Jugoremedija: Tužna priča o srpskoj tranziciji

Miloš Obradović

Procena kapitala na osnovu koje je Jugoremedija otišla u stečaj nije računala intelektualni kapital, pa tako nije uzeta vrednost licenci od preko 30 miliona evra. Mali akcionari čekaju novu procenu ili ostaju bez akcija
(foto,Jugoremedija - dobar proizvodni program godinama ugrožavaju nedoumice oko vlasništva i upravljanja firmom)

Srpska tranzicija poslednjih 13 godina prepuna je primera propalih preduzeća, neuspelih privatizacija, sumnjivih dokapitalizacija, čudnih presuda i zloupotrebe akcionarstva, ali slučaj zrenjaninskog proizvođača lekova Jugoremedije jedan je od retkih koji sve to objedinjuje, pa se valjda zato i našao na spisku 24 sporne privatizacije koji je napravio Savet za borbu protiv korupcije, a na čijem rešavanju insistira evropski parlament.

Od pljačke do stečaja

jugoremedija jstefa nini

Prvi privatizacioni vlasnik Jovica Stefanović Nini

Jugoremedija bila je primer kako se „burazerska“ privatizacija može poništiti i kako se mali akcionari i radnici mogu izboriti za pravdu. Posle prodaje manjinskog dela fabrike Jovici Stefanoviću Niniju 2002. godine i ubrzo zatim sumnjive dokapitalizacije, odnosno konverzije duga u kapital, kojom je postao većinski vlasnik, a za koju se posle trogodišnje borbe malih akcionara i radnika utvrdilo da je fiktivna, nakon čega je raskinut ugovor o privatizaciji 2007. godine, Jugoremedija je danas u stečaju, a malim akcionarima preti opasnost da ovoga puta ostanu bez ikakvog vlasništva u ovoj fabrici.

stecajni jugoremedija

Stečajni upravnik Jugoremedije Radomir Savić

Prilikom objavljivanja stečaja u Jugoremediji 2012. godine kapital fabrike je procenjen na 22 miliona evra, ali u procenu nije ušla intelektualna imovina, recepti i licence koje ova fabrika ima za proizvodnju oko 80 lekova. Obaveze od 27 miliona evra prevazilazile su tako procenjen kapital, a okidač za stečaj bilo je blokiranje računa od strane Hipo banke za iznos od 2,5 miliona evra koje Jugoremedija nije na vreme vratila.

Koliko bi mogao da iznosi stvarni kapital ove kompanije mogla bi da ukaže procena koju je Agencija za privatizaciju uradila sredinom jula 2011. godine kada je država nameravala da proda udeo u Jugoremediji. Tada je kapital procenjen na 56 miliona evra. Vrednost imovine je procenjena na 22 miliona i licencna prava prinosnom metodom na 34 miliona evra.

Zanimljivo je da je samo godinu i po dana pre otvaranja stečaja uloženo 12 miliona evra u novu proizvodnu liniju za čvrste forme, odnosno tablete.

Akcionari opet istisnuti

Za problem sa vraćanjem kredita mnogi optužuju državu, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje koji je plaćao lekove sa rokom od čak 300 dana. Slična praksa trgovinskih lanaca ubila je hiljade malih preduzeća, a neplaćanje RFZO je skupo koštalo male farmaceutske kompanije koje nisu dovoljno finansijski jake da čekaju po godinu dana na svoj novac.

U ovom trenutku fabriku je pod zakup uzelo preduzeće Union medik Milana Selakovića za 50.000 evra mesečno, a prema tvrdnjama malih akcionara u veoma kratkom roku može doći do milionske zarade. Prema njihovoj kalkulaciji samo na lekovima „aminofilin“ može se zaraditi 8,7 miliona evra, na „amlodipinu“ 1,8 miliona evra i „sinkumu“ 600.000 evra. Kada se od toga oduzme tri miliona evra koji se moraju uložiti u proizvodnju i oko 20 odsto za troškove plasmana, čista zarada će iznositi šest miliona evra. Ovo je dokaz, prema mišljenju malih akcionara, da je fabrika u odličnom stanju i da samo treba “pustiti struju” pa da proizvodnja počne.

jugorem dusan david mla

Dušan David Mladen, vlasnik  Blue rose trust fonda

Međutim, prema planu reorganizacije koji su u julu ove godine podneli Hipo banka i Blue rose trust fond, firma koju je poslednji direktor pre stečaja Jugoremedije, Amerikanac našeg porekla Dušan Mladen, prodao Union mediku, Jugoremedija bi - od akcionarskog društva gde 58 odsto imaju mali akcionari, a 42 odsto država - trebalo da postane društvo sa ograničenom odgovornošću, dakle sa samo jednim vlasnikom. Taj vlasnik bi isplatio dugove poveriocima, pre svega bankama, državi, jedan mali deo akcionarima i to bi značio kraj akcionarstva u Jugoremediji.

Sudska pravda

Prema rečima Branislava Markuša, predsednika skupštine poverilaca, sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu prihvatio je zahtev da se obavi nova procena kapitala koja bi u obzir uzela licence i tako bi mali akcionari zadržali deo vlasništva, prema nekim procenama oko 30 odsto, mogućnost da utiču na upravljanje fabrikom a, na kraju krajeva, i da prodaju te akcije za koje su se borili 10 godina, pa je sledeće ročište zakazano za februar.

Ukoliko se ne usvoji plan reorganizacije, onaj koji je trenutno predložen ili neki novi, Jugoremediju čeka bankrot.

Da sudovi rade svoj posao situacija u Jugoremediji sada bi možda bila potpuno drugačija. U toku je sudski spor Jugoremedije protiv države Srbije, Agencije za privatizaciju i Cetralnog registra za hartije od vrednosti, kojom tužilac potražuje nadoknadu štete od 111,2 miliona evra. Pripremno ročište nije zakazivano godinu dana, a potom se Privredni sud u Beogradu proglasio nenadležnim i spor prebacio na Privredni sud u Zrenjaninu. U tom sudu još nije zakazano pripremno ročište pa je tako tužba za 111 miliona evra i posle godinu i po dana na samom početku.

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...