U Srbiji gradimo i učimo

Kompanija Čajna roud and bridž korporejšn (China Road and Brigde Corporation) u Srbiji uspešno privodi kraju poslove na izgradnji mosta Borča – Zemun koji, sa pristupnim saobraćajnicama u dužini od 21,5 kilometara, predstavlja deo obilaznice oko Beograda na strateški važnom za Srbiju Koridoru 10. Vrednost ovih radova je oko 170 miliona evra, a posao treba da bude gotov do kraja 2014. godine.

O dinamici radova na ovom mostu, ali i budućim poslovima koje jedna od najvećih kineskih građevinskih kompanija planira da radi u Srbiji i u regionu, za Balkanmagazin govori Čen Sanan, zamenik izvršnog direktora Čajna roud end bridž korporejšn u Srbiji.

- Za sada je završeno oko 90 odsto donje konstrukcije mosta Borča-Zemun i na većem delu sada se radi gornja konstrukcija. Dužina mosta, koji se gradi po sistemu ekontinualne betonske konstrukcije, je 1.482 metra. Radovi teku po planu i biće završeni u roku, objašnjava direktor Čen.

Čen Sanan, zamenik izvršnog direktora Čajna roud end bridž korporejšn u Srbiji

Da li je poslovanje u Srbiji po nečemu specifično, u odnosu na druga tržišta na kojima ste izvodili projekte, i na koji način?

- Srbija je deo regiona jugoistočne Evrope I, kao i svuda, i ovde u projektu učestvuje mnogo strana pa je posao složen utoliko što treba organizovati sve tako da se ne stvaraju problemi u radu. Takođe, ovde postoji mnogo različitih standarda koje treba ispuniti. S druge strane, jako mi se dopada to što se ljudi ovde veoma prijateljski odnose prema kineskim radnicima. Iako smo kratko na ovom tržištu dobili su potpunu podršku i lokalnih i centralne vlasti kako bismo završili projekte.

Da li ste imali nekih problema u realizaciji poslova i kojih?

- Problemi sa kojima se suočavamo su eksproprijacija zamljišta kuda prolaze trase saobraćajnica koje radimo, ali to nije specifično samo za Srbiju već se sa tim susrećemo svuda gde radimo u svetu. U Srbiji još nije završena privatizacija pa to ponekad predstavlja problem. Lakše je u gradovima ali pošto mi trenutno projekte radimo u predgrađu Beograda, situacija je malo komlikovanija. Ipak, svi su nam izašli u susret a mi smo malo promenili tehnologiju izgradnje i povećali broj ljudi koji učestvuje u izgradnji. Zato će most Borča – Zemun biti završen na vreme.

Sarađujete i sa srpskim firmama. Kakvo je Vaše iskustvo sa njima?

- Naši radnici iz Kine grade most i još dva veća mosta preko kanala dok druge poslove, pre svega na pristupnim saobraćajnicama, radi kompanija Ratko Mitrović niskogradnja. Iskustvo sa njima je veoma dobro. Srpski radnici rade brzo i efikasno. Takođe, prednost je što u Srbiji ima dosta ljudi koji govore kineski i to znatno olakšava posao. Prijateljski odnos koji ljudi u Srbiji imaju prema nama omogućava nam da još bolje upoznamo ovdašnji način života, kulturu i običaje. Zato nije retko da organizujemo proslave za radnike pa i fudbalske utakmice naših i vaših radnika kako bi se još bolje upoznali.

Radnici iz Srbije koji rade s nama imaju veliko znanje i sposobnost ali i dobru opremu. Srpsko tržište nije veliko i nema mnogo posla pa ovdašnje kompanije imaju problem da se domognu poslova i sredstva. Srpske firme ne rade mnogo u inostranstvu pa im možda nedostaje savremeno iskustvo na projektima ali tehnički su odlični za realizaciju poslova.

Šta još radite u Srbiji?

- Trenutno smo angažovani na razradi projekta deonice autoputa Pojate- Preljina. Jedan deo tog projekta već postoji ali ćemo mi uraditi kompletnu dokumentaciju. Krajem decembra prošle godine poslali smo Vladi Srbije preliminarni ugovor i sada pregovaramo o komercijalnoj strani. Pored toga, sa srpskom Vladom smo potpisali preliminarni ugovor o izgradnji puta između Novog Sada i Rume, kao i za železničke pruge. Tim povodom predstavnici centrale naše kompanije iz Kine u januaru su bili u Srbiji gde su razgovarali o mogućnostima modernizacije srpskih železnica.

Srpska vlada je zainteresovana da deonice Koridora 11 Surčin - Obrenovac i Preljina – Požega da u koncesiju pa smo i za to poslali pismo o namerama. Pretpostavljam da će, kada dođe do realizacije ovog projekta, biti organizovan tender na kome ćemo svakako učestvovati.

Čen Sanan pokazuje građevine na kojima je radila njegova firma

Da li ste već radili projekte po sistemu koncesije?

– Što se tiče Evrope ovo bi bio prvi put ali imamo iskustva sa takvim projektima na drugim tržištima na kojima je kompanija radila.

Možete li nam generalno reći pod kojim biste uslovima bili spremni da prihvatite koncesiju za pomenute deonice puteva?

- Teško je to reći unapred jer se koncesije na putevima mogu veoma razlikovati a to pre svega zavisi od protoka saobraćaja na njima, što u najvećoj meri direktno utiče na isplativost investicije u gradnju takvog profila puta. Najvažnije je da pre sklapanja ugovora postoji jasna potvrda da uslovi pod kojima se koncesija prihvata neće biti promenjeni za vreme trajanja ugovora. Takođe, važno je da se definiše šta će se desiti ako obim saobraćaja na konkretnoj deonici bude smanjen što onemogućava realnu profitabilnost investicije. Država koja daje koncesiju takođe mora da snosi određeni rizik i nadoknadi deo gubitka koji bi eventualno nastao na pomenuti način. Ipak, za koncesiju su najvažniji pošten dogovor i poverenje.

Znate da je jedna koncesija za Koridor 11 pre nekoliko godina već raskinuta. Kakve pouke ste iz toga izvukli?

- Prema onome što znamo za koncesiju koju su dobile firme Alpina i Por, u to vreme nije bilo jasnog pravnog okvira. S druge strane, koncesija je bila potpisana za celu dužinu saobraćajnice (više od 300 kilometara) što zahteva ogromna sredstva pa je verovatno bilo jako teško naći banke koje bi se odlučile da finansiraju tako veliku investiciju koja nosi i veliki rizik. Bilo je, koliko znamo, i mnogo problema sa lokalnim vlastima koje su imale svoj interes i sa kojima je trebalo voditi komplikovane pregovore.

Da li Vas plaši mogućnost da se nešto slično dogodi ponovo?

- Ne, jer se sada radi o manjim deonicama pa investicije nisu prevelike. Takođe, prošlo je dosta vremena od prethodnog pokušaja davanja koncesije pri čemu je stvoren i bolji pravni okvir a srpska vlada je jasno podržala projekat.

Kolika je vrednost investicije?

Vrednost deonice Beograd – Obrenovac sa mostom preko Save, za koju smo zainteresovani, iznosila bi oko 200 miliona evra. Radi se o tome da trasa buduće saobraćajnice prolazi kroz težak i brdovit teren, na njemu ima dosta nagiba, pa će cena po kilometru biti veća nego ona u ravničarskim krajevima. Ali tender za tu deonicu još nije raspisan pa čekamo da se to desi da bismo konkurisali. Ukoliko nas izaberu, mogli bismo jako brzo da počnemo radove.

Većina poslova za koje konkurišete u Srbiji će se finansirati iz fonda Vlade Narodne Republike Kine namenjenog investicijama u region Jugoistočne Evrope. Konkurišu Vam i druge kineske kompanije. Da li se poslovi koje finansira kineska vlada kroz pomenuti fond dele po nekom principu ili se svaka kompanija bori za sebe?

- Naša kompanija dugo radi u inostranstvu i konkurencija su nama sve firme koje na tim tržištima rade pa i kineske. U slučaju koji pominjete neće biti nikakvih podela poslova. Svaka kompanija ima neku svoju specijalizaciju i učestvuje na tenderima za poslove koje može da izvede najbolje. Mi radimo projekte puteva, pruga, luka, visokogradnje... Ne gradimo elektrane i slična postrojenja pa nećemo ni učestvovati na tenderima za projekte na kojima do sada nismo radili. Smatramo da je najbolje da svako radi ono u čemu je najbolji.

Kakvi su planovi kompanije CRBC za širenje poslova u regionu?

- Sa Vladom Crne Gore se još nismo dogovorili oko konačne cene za put Bar-Boljare. Nadamo se da ćemo uskoro potpisati memorandum jer pregovaramo o prihvatljivoj ceni radova. Ipak, pošto još nemamo konačan dogovor ne bih izlazio u javnost sa procenama vrednosti posla a ne bi bilo ni korektno prema crnogorskoj vladi.

U Makedoniji se vlada nada da će potrebne infrastruktutne objekte moći da izgradi davanjem koncesija.Taj proces je duži nego za neke druge projekte, radi se o velikim sredstvima i, verovatno, sve te poslove ne bi mogla da radi jedna kompanija. Ako se pokaže da je sve to izvodljivo, onda će biti sastavljen međunarodni tender za kompanije i inevstitore.

Nedavno je Vensan Dežer, predstavnik EU u Srbiji izjavio da su kineske kompanije veoma ozbiljna konkurencija evropskim firmama na ovom području. Kako komentarišete tu izjavu?

- Gospodin Dežer je u pravu. Ali, to samo može da bude dobro za Srbiju i njenu vladu jer će dobiti realnije cene za poslove koje plaća i bolji kvalitet radova pri njihovoj realizaciji. CRBC nije došla u Srbiju da bi oterala evropske i druge kompanije sa ovog tržišta već da bi, pre svega, uradili dobar posao za Srbiju i sebe a onda i da kroz saradnju sa svima koji ovde rade, učimo. Naravno, i da drugima prenesemo ono što mi znamo i razmenimo iskustva. U svim projektima koje realizuje naša kompanija i u Srbiji i u svetu više od polovine poslova rade lokalne kompanije i njihovi radnici. Mi tako pomažemo te kompanije da rade i ostvarju prihode, a time i privrede drugih zamalja. Na taj način je u poslednjih 20 godina radila i cela privreda Kine pa sada svetu pokazujemo to iskustvo i zanjanje koje smo stekli. S druge strane, kineska vlada smatra dobrodošlim strane investicije u našu zemlju i podstiče kompanije iz sveta da dođu i rade tamo.

Čen Sanan radi već dve godine u Srbiji

Možda ste zbog takvog pristupa, nasuport zapadnom stavu da druge treba pošto poto izbaciti sa tržišta, i naišli na dobar prijem u Srbiji?

- Svi mogu zajedno da posluju i uspešno rade. Ako razmišljamo na taj način onda na svakom tržištu ima mesta za sve. Ali da biste uspešno obavili neki posao potrebni su znanje, oprema i lokalni kadrovi. Ne možemo jedni bez drugih.

Pominjali ste da kineski radnici ovde uče srpski a Srbi kineski. Koliko uspevate da razumete naš jezik?

- U svim zemljama gde sam radio trudio sam se da naučim što više mogu. U Keniji sam naučio kisvahili, znam pomalo španskog i sada učim srpski. U počeku se lako nauči nekoliko reči i fraza pa se čini da nije teško ali treba da prođe dosta vremena da se srpski dobro nauči. Kao i kod svih evropskih jezika, srpska gramatika je jako komplikovana za Kineze. Nama treba oko 2-3 godine da naučimo da pišemo vaš jezik, a posebno nam je komlikovana ćirilica. Ali nije to ništa čudno, jer upoznao sam dosta stranaca koji žive u Kini i koji dobro govore kineski ali ne znaju da ga pišu.

U Srbiji ste već dve godine. Kakvi su Vaši utisci životu ovde?

- Srbija je stvarno lepa zemlja a Beograd je još lepši. Može da se kaže da je to zeleni grad Evrope. Sviđa mi se što je sav u brežuljcima i ima dosta zelenila a, posebno što ima dve reke. Najjači utisak mi je to koliko su ljudi ovde ljubazni prema Kinezima. Dobro je i to što toliko mnogo ljudi dobro govori engleski. Pre nego što sam došao u Srbiju dosta sam čitao o vašoj kulturi, istoriji, tradiciji, političkoj situaciji, tome odakle potiče ćirilica, Kraljevini Srbiji... Znam za mnoge vaše umetnike i istorijske ličnosti... Sada to znanje samo upotpunjujem.

Na koja mesta odlazite u slobodano vreme? Imate li omiljeni restoran?

- Imao sam priliku da upoznam ovdašnje restorane a rado idem u Dva jelena i Kalemagdansku terasu. Nemam puno vremana za odmor ali kada mogu odem do Kalemagdana, do Ade, na Lido... Volim i Ušće, da pogledam dobar film ili da odem sa prijateljima na kuglanje. Ponekad odem i do Novog Sada, Subotice ili Niša, ali i u Makedoniju gde je takođe jako lepo i zanimljivo.

Probali ste srpsku hranu. Šta Vam se dopalo?

- Najviše mi se sviđa srpski hleb. Posebno sam oduševljen činjenicom da imate tako mnogo vrsta hleba koji se prave od različitih žitarica. Sviđaju mi se i vaši mlečni proizodi, posebno kajmak. Inače, bio sam veoma iznenađen kada sam saznao koliko se ovde često u različita jela i sa koliko mnogo namirnica mešaju mlečni proizvodi. Jako mi se sviđaju i pečenice i ostali ovdašnji suhomesnati proizvodi.