Gangsterske metode farmaceutske industrije (2): Organizovanje “nestašica“ kao način pritiska na države

Evropska komisija je u ponedeljak otvorila istragu protiv južnoafričke farmaceutske firme Aspen, za koju se sumnja da je iskoristila svoju dominantnu poziciju da bi drastično podigla cene pet lekova protiv raka u 25 zemalja Evrope, služeći se pri tom i ucenama.

Aspen je specijalizovan za proizvodnju i prodaju takozvanih generičkih lekova koji su jeftini jer su njihovi patenti stariji od 20 godina i više ne mogu da se naplaćaju. Proizvodnja takvih lekova u svetu farmaceutske industrije smatra se nerentabilnom jer ne donosi kolosalnu dobit kao “novi“ lekovi čiji su patenti “mlađi“ od 20 godina i naplaćuju se.

Pretnjama i ucenama do dobiti

Da bi dobit ipak bila kolosalna Aspen je primenjivao gangsterske metode: ucenjivao je ministarstva zdravlja preteći da će obustaviti isporuke ako ne prihvate poskupljenja koja su išla i do 1.500 odsto. Izazivao je veštačke nestašice, poručivao vladama da neće prihvatati plaćanja od strane državnog zdravstvenog osiguranja…

Iako je Evropska komisija na konferenciji za štampu prošlog ponedeljka tvrdila da je iznenađena otkrićima o Aspenu, kratkom pretragom na internetu može se videti da iznenađenju nema mesta jer je ova firma zbog svoje strategije pretnji i ucene, čime su bili ugroženi životi i zdravlje ljudi, u Italiji kažnjena sa pet miliona evra kazne odlukom administratovnog suda.

Da Aspenove metode primenjuju i ostale farmaceutske firme opšte je poznato, što potvrđuje i primer Francuske. Administracija predsednika Makrona, međutim, pokazala je znatno veće razumevanje za metode farmaceutske industrije.

Izlazeći u susret industriji, ministar zdravlja Fransoa Bren je polovinom juna izjavio da je spreman da se saglasi sa poskupljenjem generičkih lekova kako bi se sprečile nestašice. Ono što je italijanska administracija svojevremeno smatrala prekršajem i kaznila, francuski ministar smatra prihvatljivim.

Tržišno organizovanje zdravstva

Pre dve godine pandemija virusa kovid-19 izazvala je nestašicu i smanjene rezerve 2400 lekova i obelodanila da Francuska nema zdravstveni suverenitet kao što ga, uostalom, nemaju ni druge zemlje EU.

Neoliberalni princip slobodnog tržišta koje se samo organizuje, upisan u pravila o funkcionisanju EU, obuhvatio je sve segmente ekonomije pa i farmaceutsku industriju. Kao i sve druge industrije i farmaceutska je izmeštala proizvodnju tamo gde je jeftinije – dakle uglavnom u Kinu i nešto manje Indiju.

Iz ovih dveju zemalja – podsetimo - dolazi 80 odsto aktivnih supstanci za lekove u EU. Ukoliko jednog dana Kina ne bi htela ili ne bi mogla (kao u vreme pandemije) da isporuči aktivnu supstancu, građanima EU bi – po ovome kako je sada -  preostalo da se leče kamilicom.

Lečenje više nije zagarantovano

Nedostatak lekova, nesigurne isporuke i nestabilne zalihe od životnog su značaja pa je francuski Senat imenovao senatorku Lorans Koen da bude izvestilac za ova pitanja. Posle šest meseci, senatski odbor usvojio je izveštaj u kome se zaključuje ono što je pre nekoliko decenija bilo nezamislivo: „U Francuskoj lečenje više nije zagarantovano“.

U izveštaju se konstatuje da teškoće jesu globalne i da je potražnja za lekovima porasla na svetskom nivou za 38 odsto. Konstatuje se međutim i opštepoznata činjenica da privatne farmaceutske grupe dobijaju kolosalne sume kako bi proizvodile u Francuskoj, a da onda ipak i dalje izmeštaju proizvodnju iz zemlje.

Kako je pokazala pandemija, farmaceutske grupe dobijaju subvencije ali nisu obavezne da podnesu izveštaj šta su sa subvencijama uradile (Sanofi dobio subvencije za istraživanje anti-kovid vakcine, a zatim ipak odustao od tog istraživanja).

Bezuslovna podrška države farmaceutskoj industriji

Generalni princip funkcionisanja farmaceutske industrije je parazitiranje na državi, isisavanjem novca poreskih obveznika. Na primer, francuska država daje kolosalne sume privatnim farmaceutskim grupama na ime troškova za naučna istraživanja, zatim te grupe angažuju kao “pod-izvođače“  univerzitetske državne bolnice dajući im mrvice od svojih subvencija. Kada javne institucije odrade posao, privatne farmaceutske grupe preuzmu rezultate, zaštite ih patentima i zarađuju milijarde narednih 20 godina.

Izveštaj francuskog Senata naglašava da su „pregovori između javnih vlasti i glavnih proizvođača lekova neuravnoteženi: pretnje zaustavljanjem isporuka, uklanjanje sa liste lekova za koje primaju isplatu zdravstvenog osiguranja itd.

Uostalom, istražna komisija Senata nikada od ministarstva finansija nije dobila odgovor na zahtev za uvid u dokumenta koja potvrđuju za šta su tačno utrošene državne subvencije date farmaceutskim grupama kao i za šta je upotrebljena suma od 700 miliona koje im je država ustupila oslobodivši ih obaveze plaćanja poreza.

U saopštenju Leem - a (Udruženje farmaceutskih preduzeća baziranih u Francuskoj) kaže se da su faktori nestašice: „rastuća globalna potražnja lekova zbog starenja stanovništva i sistema zdravstvene zaštite, činjenica da su mnoge teške bolesti postale hronične, da industrija ima niz problema duž složenog industrijskog lanca... Niske cene su jednostavno pomenute kao „otežavajuća okolnost za određene ´zrele´“ lekove (starije od 20 godina čiji je patent istekao).

Između interesa građana i interesa industrije, Evropska komisija i države (ne samo Francuska) biraju da zaštite industriju kako se to uostalom pokazalo u bezbroj navrata.

Ništa od zdravstvenog suvereniteta

Svedočeći pred Senatom, bivši ministar zdravlja Ksavie Bertran (samo na prvi pogled) paradoksalno je držao je stranu industriji. “Farmaceutska industrija nije dobrotvorna organizacija, ona se okreće lekovima koji donose zaradu“, rekao je on. Bivši ministar zdravlja je izgleda zaboravio da su Švajcarska i Nemačka, popustivši pred pritiscima, ranije već pristale da povećaju cene lekova kojima je istekao patent. I? Ništa. I dalje imaju povremene nestašice, zalihe su nesigurne itd.

Sentorska komisija smatra da je “neophodno bolje regulisati sektor farmaceutski sektor i staviti pod kontrolu kratke spojeve između prodavaca lekova na veliko i distributera“ čija “čisto trgovačka logika“ dovodi do toga da prioritet u isporukama imaju veliki lanci apoteka na štetu manjih apoteka i laboratorija.

Ideja da se država umeša na bilo koji način kako bi se zagarantovao zdravstveni suverenitet, bar za najvažnije takozvane strateške lekove, nema mnogo izgleda da postane stvarnost.

Sentorska komisija kao da je zaboravila da država, prema pravilima EU, ne može da se meša u funkcinisanje tržišta i ekonomije. Istina, prave se i izuzeci, kako smo videli, ali samo onda kada to industriji donosi dobit.