„Posao veka“ propao, malinari će opet na ulice

Iako se pre nešto više od četiri meseca na sva zvona najavljivalo kako je srpski problem s malinom rešen i kako je sa Austrijancima ugovoren posao veka, za proizvođače malina protest će i ove godine možda biti jedino rešenje. Umesto da CWS Best Food otkupi 50.000 tona kako je ugovoreno, što je gotovo pun godišnji rod ovog voća u našoj zemlji, i to po izvoznoj ceni od 1,61 evra po kilogramu, odnosno 1,21 za proizvođače, malinari u jeku berbe muku muče s hladnjačarima koji nude tek nešto više od 100 dinara. Naime, posao sa Austrijancima je propao. Pride, zbog mrazeva tokom zime, rod maline je za 30 do 50 odsto manji nego prošle godine; voće se bere na temperaturi od gotovo 40 stepeni; Srbija još nije dobila vladu kojoj bi malinari mogli da se obrate i ponovo im kao jedna od opcija ostaje izlazak na ulice na Ilindan.

Terzić (levo) i Veli pred novinarima potpisuju ugovor 1. marta 2012.

Jedini dobitnik od propalog posla veka, kako se ispostavilo, jeste potpisnik ugovora ispred Unije malinara Srbije Dragiša Terzić koji je postao predsednik Skupštine opštine Arilje i udomio svojih šest odbornika u ovom telu.

Best Food je trebalo samo da počne od maline a zapravo je bio zainteresovan, bar je tako Terzić najavljivao, i za jabuke, šljive, kupine, višnje, ali i krompir. Srpsko voće i povrće trebalo je da završi na tržištima Evrope, Ukrajine, Rusije i Bliskog istoka. Umesto toga, malinari su krajem juna dolazili u Beograd, gde im je lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić obećao svu pomoć – ali čim se formira vlada, a hladnjačari su podigli ponudu sa 100-110 dinara za kilogram na 125. Skupština saveza Srpska malina sastala se u petak uveče i odbila ponudu jer malinari ovim iznosom ne mogu da pokriju ni troškove.

Ova cena je sramotna i nije dovoljna ni za troškove. Znate i sami da je malina ove godine desetkovana, te tih 125 dinara nikako ne može da bude prihvatljivo, kaže za Balkanmagazin Dragan Bogdanović ispred Saveza Srpska malina koji okuplja deset udruženja iz zapadne Srbije, i predsednik je Udruženja Vilamet iz Arilja. 

Miting upozorenja 15. jula

Berba je u punom jeku, nadničarima se daje dnevnica od 1.200 do 1.500 dinara uz smeštaj i hranu, vremenske prilike ne idu baš naruku, ali posao mora da se završi. Istovremeno, malinari mogu samo da se nadaju da će se postići koliko-toliko prihvatljiv dogovor oko otkupne cene, što bi za njih bilo barem 1,25 evra po kilogramu. Zato će se 15. jula sastati u Prijanovićima kod Požege na takozvanom mitingu upozorenja.

Okupićemo se na sat vremena da izrazimo nezadovoljstvo i očekujemo da će nas čuti i reagovati svi oni koji misle da imaju veze s malinama. Jer, mi u startu radimo s minusom zbog slabijeg roda ove godine. Ljudi beru malinu na 40 stepeni za šta – za sto dinara, ističe Bogdanović.

Malinari se uzdaju i u 24. jul, za kada je najavljeno da će biti formirana vlada, nadajući se da će nova garnitura nešto preduzeti po pitanju posla koji državi donosi godišnji devizni priliv od više od 170 miliona evra.

Želimo da pokušamo da nađemo neko rešenje. Protesti na Ilindan ostaju jedna od opcija, ali je nama svakako cilj da se ovo reši na neki drugi način, da se bar pokrijemo, a ne da izlazimo na ulice. Država ovo može da reši za nekoliko sati kroz subvencije, određivanje otkupne cene na vreme, samo ako hoće i ako ima volje, ističe predsednik Vilameta koji okuplja 70 proizvođača sa prodručja Arilja.

Protest malinara u Arilju, avgust 2011.

Dobar znak ili kupovina vremena

Udruženja malinara se žale da hladnjačari uglavnom neće sa njima da pregovaraju o ceni, kao i da je problem što su oni među sobom nejedinstveni, te se i na taj način dozvoljava da hladnjačari diktiraju cenu a da su njima vezane ruke. Pride, pojedini kažu i da ih nisu uverila ni obećanja SNS-a, jer im to više liči na kupovinu vremena da se sačeka da prođe sezone otkupa, a onda će biti sve po starom. Drugi se, međutim, nadaju da su dobili dobre signale.

Vučić se sa predstavnicima Saveza Srpska malina pre dve nedelje sastao u Beogradu i na sastanku je odlučeno da malinari podnesu zahev za dodelu namenskog kredita za otkup Novoj Agrobanci, Komercijalnoj banci i Fondu za razvoj. Proizvođači bi trebalo i da podnesu zahtev Ministarstvu finansija da Republička direkcija za robne rezerve po tržišnim uslovima otkupi deo malina, čime bi se stvorili uslovi za povećanje njene otkupne cene.

Sekretar Saveza Milan Radojičić je posle sastanka rekao da SNS u ovom momentu nije ni vlada ni ministarstvo poljoprivrede, ali da postoji dobar signal s njihove strane da će pomoći ako budu u mogućnosti. Ministarstvu poljoprivrede se, kaže, nisu obraćali jer su tamo za godinu dana bili 18 puta a rezultata nema niti je ispunjen dogovor da se do 1. marta zna otkupna cena.

I rukovodstva šest opština zapadne Srbije su tražila pomoć i zasebno se obratila Vladi Srbije, tražeći hitan sastanak i dogovor o subvencijama za stimulaciju proizvođača. Jedan od potpisnika bio je i novi predsednik Skupštine opštine Arilje, koji je istakao da bi se tako pomoglo svim opštinama, jer će u suprotnom proizvođači postati socijalni slučajevi.

Na zapadu 110, na jugu 80 dinara

Hladnjačari se zvanično ne oglašavaju, ali je jedan od njih nedavno rekao da imaju zalihe maline od prošle godine, kao i da je realnost da cenu na inostranom tržištu određuje konkurencija. Kako je objasnio, u Poljskoj je otkup počeo sa cenom od 58 evrocenti a Čile još ima zalihe voća, te je otkupna cena od nešto više od 100 dinara realna.

Pored ostalih, i proizvođači u rudničko-takovskom kraju počeli su ovogodišnju berbu ne znajući otkupnu cenu. Pero Petrović, predsednik Udruženja Vilamet-Suvobor istakao je da niko od otkupljivača neće da saopšti cenu, kao i da se čak nije znala ni akontaciona, već je sve bilo u nekoj magli i obećanjima.

Umesto da se na hladnjačama istakne otkupna cena i da mi biramo kome da isporučujemo voće, ovako dajemo našu robu u maglu a to niko ne radi, što je novo šibicarenje sa proizvođačima i opet će neko skinuti kajmak s našeg rada, naveo je on.

Malinari iz Pčinjskog i Jablaničkog okruga traže i da otkupna cena bude jedinstvena na celoj teritoriji Srbije, jer vlasnici hladnjača na jugu zemlje malinu otkupljuju za oko 80 dinara po kilogramu, dok je u zapadnoj i centralnoj Srbiji cena bila oko 110 dinara. Kako su naveli ovi proizvođači, čak i ako Savez Srpska malina uspe da dogovori veću cenu, to ne znači da će se malina otkupljivati na jugu zemlje za isti iznos. I to sve u zemlji koja je, prema podacima Svetske trgovinske organizacije, prošle godine zauzela mesto najvećeg izvoznika maline i uzela 23,4 odsto ukupnog svetskog izvoza – u zemlji Srbiji.

Terzić se ne smatra odgovornim

Mnoge je zato i obradovala vest kada je poslednjih dana februara potpisan ugovor sa austrijskom firmom, koji je trebalo da garantuje otkup i unapred utvrđenu cenu. Većina proizvođača je bila skeptična, jer bi otkup gotovo ukupnog godišnjeg roda značio da će država biti na gubitku, pa i sad pitaju ko je taj ko će da prepusti Austrijancima posao od više od 150 miliona. Ipak, ima i onih koji su poverovali i koji su sada kratkih rukava.

Samo dok se reše gorući problemi oko berbe i otkupa ove sezone, moraćemo žestoko da reagujemo na ovaj slučaj. Pa, toliki narod je prevaren, proizvođači čak izlaze iz Terzićeve Unije! Kakav je to ugovor bio, da li je bila u pitanju posrednička firma - u to neću da ulazim. Činjenica je da je puno ljudi ’progutalo’ tu priču. Pa, Terzić je ipak dobio šest odbornika, kaže jedan od malinara za naš list, koji nije želeo da mu se objavljuje ime.

Predsednik Udruženja Malinar iz Ivanjice, Dobrivoje Radović smatra da je posao veka bio politički a ne poslovni potez, podsećajući da je gospodin Terzić na osnovu te priče dobio ono što je dobio u Arilju – postao je gospodin predsednik Skupštine opštine. S druge strane, Radovan Lukić iz Treševice kaže da mu ovaj ugovor nije ulivao poverenje:

Potpišem ugovor sa nekim ko nema ni svoju hladnjaču nema ni svoje gajbice, ne daje mi avans za đubrivo? Za ovo, ja nisam imao poverenja, da vam kažem pošteno.“

Predsednik Unije malinara upravo to navodi kao razlog što je ugovor propao. Terzić je rekao da su se proizvođači javili da potpišu ugovore na 5.000 tona, umesto na 50.000 ugovorenih sa Austrijancima, što je nedovoljna količina da bi se posao realizovao. Samim tim, kako je nedavno izjavio, ne smatra sebe odgovornim. Podsetio je da je ugovor potpisan i overen kod notara u Beču, što znači da je sve bilo proceduralno legalno, korektno, ali je naveo i da je bilo velikog pritiska od strane političkih partija i tajkuna koji su radili na takav način da jednostavno ljudima stvore zebnju i da stvore nervozu da oni to jednostavno ne potpišu.

Terzić, koji je potpredsednik Partije radnika i seljaka, takođe tvrdi da ugovor nije bio deo predizborne kampanje ove stranke. On je ponovio da u Srbiji ne postoji slobodno tržište maline, već da ima nekoliko monopolista koji su bliski vladajućim strukturama u Beogradu, te da zato cena varira i više od 150 odsto.

Bez odgovora iz Beča

Srpska javnost će tako ostati uskraćena za nešto više informacija o CWS Best Food-u i Majkl Veliju koji je sa Terzićem potpisao ugovor u ime austrijske firme. Mediji su nedeljama u martu i aprilu pokušavali da nađu ovu firmu u bečkim registrima, dokumentaciji Evropske unije... Majkl Veli se u Beogradu pojavio povodom potpisivanja ugovora a onda više nije davao nikakve izjave. Balkan Magazin je jedini kontakt sa njim pronašao preko WSW grupe, firme čiji ogranak specijalizovan za marketing, vodi upravo Veli (WSW Consulting GmbH). No, iako smo mu uredno poslali pitanja na službenu imejl adresu pomenute firme, objasnivši da postoji potreba da se pojedine stavke ugovora objasne, on ni posle četiri meseca nije našao za shodno da na njih odgovori. Tako, dok malinari i dalje ne znaju otkud taj Austrijanac, posao je propao pre nego što je i počeo a njih ostavio da vrte glavama na Terzićeve izjave da su oni krivi, jer se nisu javili u dovoljnom broju.

U međuvremenu, 1. jula u Brankovini pored Valjeva, proslavljen je Dan maline koji se obeležava punih pola veka. Malina je kutlivisano i počela da se gaji u valjevskom kraju još pre više od sto godina a prvi Dan maline održan je upravo u Brankovini. Na predavanju o proizvodnji ove voćke moglo se čuti da u Srbiji pod malinom ima 13,5 hiljada hektara i da je u prošloj godini ubrano 83.600 tona. Stručnjaci su proizvođačima poručili da ne posustaju, bez obzira na oštru svetsku konkurenciju i stanje sa otkupnom cenom, jer je malina izuzetno cenjena i odavno ima status voća i leka.