Istorijski ugovor malinara ili ispolitizovani fijasko

Ugovor koji je Unija malinara Srbije potpisala sa austrijskom firmom CWS Best Food pre oko dve nedelje o otkupu čitavog roda od 50.000 tona po ceni od 1,61 evra za kilogram, izazvao je različite reakcije kod onih koji se ovim poslom u Srbiji bave godinama. Dok sama Unija, odnosno predsednik Dragiša Terzić, ovaj ugovor naziva istorijskim, drugi proizvođači i hladnjačari su skeptični. Među njima se već proneo glas da čitava priča zapravo ima političku pozadinu, kao i da su „određeni biznismeni“ ovde iskoristili svoju šansu, dok se i sami Austrijanci dovode u pitanje, jer se o firmi malo zna. Vlada je, sa svoje strane, ostala nema, pa ne samo da nije reagovala na ugovor, već su i mediji ostali uskraćeni za bilo kakav komentar.

„O čemu se radi?“

CWS Best Food bi trebalo da garantuje prosečnu izvoznu cenu od 1,61 evra po kilogramu voća, odnosno 1,21 evra za proizvođače. Malinari izvan Unije, međutim, sumnjaju u ovakav ishod.

„Mi iskreno sumnjamo u to, ali planiramo da u utorak dođemo u Beograd, tražimo sastanak sa ministrom i da vidimo o čemu se zapravo radi“, kaže za Balkanmagazin Dragan Bogdanović iz Saveza „Srpska malina“ i predsednik Udruženja „Vilamet“ iz Arilja.

O stavu Saveza, koji okuplja 10 najvećih gradova proizvođača malina, kako kaže, obavestiće javnost nakon što danas eventualno dobiju potrebne informacije od resornog ministra poljoprivrede.

U međuvremenu se oglasilo i Udruženje hladnjačara Srbije, koje je saopštilo da je spremno da razgovara oko prodaje neugovorenih količina malina, ali su članice Udruženja istakle da nisu upoznate sa dosadašnjom delatnošću firme CWS Best Food na evropskom tržištu.

„Pošto smo i ranije bili svedoci velikih obećanja i očekivanja, smatramo da je vrlo važno da se firma predstavi srpskoj javnosti sa svojim finansijskim i tržišnim mogućnostima, kako bismo izbegli štetu koja može da nastane ukoliko se ugovor ne realizuje“, kažu hladnjačari.

Da li će se ponoviti sličan scenario - prošlogodišnji protest malinara u Beogradu

Austrijanci nemaju sajt

Proizvođači i hladnjačari prepričavaju među sobom šta su čuli o austrijskoj firmi, pa je tako i do Balkanmagazina došla spekulacija da su firmu osnovala „braća koji bi da uđu u malinu a do juče su bili građevinci“. Činjenica je da CWS Best Food, bar pod tim imenom, nema svoju Internet prezentaciju, i to danas kada maltene svaka lokalna cvećara ima veb sajt a kamoli firma ovog tipa. Zanimljivo je, takođe, da se firma ne nalazi u bazi „Global biznis redžister limitid“, odnosno registru svih preduzeća koja posluju u Evropskoj uniji.

Na ove i slične komentare - poput onog da, recimo, u vlasničkoj strukturi firme „sedi jedan od najvećih biznismena iz Ivanjice“ - Dragiša Terzić za BalkanMagazin kaže da nije ni očekivao „da će tajkuni sedeti skrštenih ruku“ i da neće pokušati da podjarme projekat, dodajući „da bi bilo suludo da se neko igra sa ovolikim milionima“. Na to su, kako dodaje, odmah upozorili i Austrijance.

„Tako se desilo i da je Best Food-u ovih dana stigla anonimna poruka od nekog navodnog proizvođača malina, da može da im obezbedi nižu cenu od one koju smo mi ugovorili. Nudio je 1,3 evra po kilogramu. Očekivali smo da će odmah početi razne mahinacije“, navodi Terzić.

Dragiša Terzić i Mihael Veli ispred Best Food-a potpisali ugovor (Tanjug)

Firma tek osnovana

Predsednik Unije malinara Srbije objašnjava da se radi o konzorcijumu 12 preduzeća koja posluju s hranom, energentima i drugim proizvodima širom Evrope, Bliskog istoka, u Ukrajini i Rusiji. Poznato je, na primer (a to su, kako dodaje, „hladnjačari već čuli“), i da austrijska firma snabdeva jedan od najvećih lanaca supermarketa u Švajcarskoj. Terzić dalje navodi da je sama firma „namenski tek osnovana“ da bi uvozila voće iz Srbije, ne samo maline, već i šljive, jabuke, višnje, kupine, kao i krompir.

Međutim, činjenica je da od Kosjerića, Prijepolja, preko Užica i Arilja i drugih gradova koji se godinama bave malinom, ipak vlada nepoverenje, jer pojedini kažu da se „u istoriji srpske maline nije desilo da neko otkupi čitav rod od 50.000 tona“. Jedan od najvećih ovdašnjih otkupljivača, vlasnik firme „Frukom“ Milomir Zimonjić, koji oko 2.500 tona godišnje otkupi i uskladišti, prokomentarisao je ovih dana za Politiku da ne zna „kako ovo da protumači“.

„Čudim se. Prvo, nikad za ovu austrijsku firmu nisam čuo, ali ako taj ima 80 miliona evra da plati toliku količinu, onda neka otkupljuje. Mislim da je prerano određivati otkupnu cenu. Prave ražanj a zec u šumi. Možda malina na tržištu bude jeftinija, ali i skuplja od 1,2 evra, videće se“, rekao je on.

Zimonjić kaže da se njemu ovim ne remeti posao, poželeo je Uniji „da uspe u namerama“, ali je dodao da se plaši da malinari ne poveruju u nešto „što se možda neće ostvariti“. U svemu, ipak vidi, kako je naveo, „predizbornu kampanju određenih ljudi“.

Politička pozadina ili ne..

Slično reaguju i drugi malinari u Srbiji, koji bi radije da ostanu anonimni, i kažu da je ugovor sa Austrijancima „tek politička priča“ u koju je prevashodno uključena Demokratska stranka. Sporadično se nezvanično može čuti i ime predsednika Partije radnika i seljaka Zorana Dragišića, kome je zamenik - Dragiša Terzić iz Unije.

Treba podsetiti da su u novembru 2011. upravo delegaciju Unije malinara i Pokreta radnika i seljaka Srbije primili zvaničnici Direktorata za agrar i razvoj sela EU i Evropske komisije za poljoprivredu, kao i predstavnici Evropskog parlamenta. Poziv za dolazak u Brisel stigao je u septembru prošle godine, tokom protesta malinara zbog niske otkupne cene.

Terzić za Balkanmagazin kaže da je do kontakta sa Best Food-om došlo tokom boravka u Briselu.

„Na sastanku sa zvaničnicima EP, od njih je potekla inicijativa da se upriliči saradnja sa kompanijama iz Evrope. Rekli su nam da ne mogu da se mešaju u unutrašnju politiku Srbije jer država još nije članica EU, da treba da se ujedinimo u svojim ciljevima i uspeli smo da stupimo u kontakt sa određenim firmama“, objašnjava Terzić, navodeći da je pored CWS, bilo prisutno još osam evropskih firmi.

Što se tiče dalje procedure, s obzirom na to da je ugovor potpisan poslednjih dana februara, predsednik Unije kaže da će danas biti kod notara u Beču gde treba da se overi sporazum sa austrijskom firmom, kao i da će kompanija dati bankarske garancije kad se postigne dogovor sa proizvođačima. Svaki zainteresovani proizvođač može da potpiše ugovor sa Unijom, objasnio je Terzić, te će stavke iz dokumenta garantovati cenu i sve detalje vezane za proizvodnju, „da niko nikog ne može da prevari“.

..a ministar Petrović ćuti

Dok se čeka da Terzić overi ugovor u Beču i da predstavnici Saveza „Srpska malina“ danas dođu u Beograd, Balkanmagazin je pokušao da dobije dodatne informacije od Ministarstva poljoprivrede koje vodi Dušan Petrović (potpredsednik DS-a). Pitali smo da li vlasti raspolažu podacima o austrijskoj firmi i njenom poslovanju, da li su mišljenja da je ovakav ugovor dobar za srpske proizvođače. Takođe, da li je neko od nadležnih eventualno posredovao da se ugovorene strane sretnu i kako komentarišu navode o političkoj pozadini i monopolu, odnosno da uslove za posao s malinama kontrolišu „srpski tajkuni“. Ministarstvo, ni posle nedelju dana, nije našlo za shodno da odgovori na ova pitanja a koja se tiču ugovora koji bi mogao da bude „istorijski“, kako to kaže Terzić, ili potpuni fijasko, kako se pribojavaju pojedini malinari.

Sam Terzić ističe da ga niko iz Vlade nije kontaktirao posle potpisivanja ugovora što, kako dodaje, nije ni očekivao.

„Oni nisu želeli da pregovaraju sa Unijom malinara, nisu hteli da ispune naše zahteve još od letos, niti je ministar tada hteo da nas primi... Od države očekujemo bar da ne smeta u sprovođenju ovog posla. Ovo je velika stvar za nas a srpska malina bi mogla da postane robna marka i brend ove zemlje“, ističe on.

S druge strane, Dragan Bogdanović iz „Srpske maline“ se nada da će ih ministar Petrović danas primiti i objasniti im sve detalje ugovora, kojim ovaj resor do sada izgleda nije imao vremena da se bavi i o kojem i dalje ćuti. Možda se i Terzićevo očekivanje da se država skloni i da „bar ne smeta“, iz nekog razloga - i obistini.

Ipak, treba podsetiti na pojedine procene da od ovog posla u Srbiji živi oko 500.000 ljudi i da državna kasa od izvoza malina ima godišnji devizni priliv od oko 150 miliona evra. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, prošlogodišnji izvoz težio je 148,3 miliona evra, čime je Srbija dobila mesto najvećeg izvoznika maline i uzela 23,4 odsto ukupnog svetskog izvoza.