
Računice iz ove studije pokazuju da bi, ukoliko se počne u EU razvijati eksploatacija škriljaca, cene gasa pale u narednih 20 godina za najmanje 14 posto što donosi uštedu od oko 30 milijardii evra godišnje. Cene električne energije bi se, zahvaljujući ovom novom izvoru, snizile za najmanje osam posto tako da bi ukupna ušteda u tom periodu dostigla 1,8 biliona evra, od čega bi ušteda za domaćinstava iznosila oko 540 milijardi evra. Ukoliko bi počeo da se eksploatiše plin iz škriljaca, zavisnost EU od uvoza energenta bi se smanjila sa 89 na 62 posto.
Glavni ekonom Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je, povodom ove studije, da će države EU, ukoliko se ne budu razvijali novi izvori, u narednih 30 godina imati tri puta veće izdatke za energiju nego SAD. Već sada su cene plina u SAD četiri puta niže nego u Evropi, a cene električne energije oko dva puta. Lane je razvoj eksplotacije plina iz škriljaca doprineo bruto društvenom produktu SAD sa dva posto, a domaćinstva su imala uštedu u ukupnim troškovima za oko 2,5 posto. Posredno i neposredno, razvoj ovog novog izvora doprineo je dosad otvaranju ukupno oko 2,1 miliona novih radnih mesta u privredi SAD, a do 2020. ta brojka će iznositi oko 3,3 miliona.
