Zbog poskupljenja energije i sirovina: Evropska hemija razbijena između energetske krize, Kine i SAD

U prvoj polovini ove godine, evropska hemijska industrija po prvi put od kada se vode statistike zabeležila je trgovinski deficit. Troškovi su eksplodirali, sve je poskupelo od energije do sirovina.

Ovo je izazvalo pravi šok. Od marta su postale očigledne posledice onoga što se dešavalo od početka godine kada je u EU uvoz hemijskih proizvoda postao obimniji nego izvoz. Tokom prvih šest meseci ove godine, Evropa je uvezla za 5,6 milijardi evra više proizvoda nego što je izvezla.

„Već smo imali deficit u obimu, ali ovog puta smo u deficitu i u obimu i vrednosti trgovinske razmene. Ovo utoliko više zabrinjava što je Evropa još uvek lider u domenu sintetičke hemije“, ocenjuje Marko Mensink, generalni direktor Cefica, Evropskog saveta hemijske industrije.

Kriza ojačala poziju Kine

U prošlosti, hemijski sektor je u proseku imao trgovinski suficit od preko 40 milijardi dolara godišnje. „Odjednom smo bili gubitnici i kada je reč o vrednosti i kada je reč o obimu trgovinske razmene“, podvlači Marko Mensink. Rastom troškova, preko rasta cena energije, kažnjeni su evropski akteri u sektoru hemije jer je cena transporta pala. Stoga je bilo jeftinije prevoziti iz Sjedinjenih Država ili Kine.

“Kriza je značajno ojačala poziciju Kine na tržištu. Tokom proteklih dvadeset godina, svi igrači u sektoru tražili su rast u Kini, ali lokalni igrači takođe dobijaju na zamahu. Toliko da bi ova zemlja uskoro mogla da predstavlja polovinu svetske ponude.“

Ovaj trend postoji već nekoliko godina. Evropski suficit u trgovini hemikalijama već je 2020. godine pao na najniži nivo u poslednjoj decenji. Sa rastućim troškovima u Evropi, ravnoteža snaga je ove godine potpuno narušena. Dok je trgovinski bilans između evropskog i kineskog hemijskog sektora bio uravnotežen već nekoliko poslednjih godina, sada izgleda izvesno da će da će u 2022. godini biti zabeležen deficit.

Francuska i belgijska grupa nastavljaju uspešno – van Evrope

Proizvodnja u hemijskoj industriji u Evropi opala je za 2,1 odsto u periodu od januara do avgusta u odnosu na prošlu godinu. Nekoliko multinacionalnih grupa ipak nastavlja da daje solidne rezultate, kao što su belgijski Solvai ili francuska Arkema, posebno zbog njihove uravnotežene geografske distribucije.

„Arkema se bazira na solidnom rastu u svim svojim domenima. U oblasti sintetičke hemije posebno ističemo napredne materijale, gde je bruto benefit porastao za 58% u jednoj godini, uz solidne cene i jake pozicije u SAD i Kini“, napominju analitičari Sitija (Citi). Udeo Evrope u prometu Arkeme opao je sa 55%, kada je osnovana, na oko 35% danas (u poređenju sa 30% za SAD).

Solvai je takođe najavio nove investicije u Sjedinjenim Državama: uložiće dodatnih 200 miliona dolara u svoju fabriku sode u Vajomingu i otvoriće najveće proizvodne lokacije u Severnoj Americi za polivinil  fluorid, komponentu koja se koristi u baterijama električnih automobila. Projekat, vredan 850 miliona dolara, izvodi se sa meksičkom Orbiom. Ove investicije bi trebalo da učine Severnu Ameriku vodećim geografskim područjem grupe gde je skoncentrisano oko 40% aktivnosti što je nešto više nego u Evropi i Aziji.

Nade u pojeftinjenje gasa

Hemijska proizvodnja u Nemačkoj i u Istočnoj Evropi trpi mnogo više zbog svoje zavisnosti od gasa, posebno ruskog gasa. Nekoliko fabrika je stavljeno na čekanje na vrhuncu krize, a ništa ne govori da će početi ponovo sa radom. Postoji i jedan razlog za nadu a to je pad cena gasa poslednjih nedelja. To bi trebalo da omogući delimično smanjenje trgovinskog deficita u drugoj polovini godine.

Ipak, hemijska industrija i dalje aktivno traži pomoć.

„Moramo da u središte naših briga vratimo konkurentnost Evrope, a ne da bezvoljno osuđujemo američki 'Zakon o smanjenju inflacije',” ističe Marko Mensink. Ako Sjedinjene Države investiraju u finansiranje svoje energetske tranzicije, to će koristiti svima. A ako kreiraju pametne alate, zašto ih ne kopirati?“