Ruski interesent za Smederevo

Moskva, 12.01.2013 - sastanak ministra finansija i ekonomije Srbije Mlađana Dinkića i zamenika generalnog direktora "Uralvagonzavoda" Ruslana Anatoljeviča Kondrašova 

Uralvagonzavod – ruski potencijalni kupac železare u Smederevu, gigant je mašinogradnje čiji bi proizvodni simbol sasvim komotno mogao biti - tenk. Uralvagon ih je proizveo više od sto hiljada za sedamdeset godina i u brojnosti produkcije oklopa za rat svakako je svetski šampion.

Još je živo sećanje na ruski T34, koji je u Drugom svetskom ratu presudio armijama Hitlera na istoku. Svaki treći T34 u bitkama na frontu dopreman je iz hala ove industrije u Njižnjem Tagilu, varoši koja je geografski, takoreći, na spoju kontinenata Evrope i Azije. I u kojoj su se tenkovi tada sklapali prvi put.

Tokom četiri godine rata Uralvagonzavod ih je proizveo 25 hiljada. To je bilo dve hiljade tenkova više nego što su ih tokom tog rata proizvele sve nemačke fabrike zajedno.

Ali, zanimljivo – danas treća po snazi ruska industrija mašina nije sredinom tridesetih utemeljena da bi proizvodila mašine za rat, već platforme za transport železnicom i teretne vagone. Fabrika je bila čedo drugog po redu sovjetskog petogodišnjeg razvojnog plana, utvrđenog s takvom intencijom (1931-1936), a izbor Urala i Njižnjeg Tagila za njeno lociranje imalo je veze s metalurškom tradicijom kraja.

Tenk T90C proizveden u Uralvagonzavodu za indijsku vojsku

Od Đeržinskog do 183

U Tagilu je još pre trista godina liven bakar. Prvo slovo istorije naseobine ubeleženo je 1696. godine epizodom otvaranja Visogorskog, jednog od iskopa gvozdene rude. Pronađeni depozit bio je bogat, a okolina je nudila sve što bi bilo potrebno jednom rudniku i topionici – reke za laki plovni transport, šumsko drvo za gorivo i ugodnu, neškodljivu klimu ljudima za život.

Njižnji Tagil ozvaničen je nešto kasnije, 1722, izrastao na terenu između rudnika i livnica, uključujući i livnicu bakra. Bila je u posedu Nikolaja Demidova. U decenijama koje su nastupile, grad je usred te preduzetničke živosti brzo postao jedan od ranih centara ruske industrijalizacije. Izrastao je u glavnog proizvođača gvožđa i čelika. Ruska prva parna lokomotiva konstruisana je tu – 1833, od oca i sina Čerepanovih, obojice mašinskih inženjera.

Vagoni ruskog proizvođača sa Urala

Fabrika vagona u početku, je nosila ime Feliksa Đeržinskog – osnivača sovjetske tajne policije. Malo besmisleno, jer fabrika nije izrađivala prislušne uređaje, ali nadevanje imena Staljinovih saboraca preduzećima odgovaralo je Sovjetima. Bilo je, ipak, za kratko. Počeo je ubrzo rat. Industrija je prestrojena na rad za potrebe Crvene armije, a prikladno ratnim uslovima – ime Đeržinskog na krovu postrojenja zamenjeno je nadalje konspirativnom šifrom od tri broja: “pogon 183”.

Više tenkova nego sva Nemačka zajedno

Prvi T34 proizveden je silom prilika, ali u borbi za ovaj u to doba vrlo uspešan tenk, u fabrici je izrasla i razvila se zapažena konstruktorska škola tenkogradnje. Rat je završen ali tenkovi su i dalje isporučivani s trake, kao palačinke – T44, T54A, T55, T62, T72, T90S... Taj je jedan od poslednjih. Motiv je izvoz. Svet nije bez ratova. Brojne su zemlje u kojima je Uralvagonzavod pronašao tržište za ove svoje teške ratne mašine. Pojedini od pomenutih modela bili su i u naoružanju JNA.

Za Uralvagonzavod danas zna celi svet. Jedan je od vodećih u proizvodnji tenkova. Ipak – Uralvagon je unija dvadeset preduzeća mašinogradnje a u onome s čim se danas pojavljuje ima dve stotine produkata, od teretnih vagona, mašina za poljoprivredu i gradnju puteva, do delova konstrukcija za lansiranje satelita. U svemu tome, ne odustajući ni od tenkova, tagilska mašinogradnja vratila se težištem svrsi kojoj je prvobitno namenjena, vagonima.

Današnji UVZ ima metaluršku produkciju, auto-produkciju, montažu vozila, mehaničku reparaciju, alatnicu i još koješta drugo čime zatvara proizvodni krug. Čak u pet federalnih oblasti Rusije ima dizajn-biroe, razvojne laboratorije i naučno-istraživačke centre. U punom zamahu je proces obnove svih preduzeća korporacije, i u to se iz godine u godinu investira po milijardu i po do dve milijarde rubalja.

Untrašnjost jedne od proizvodnih hala Uralvagonzavoda

Industrija i grad, UVZ i Njižnji Tagil, povlačili su tokom vremena jedno drugo. U određenom smislu grad i industrija i jesu jedno, mahom isti ljudi. Zaposleno, bivše zaposleno i buduće zaposleno stanovništvo. To se vidi iz pojedinosti. Rusko ustrojstvo promenjeno je, ali kapitalistički sistem nije omeo UVZ, u njegovoj brizi o radnicima, o uslovima u kojima ljudi žive i rade: dom kulture, klizalište, plivački bazen, stadion, bolnica i domovi zdravlja, letnji kampovi... 

Vladimir Putin sa radnicima Uralvagonzavoda prilikom posete u maju 2010. godine

Sve je tu na raspolaganju, kupljeno i finansirano od UVZ. Zdravstvena preventiva i lečenje i zaposlenih i njihovih porodica. Programi rekreacije za decu i odrasle. Staranje i o najmlađima i o veteranima. Uz zarade, ovakve privilegije su retko gde još postojeća nadoknada industrije ljudima za spektar ovih produkata.