Trijumf robova koji rade za platu

S početkom 2013. završiće se faza poricanja. Tokom finansijske krize kompanije su se herojski pretvarale da njihov model poslovanja nije ugrožen. Ali s obzirom na to da u ekonomskim kretanjima i dalje nije primetan nikakav preokret, ovakav stav kompanije će teško moći da zadrže. Generalni direktori uradiće ono što se ne pamti u istoriji korporativnog poslovanja: priznaće svojim radnicima koliko je zapravo situacija loša. U bankarskom, IT, potrošačkom i gotovo svim sektorima priča će biti ista: loši su nam rezultati, zakazali smo na polju inovacija, marketinga, ali i na polju usluga.

Potrebne nove mere – ali kakve?

Ova istina izaći će na videlo iz - očajanja. Svi će shvatiti da su potrebne radikalnije mere. Jedini problem je u tome što zapravo niko ne zna koje su to mere.

U 2013. tradicionalni načini rešavanja problema izaći će iz mode. Odbori kompanija prestaće da veruju da zamenom generalnog direktora (a novi se od prethodnog razlikuje samo po ukusu za kravate) mogu izbrisati sve probleme. Takođe će shvatiti da ni u otpuštanju 10% radne snage, iako je i dalje potrebno smanjiti gubitke, nije ključ uspeha.

Poneko će se uzdati u to da bi McKinsey ili BCG mogao da im pomogne u strateškom razmišljanju, ali većina će se toga okaniti pošto se takav pravac u prošlosti pokazao kao pogrešan.

Nova sloboda za ideje i žene

Iz očaja, rodiće se nova vrsta slobode. Biće to zastrašujući period, ali moguće je i da će doneti nagradu robovima koji rade za platu u korporativnom svetu. Hijerarhija će se nanovo uspostavljati, a ljudi s dobrim idejama biće u centru pažnje.

Tokom prethodne dve decenije kompanije su pokazivale zainteresovanost za ideje svojih zaposlenih nudeći „kutije za ideje" i nagrade, a zapravo nisu obraćale mnogo pažnje na to. U 2013. to će se konačno promeniti i svako će dobiti šansu da obelodani svoj plan ukoliko ga ima.

U suštini, u ovakvoj klimi najbolje šanse za napredak imaće žene. Tokom 2013. nastaće promene u postavi direktora koji su dosad uglavnom bili muškarci. Broj žena koje su rukovodile kompanijama s liste Fortune 500 (bilo ih je petnaestak), mogao bi se duplirati. Novonastala klima promeniće i opštu atmosferu i stanje duha. Bilo kakva akcija bolja je od tapkanja u mestu.

Takođe, broj nadmenih radnika biće znatno smanjen, kao i onih s negativnim stavom, koji su dosad na čudan način uspevali da prežive sve talase otpuštanja. S obzirom na to da se očekuje velika seča, ovoga puta teško će se izvući. Nova godina će biti prva bez nadmenih egoista, a posledica - bolja atmosfera u radnom prostoru.

Šankeri sa diplomama

Dok će zaposleni dobiti šansu da izgrade budućnost i da napreduju, oni koji nemaju posao upašće u još veće probleme. Najviše će trpeti diplomci.

Nekolicina srećkovića dobiće posao u pouzdanim kompanijama dok će veliki broj njih biti prinuđen da po pabovima toči pivo i novac traži od roditelja. U 20I3. roditeljski budžet mnogo će trpeti.

U ovom novom strašnom svetu biće malo sigurnih mesta i komfora. Nećemo biti u prilici da slušamo direktore preduzeća kako se hvale dobrim poslovanjem, bar ne na način na koji su to radili ranije. Čak će i Amerikancima dosaditi takva praksa. U 2013. ne samo da se neće otvoreno govoriti o problemima, već će se ćutati i uzdržavati i od pisanja.

Izbeći kriminal, uštedeti vreme

U 2013. godini zaposleni će dobro promisliti pre nego što kliknu „send" i pošalju e-mail. Posle nebrojenih skandala, poslednji u nizu je korigovanje londonske međubankarske stope LIBOR iz 2012. Veoma je nepromišljeno u mejlovima biti indiskretan, nekorektan, nepristojan i seksista. Usvojeni su novi zakoni i svi će morati da ih poštuju.

Smatra se da će ovo uticati na kompanije da postanu etički korektnije s obzirom na to da će zaposleni više razmišljati o onome što naume da rade, pa se očekuje rađanje nove moralne epohe. Manjina će se i dalje baviti korporativnim nedelima, a jedina je razlika u tome što će se sve dešavati iza zatvorenih vrata i biće ih teže uočiti.

Godinu 2013. karakteriše i to što ćemo u njoj svi prestati da budemo robovi elek-tronske pošte. Ukoliko svaki poslati mejl mora da prođe proveru i ako u njemu ne bude ničeg što ostatak sveta ne može da vidi, mejlovi više neće biti zanimljivi ni-kome, pa ni primaocu kojem je upućen. Nećemo više željno iščekivati da se pojavi pisamce na displeju telefona. Rezultat: bujaće produktivnost.

*Lucy Kellaway, kolumnista Financial Times 

Izvor: The Economist, Svet u 2013

Napomena: međunaslovi BM