Stranci traže zaradu, država nudi obećanja

Od pet preporuka za poboljšanje poslovne i investicione klime koje je Savet stranih investitora (FIC) davao u godišnjim izdanjima pod nazivom Bela knjiga poslednjih godina, kod dve je zabeležen određeni napredak, a kod tri nikakav, iako su neke od njih predložene još 2008. godine.

Osim toga, u većini oblasti kojima se bavi Bela knjiga, najveći broj preporuka za lakše poslovanje, manje birokratije, izmene u propisima koje bi omogućile dolazak investitora - naišao je na zid ćutanja ili u najboljem slučaju tek određeni napredak, kako su u FIC-u to označili, dok su kolone značajan napredak ostale skoro sasvim prazne.

Stranci traže liberalnije tržište

Uprkos tome, na zvaničnom predstavljanju Bele knjige za 2012. godinu između predstavnika Vlade i najvećih inostranih kompanija okupljenih oko Saveta stranih investitora, kao i prethodnih godina, vladala je harmonija i dato je mnogo obećanja da će i jedni i drugi u narednom periodu učiniti sve za privlačenje investicija i napredak Srbije i da će sarađivati na obostranu korist.

Strani i domaći investitori su dobrodošli u Srbiju, a nisu dobrodošli samo oni koji ne posluju u skladu sa zakonom, poručio je premijer Ivica Dačić na predstavljanju desete po redu Bele knjige Saveta stranih investitora.

Predsednik Vlade Srbije pred stranim investitorima

Dačić je zapitao šta država može da učini za investitore, ali i šta oni mogu da učine za državu.

Država može da učini poslovno okruženje predvidivijim i stabilnijim, da postavi ista pravila za sve, da u saradnji sa Narodnom bankom Srbije uspostavi makroekonomsku stabilnost. S druge strane, investitori mogu da pomognu državi tako što će ovde razvijati svoje poslove, investirati u projekte, zapošljavati ljude, stvarati novu vrednost, povećati konkurentnost kroz transfer tehnologija i razvojne centre i, naravno, plaćati porez, rekao je premijer uz opasku da se danas u Srbiji mogu čuti glasovi koji pokušavaju da naprave razdor između stranih i domaćih investitora i stave etiketu na obe grupacije.

Iz ugla stranih investitora, politika Vlade trebalo bi da budu dalja liberalizacija i reforme, a akcenat u ovogodišnjoj Beloj knjizi stavljen je na oblasti nekretnina i građevinarstva, tržište rada i poresku reformu.

Glavne preporuke Bele knjige su liberalizacija tržišta, strukturalne reforme i put ka Evropskoj uniji, poručio je predsednik Saveta stranih investitora Kostin Bork., napomenuvši da iza Bele knjige stoji 130 kompanija koje su investirale skoro 17 milijardi evra i koje zapošljavaju 88.000 ljudi, a direktno stvaraju 16 odsto srpskog BDP-a.

Kostin Bork (desno)

Protivrečni ciljevi Srbije

Bela knjiga 2012. izdata je u uslovima privredne stagnacije i velikim makroekonomskim problemima koji su pobrojani u ovoj publikaciji kao što su jedna od najviših stopa nezaposlenosti u Evropi od 25 odsto, dok je nezaposlenost mlađih od 30 godina preko 30 odsto. Kada govorimo o makroekonomskoj stabilnosti treba napomenuti da sa procenjenom inflacijom od 12 odsto ove godine Srbija ima najvišu stopu inflacije u Evropi. Javna potrošnja je znatno viša od javnih prihoda, pa je javni dug prešao 50 odsto BDP-a i dalje raste iako je zakonski maksimum 45 odsto BDP-a. Od izdavanja prošle Bele knjige kurs dinara u odnosu na evro je pao 10 odsto što je delom i doprinelo inflaciji. Da bi se izborila sa inflacijom NBS je vodila politiku visokih kamatnih stopa što nije stimulativno za investicije. Pred Srbijom je komplikovan zadatak da povećava proizvodnju uz smanjenje javne potrošnje, što su u teoriji kontradiktorni ciljevi.

Na sve to od planiranog ekonomskog rasta od 1,5 odsto u 2012. nema ništa, a samo je pitanje koliki ćemo pad BDP-a imati na kraju godine. Industrijska proizvodnja opada po stopi od pet odsto u ovoj godini, a sa udelom investicija od 20 odsto u BDP na neki budući veći privredni rast i smanjenje nezaposlenosti teško je računati. U Beloj knjizi ističe se i da je struktura priliva investicija veoma nepovoljna, jer dominiraju najnestabilnije portfolio investicije u visini čak sedam odsto BDP-a, dok se ne vidi dolazak neke veće grinfild investicije. Uz to u ovoj godini imamo neto odliv investicija.

Neizbežni Dinkić

Osim činjenice da se iz godine u godinu ponavljaju iste preporuke za poboljšanje poslovne klime, Bele knjige u prethodnih deset godina imaju još jednu zajedničku stvar, a to je da je na predstavljanju svake od njih vlasti predstavljao Mlađan Dinkić, danas ministar finansija i privrede što govori o njegovoj ulozi u ekonomskoj politici poslednjih deset godina. On je i ovog puta najavio ekonomske reforme, smanjenje propisa i nameta, uvođenje elektronske uprave u Poresku upravu, brže izdavanje građevinskih dozvola i ukidanje birokratskih procedura.

Ministar Dinkić je, govoreći o stanju koje je ostavila prethodna Vlada, naglasio je da je ona, pored velikog budžetskog, kumulirala i ogroman kvazifiskalni deficit, oličen u kašnjenju plaćanja države privatnom sektoru. On je najavio da će Vlada u narednom periodu srediti to kašnjenje plaćanja države privatnicima, posebno u oblasti zdravstva, gde su dugovi najveći i promeniti sistem kako se ne bi stvarali novi dugovi.

Zabranićemo bolnicama da same nabavljaju lekove i sanitetski materijal.  Uvešćemo centralne javne nabavke na nivou države kako bismo racionalizovali troškove i kako ne bismo bili u situaciji da danas bolnice duguju deset milijardi dinara za isporučene, a neplaćene lekove, rekao je Dinkić.

On je najavio i donošenje zakona koji će skratiti rokove plaćanja na 60 dana između privatnih lica, kao i uvođenje sredstava obezbeđenja kao što su menice i akreditivi.

Dinkić je najavio i promene u porezu na dobit, pa će tako biti uveden porez po odbitku za transfere u poreske rajeve i da će ta poreska stopa najverovatnije iznositi 30 odsto.

Dinkić je kazao i da će porez na dobit preduzeća biti povećan sa 10 na 15 odsto, ali je dodao da je to i dalje niže od poreza u Evropskoj uniji koji je oko 25 odsto.
U izmenjenom Zakonu o porezu na dobit preduzeća biće zadržane povlastice za investitore koji ulože više od jedne milijarde dinara, odnosno oko 10 miliona evra, tako da će biti oslobođeni plaćanja poreza na dobit na rok od 10 godina, kao i olakšice za one koji reinvestiraju profit.

U okviru poreske reforme, dodao je, biće uvedeno i oporezivanje nekorišćenog poljoprivrednog i gradskog zemljišta.
Srbija gubi ogromne prihode zbog velikih površina neobrađivanog zemljišta i oni koji poseduju poljoprivredno zemljište, a ne obrađuju ga ili ga ne rentiraju moraće da plate porez, objasnio je on.

Poreklo visoke inflacije

Napominjući da je cilj Narodne banke i dalje niska inflacija, guverner Jorgovanka Tabaković uperila je prstom na monopole i kartele i duge rokove plaćanja kao glavnog krivca za visoku inflaciju od oko 12 odsto na kraju ove godine, dodajući da cilj četiri plus minus 1,5 odsto važi u srednjem roku.

Kada imamo iznuđeno kreditiranje i kada monopoli i karteli nameću duge rokove plaćanja, time obezvređujući sredstva dobavljača, nisu važni ni kamatna stopa ni monetarni agregati. Dominacija monopola i kartela je prepreka standardnoj monetarnoj politici i svako od nas treba da doprinese da svi imaju jednake uslove na tržištu. To su važni uzroci inflacije i vlada će zakonima to ograničiti. Trenutni šokovi, loša poljoprivredna sezona, nasleđeni budžetski deficit i prenet rast kontrolisanih cena iz prve polovine godine, doprineće da inflacija bude preko 10 odsto do kraja godine i oko 12 odsto u prvom tromesečju 2013. godine. Od polovine sledeće godine inflacija će padati ka projektovanom cilju, rekla je guvernerka uz poruku stranim investitorima da želi da stvori ambijent u kome će moći da ostvaruju profit, da ga slobodno iznose, a da ne moraju da se snalaze i dovijaju da bi poslovali uspešno. Takođe, Tabaković je napomenula da je NBS kupila pet miliona evra na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije kursa.

Pripremaju se (opet?) socijalne karte

Kao glavna oblast za privlačenje investicija ocenjena je energetika, a ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović izjavila je da to Ministarstvo radi na pripremi više zakonskih akata, među kojima su i Zakon o racionalnoj upotrebi energije koji bi trebalo u parlamentu da bude usvojen do kraja godine. Ona je rekla da se planira i ukidanje velikog broja administrativnih i birokratskih prepreka kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.

Za hidroelektranu bilo je potrebno 27 dozvola i 2,5 godine. Naš cilj je da bude maksimalno pet dozvola i da investitor može sve da završi u Ministarstvu, saopštila je ministarka Mihajlović.

Ona je najavila da će u prvom tromesečju 2013. godine biti uveden novi tarifni sistem za naplatu električne energije, kao i da se radi i na izradi socijalnih karata za građane Srbije.

Istina je da su cene električne energije i gasa u Srbiji relativno niske, ali je istina i da nismo napravili socijalne karte i da se sada nalazimo u zoni sumraka, objasnila je Mihajlovićeva i dodala da mora da se nađe način da se zadovolje potrošači koji su veoma siromašni, ali i da se zadovolje kompanije koje žele da proizvode električnu energiju, a ne odgovara im niska cena.
Interes Srbije jeste da imamo nezavisne proizvođače struje, to je dobro za državu, a pre svega je dobro za Elektroprivredu Srbije. Duboko verujem da ćemo 2013. godine imati ne samo javnog snabdevača, već i da ćemo moći da se bavimo trgovinom strujom, kazala je Mihajlovićeva.
Ona je dodala i da je plan da se od 2013. godine počne sa otvaranjem tržišta struje i gasa u Srbiji.

Preporuke bez posledica
Kao stubove razvoja privrede Savet stranih investitora izdvaja energiju, drumski saobraćaj, nekretnine i građevinarstvo, telekomunikacije i IT i tržište rada. Njihova ocena o napretku u ovim oblastima je kao i prethodnih godina jako sporo.

Može se razumeti da je nedostatak kapitala važan razlog za sporost u sektorima kao što su transport i energetika, ali nema jednostavnog objašnjenja za sporost u sektorima kao što je sektor nekretnina i građevinarstva ili tržište rada gde nije potreban veliki kapital da bi se stvari pokrenule, navodi se u Beloj knjizi.

U oblasti nekretnina i građevinarstva od 10 preporuka koje su poslate mahom 2009. godine, kod samo dve preporuke došlo je do određenog pomaka, dok je kod svih ostalih bez ikakvog napretka. Sa preporukama u oblasti tržišta rada stvar je još lošija jer od skoro 30 preporuka nije napravljen nikakav napredak ni u vezi jedne.