Nemačka i Kina u “biznisu”, Evropa posmatra

Kina visoko ekonomski ceni Evropu – međutim, dok Evropljani ne iznađu “kako će pomoći sami sebi”, Peking je u sve čvršćem “biznisu” s Nemačkom. Za manje od tri meseca, kancelar Nemačke gospođa Angela Merkel i predsednik vlade Kine Ven Điabao već drugi put su zajedno, ovoga puta u Nemačkoj, gde je Kina supokrovitelj sajma u Hanoveru. Dvojstvo u organizaciji izložbe simboliše 40 godina nemačko-kineskih odnosa. I veliki uspon saradnje u doslovno svim oblastima, od nauke i tehnologije do ekonomije, poljoprivrede i dijaloga o svetskim krizama.

Svečano otvaranje sajma u Hanoveru

U Evropi, Kini je prvorazredni trgovinski partner Nemačka, i obratno – Nemačka nema u Aziji partnera koji bi mogao ugroziti značaj koji za Berlin danas ima Kina. Odnosi dve strane izraženi su formulom “strateškog partnerstva i globalne odgovornosti”( 2004.), a trgovina Nemačke i Kine 2011. dosegla je 144 milijarde evra vrednosti. Trideset odsto razmene Kine i EU, razmena je Kine s Nemačkom.

I Berlin i Peking očekuju da će se porast razmene produžiti. Međutim, to nije sve – jer, “sve drugo sledi manje-više za ekonomskim vezama”, komentarisao je Sebastajan Hajlman, politikolog iz Trijera. Izraz “globalna odgovornost” upućuje na to drugo.

Prevedeno, ne biva da uvećavanje gabarita ekonomskog nije praćeno i narastanjem gabarita političkog. Tako da, posle tema ekonomije na sto pretresanja dva partnera spontano ležu i dosija drugog sadržaja, ovog puta recimo “iranski”. A kako je “EU u finansijskom haosu”, teško je ne računati s “inercijom”, po kojoj će Peking, a sutra možda i drugi, želeći da u jednom trenutku čuju šta o svetu “misli Evropa” – utvrditi da je lakše čuti šta o tome misli Berlin. To što misli Berlin misliće Evropa.

Angela Merkel i Ven Điabao na sajmu u Hanoveru

Barometar razvoja

Poseta premijera Kine započeta je otvaranjem hanoverske izložbe, u nedelju uveče. Ven je obećao lakši pristup stranih kompanija kineskom tržištu. Kao dva najveća prerađivača na svetu, Kina i Nemačka privrežene su “promociji dijaloga i saradnje globalnih industrija”, citiran je Ven Điabao.

U prošlosti je bilo prigovora svetskih firmi na račun zatvorenosti Kine za uvoz. Možda s tim na umu, gost je u Nemačkoj promovisao šire otvaranje vrata ostalom svetu, a nemački sajam nazvao je “barometrom razvoja globalne industrije”.

Teško bi bilo preterati u komplimentima izložbi. Sajam je ove godine “izlog” čak pet hiljada kompanija (samo kineskih je oko pet stotina!) iz 69 zemalja sveta – i svi od reda pretenduju da ono što je s njihove strane pokazano izražava “slogu” industrije i prirode. Moto izložbe je “zelena domišljatost” – dabome, domišljatost u razvoju, uz očuvanje humanog okruženja.

Merekel i gost obišli su izložbu sutradan, u ponedeljak, pre posete Folksvagenu, u Folsburgu. U Folksvagenu je potpisan ugovor o izgradnji još jedne WV fabrike u Kini. Na izložbi, službeno,  Kina je zemlja-partner sajma. A po Angeli Merkel, Nemačka i Kina su u globalnoj ekonomiji “partneri i takmaci” istovremeno.  

Predstavnik ambasade Kine u Berlinu Li Nianping nazvao je saradnju Kine i Nemačke “snažnom i pragmatičnom”. Trideset odsto kineske trgovine sa EU zapravo je trgovina Kine s Nemačkom. “Nadamo se da ćemo naći i nove partnere”, citiran je Li Nianping.

Merkel i Điabao na svečanom otvaranju Kineskog paviljona u Hanoveru

Pet stotina kompanija u Hanoveru

Kineska poseta nije prilika uglavljena zbog međusobnog tapšanja po ramenu. U Nemačkoj, mašinogradnja je srce industrije – Nemačkoj to srce nalaže dinamičan izvoz, a nemački izvoz naokolo već nekoliko godina podleže “ujedima” ekonomske krize.

Zemlje Evrope su nemačkoj industriji tržište broj jedan, ali nisu u prilici da dinamikom nabavki odgovore takvim izvoznim potrebama. Stagniraju. Kreatori politike u Berlinu nastoje da iz tih razloga nemačkoj industriji pročiste teren za izvoz u Kinu, Indiju i Brazil – prema ekonomijama u zamahu, čija je krupna silueta već na svetskom horizontu.

Pet stotina kompanija iz Kine na sajmu, verovatno su dosad najsnažniji “biznis” tim igde ikada odaslat. Tokom četiri dana izložbe slede top-ekonomski razgovori Berlina i Pekinga, u kojima (ne računajući političare) Kinu zastupa blizu 230 menadzera i stručnjaka.

Sajam u Hanoveru

Faza privredne saradnje Berlina i Pekinga nije više ona kojom se počelo – svedena na “prelivanje” nemačkih složenih produkata na tržište jedne nerazvijene zemlje, komentarišu posmatrači hanoverskog događaja. Današnja saradnja složenija je. U Nemačkoj je samo 2011. “uknjiženo” 158 projekata... s kineskim kompanijama kao investitorima. Kina nije više samo kupac, njena sopstvena industrija ustaje ili je već na nogama. Nemačkoj to obećava iskušenja, makakav da je njen prestiž, zapažaju posmatrači. U solarnoj industriji – četiri firme su objavile bankrot samo poslednjih nekoliko meseci, uključujući i dosad najvećeg proizvođača solarnih panela. Tajna njihove propasti je bez tajne – kada jednom ovladaju tehnologijom, kineske kompanije su tu vrlo brzo, ali sa značajno jeftinijim proizvodima. To treba izdržati.

Optimisti samo Nemci i Kinezi

Ipak – samopouzdanje predvodnika nemačkog “biznisa” doseglo je ovog aprila najvišu tačku u minulih devet meseci, pokazale su poslednje ankete (Citirano je saopštenje Ifo ekonomskog istraživačkog instituta). Proizilazi, industrijska elita zemlje zanemaruje brigu koju deli industrija preostalog dela evrozone. Reč je o mišljenju sedam hiljada “biznis-lidera”, a ono upućuje da optimizam nemačkih preduzetnika nadmašuje bilo koje druge svetle primere te vrste na kontinentu, saopštio je predsednik Ifo, Hans-Verner Sajn. 

“Uticaj poslednjeg talasa evrokrize na nemačko poslovno samopouzdanje ostaje zanemarljiv”, citiran je u tom smislu i Kristijan Šulc, šef Berenberg banke. “Fundamentalna snaga nemačke ekonomije i dalje nadvladava eksterne brige”, citiran je Šulc.

Glavni faktor navedene okolnosti je potražnja za nemačkom robom. Ona raste - čak i dok ostatak evrozone grca u dugovima – međutim, ne u Evropi već u SAD i Kini. Ekonomija Kine besprimerno “gazi napred”, čak i kada Peking kaže da talas nepovoljnih posledica svetskih finansijskih nevolja zapljuskuje i kineske obale – 8,1 odsto kvartal/kvartal! Rast jeste najniži u tri godine i jeste 0,8 odsto manji u odnosu na 8,9 odsto plus, što je bio ishod četvrtog tromesečja 2011. Podbacuju kupovine kineske robe u Evropi. Kinesko rukovodstvo korigovalo je stopu planiranog rasta, na 7,5 odsto za 2012. Kineskom malom biznisu dobačen je pojas ispomoći, celim nizom sitnih olakšica. A u isto vreme, pojedinim potezima pohitalo se u podsticaj domaće potrošnje. Međutim, slično nemačkim, kineski ekonomski stručnjaci nisu zahvaćeni strahom od “teškog sletanja”. Ohrabruju ih tzv. zeleni izdanci (preduzertništva) zapaženi u mnogim sektorima. Više ima smisla shodno tome govoriti o “konsolidaciji” nego o poniranju “nosem dole”, citirani su kineski stručnjaci.

U tom smislu, Kina i Nemačka spontano su se našle jedna uz drugu. Reklo bi se, trude se da, ako ne baš spoje, onda čvršće povežu splavove na kojima streme preko uzburkanih voda. Teško je već prvog dana izvestiti o svim temama tekućih razgovora Berlina i Pekinga, ali jedno pitanje potegnuto je još februara, tokom posete gospođe Merkel Pekingu. I aktuelno je i koncem aprila. Reč je o kineskom doprinosu “spasavanju evrozone” i postavljenim uslovima Kine za takvu pomoć.

Kina želi da priskoči, ali posredstvom MMF, nikako direktnom kupovinom evropskih obveznica, signalizirano je javnosti. I dalje, multilateralna pomoć kroz MMF da, ali uz uslov da se glasnije čuje i da se vodi računa o onom što o programima regulisanja stvari ima da kaže Kina. Nije jasno? Pa gazduje onaj ko plaća. Zanimljiva će biti evro-kineska priča.