Bankari špekulacijama poskupljuju hranu

Suša kakva se ne pamti pogodila je planetu ove godine, a cene hrane već mesecima skaču na rekordne nivoe preteći da izazovu glad širom sveta, kao 2008. godine kada su u mnogim metropolama, uglavnom Trećeg sveta nastali nemiri gladnih.

Te 2008. godine kada se i svetska ekonomska kriza prelila iz SAD na ceo svet, cene žita su skočile preko 100 odsto ali su se i vratile na prethodne nivoe  krajem godine ostavljajući ekonomiste i političare zbunjene. Već 2010. i 2011. godine dešava se sličan skok cena hrane na svetskim berzama. Za kraj 2012. godine predviđa se treći cenovni šok na tržištu osnovnih životnih namirnica u samo pet godina. Prema izveštaju Svetske banke samo u julu ove godine osnovne životne nairnice poskupele su za 10 odsto, a cene pšenice i kukuruza nalaze se na istorijski visokim nivoima pošto su samo u julu poskupeli za 25 odsto, dok je soja poskupela za 17 odsto.

Nova kriza hrane

Ovoga puta, nevladine organizacije, pokreti potrošača i naučnici izgleda da su pronašli prave uzročnike velikih oscilacija u cenama pšenice, kukuruza, soje ili suncokreta, a to svakako nisu promene u ponudi i tražnji koje su zvaničnici širom sveta nudili javnosti prethodnih godina.

Kao jedan od glavnih faktora velikih i naglih skokova u cenama označen je finansijski sektor, investicione banke i hedž fondovi koji su od polovine prošle decenije počeli da upumpavaju ogromne količine novca na tržište sirovina, metala, nafte i hrane, i to ne da bi povećali ili unapredili proizvodnju već isključivo da bi pokupili profit na rastu cena. Međutim, ovoga puta u berzanskim igrama ne stradaju samo oni koji igraju na berzi, već rast cena hrane najteže pogađa one kojima hrana čini najveći deo potrošnje, siromašnima.

Za domaćinstvo u Engleskoj, Nemačkoj ili SAD koja na hranu izdvaja 10 do 15 odsto prihoda, poskupljenje osnovnih životnih namirnica od dvadesetak odsto znači da će morati malo manje da troši na nešto drugo, izlaske na primer. Za one kojima 80 odsto primanja odlazi na kupovinu hrane, ovakvo poskupljenje znači ne samo da neće jesti kvalitetno, već da neće jesti ni redovno. U Srbiji 34 odsto primanja domaćinstva se troši na hranu i po tome smo gori i od Rumunije koja je poslednja u Evropskoj uniji po ovom parametru.

Nalazimo se na ivici nove krize, treće u poslednjih pet godina i po svemu sudeći najteže do sada, zbog koje može deći do nereda sličnih Arapskom proleću, izjavio je predsednik američkog NESCI instituta Janir Bar Jam.

Ovaj institut uradio je studiju u septembru 2011. godine Kriza hrane: Kvantitavni model cena hrane uključujući spekulatore i proizvodnju etanola (http://necsi.edu/research/social/food_prices.pdf) koja je dokazala da su na naglo poskupljenje hrane u 2008. i 2010. godini prevashodan uticaj imali špekulativne finansijske transakcije i državni podsticaji za proizvodnju etanola.

Nedavna poskupljenja osnovnih namirnica teško pogađaju ranjivo stanovništvo širom sveta. Predloženi razlozi kao što su nestašice žita zbog loših vremenski uslova, povećane tražnje za mesom u Kini i Indiji, pretvaranja kukuruza u etanol u SAD i speuklacije na tržištima sirovina vodili su širokom rasponu politika.

Rezultati našeg modela pokazuju da su dominantni uzroci rasta cena spekulacije investitora i proizvodnja etanola. Dva oštra skoka cena u 2007/08 i 2010/11 godini posebno su izazvale spekulacije, dok je za dugoročni trend rasta cena zaslužna proizvodnja etanola. Dokazano je da su tvrdnje da spekulatori nemogu uticati na cene žita netačne direktnom analizom određivanja cena u skladištima, navodi se u ovoj studiji.

Deregulacija za špekulacije

Naučnici koji su radili na ovoj analizi utvrdili su da je deregulacija tržišta sirovina početkom prošle decenije narušila ravnotežu ponude i tražnje, izazivajući čuvanje i skladištenje žita u očekivanju viših cena što je značilo da je deo svetske populacije koji nije mogao da plati tu cenu bio osuđen na gladovanje. Oni napominju i da se kapital prebacivao iz tržišta nekretnina, koje je i eksplodiralo 2008. godine i izazvalo svetsku ekonomsku krizu, u sirovine i hranu izazivajući poskupljenja.

Britanska nevladina organizacija Svetski pokret za razvoj (WDM) označila je kao jednog od najvećih krivaca za špekulacije hranom britansku Barkliz (Barcley`s) banku kao jednog od najznačajnijih igrača na tržištima sirovina.

Aktivisti ovog pokreta izračunali su da je Barkliz za prethodne dve godine zaradio više od pola milijardi funti od trgovine hartijama od vrednosti na tržištima sirovina. U 2010. na špekulacijama ova banka je zaradila čak 340 miliona funti, a 2011. godine 189 miliona. Po svemu sudeći, ove godine špekulanti na tržištu hrane ostvariće basnoslovne zarade zahvaljujući rekordnim cenama hrane.

Savetnik još jedne organizacije koja se bori protiv delovanja bankstera na tržištu hrane Rob Neš iz Oksfama kaže da je tržište hrane postalo igralište za investitore pre nego prodajno mesto za farmere. Trend klađenja velikih investitora na cene hrane pretvara hranu u finansijsku imovinu dok cenovni skokovi najteže pogađaju najsiromašnije.

Pod pritiskom nemačke organizacije Foodwatch pet banaka je već najavilo da se povlači sa tržišta sirovina. Među njima je i banka sa najvećom imovinom u Evropi, Dojčbanka, kao i druga po veličini nemačka Komercbanka. Iz ovih poslova povući će se i Deka banka, Landensbank Baden Virtemberg i austrijska Volksbanka.

Špekulacije na tržištima osnovnih namirnica nije ništa novo i nastale su iz potrebe da se obezbedi sigurnost proizvođačima, još u 19. veku. Farmeri su zaključivali ugovore sa trgovcima prodajući robu unapred po ugovorenoj ceni. Ako bi rod bio loš na dobitku bi bio farmer, ako bi bila dobra godina na dobitku bi bio trgovac.

Tržište sirovina u SAD bilo je regulisano još 1936. godine kada je ograničeno prisustvo na berzi svima koji se ne bave proizvodnjom ili prodajom hrane. Talas deregulacije poslednjih decenija 20. veka zahvatio je i ovaj  sektor, pa je još početkom 1990-ih Goldman Saks izborio izuzetke iz ovog zakona za velike investicione banke. Totalni upad na ovo tržište bankari su napravili 2000. kada su ukinuta sva ograničenja. Od tada je samo na tržište poljoprivrednih proizvoda upumpano preko 200 milijardi dolara - govore podaci Komisije za trgovanje fjučersima sirovina SAD. Ukupno na tržištima sirovina procenjuje se da se nalazi oko 600 milijardi dolara u raznoraznim hartijama od vrednosti i njihovim derivatima.

Prema izveštaju organizacije WDM Velika lutrija gladi (http://www.wdm.org.uk/sites/default/files/hunger%20lottery%20report_6.10.pdf), između 2002. i 2008. godine vrednost derivata na tržištu sirovina je povećana 500 odsto, a između 2006. i 2008. godine spekulanti su preuzeli primat od farmera i proizvođača. Na primer, spekulanti su držali 65 odsto tržišta kukuruza, 68 odsto tržišta soje i 80 odsto tržišta pšenice. Prema procenama bankara iz Meril Linča (Meryll Lynch), zbog finansijskih spekulacija cene hrane bile su 50 odsto više nego da su formirane samo pod uticajem ponude i tražnje.

Špekulacije na tržištima sirovina ponekad nazivaju investicijama, ali to nije ni blizu tačno. Kupovina derivata je pokušaj da se skine profit sa nominalne vrednosti proizvoda realne ekonomije. To nije investiranje kapitala da se poveća proizvodnja. Od novca potrošenog na derivate, ni jedan dolar nije investiran u proizvodnju, navode u izveštaju WDM.