Kina usporava rast ali do 2030. postaće najveća ekonomija sveta
Prema novom izveštaju Svetske banke rast kineske privrede usporiće se na 5-6 posto
Sasvim sigurno, još pre 2030, Kina će postati najveća ekonomija sveta. I to upkos tome što do tada neće rasti tako brzo kao dosad, znatno ispod dosadašnjih dvocifrenih stopa.
Svetska banka predvidja u svom najnovijem izveštaju-projekcijama razvoja kineske ekonomije do 2030, da će se narednih godina stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) sniziti sa sadašnjih devet, na pet do šest procenata godišnje. To je oko dva puta ispod višedenijske prosešne stope rasta koja je iznosila 11-12 posto ali će i dalje biti znatno iznad stope rasta SAD, sadašnje najveće svetske ekonomije, i prosečne stope rasta svetske privrede.
U izveštaju se ukazuje, posebno, da bi Kinezi morali, ukoliko žele da očuvaju stabilni rast i spreče eventualne krize, oslabiti dominaciju državnih firmi u ekonomiji i više podržavaju slobodno tržište.
Ovaj izveštaj Svetske banke objavljen je upravo u vreme velikih debata u Kini o smeru ekonomskh reformi, jer se ove godine priprema da preuzme kormilo zemlje nova generacija rukovodstva. Isticanje potrebe snižavanja uticaja države na privredu je u suprtnosti sa preovladjujućim stavom tokom poslednje decenije kada su državna preduzeća zadržala i pojačala vodeću ulogu u svim oblastima, od banaka do informacionih tehnologija (IT).
„Kao što i sami kineski lideri znaju, sadašnji model ekonomskog razvoja postao neodrživ“, kazao je na konferenciji za štampu ovim povodom predsednik Svetske banke Robert Zelik (Zoellick). Po njegovim rečima, došlo se do kritične tačke kada je neophodno redefinisati ulogu države.
Trideset godina posle reformi, koje su omogućíle kineskim preduzimačima da postanu svetski lideri u izvoznoj preradjivačkoj industriji, državne firme i dalje kontrolišu domaću industriju, od čelika preko vazdušnog prevoza do nafte i telekomunikacija. Državnim firmama u tome pomažu i jevtini krediti banaka. Zbog toga se privatni preduzimači žale da regulatori i dalje, uprkos obećanjima o otvaranju ekonomije, državne firme štite od domaće privatne i strane konkurencije.
