UZAJAMNO OSIGURANJE SNIŽAVA TROŠKOVE

Privredna komora Srbije pokrenula je više inicijativa na zahtev privrede za unapredjenje poslovanja u oblasti osiguranja. Dr Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS i istaknuti stručnjak u oblasti osiguranja, objašnjava za Balkanmagazin detalje ove inicijative.

Mogu li troškovi osiguranja u privredi da budu smanjeni?

Na osnovu učestalih zahteva privrede da se i u oblasti osiguranja pronađe model za snižavanje troškova i na taj način poslovanje privrede učini konkurentnijim, PKS je razmatrala mogućnost - u prvoj fazi - osnivanja društva za uzajamno osiguranje za poslove neživotnih osiguranja u Srbiji.

Koje su prednosti društava za uzajamno osiguranje?

Pre svega to su znatno niži troškovi sprovođenja osiguranja - u Srbiji se ovi troškovi prema procenama kreću oko 32% i većim delom ih čine troškovi marketinga i prodajne mreže. Prosek troškova sprovođenja osiguranja u Evropi je oko 20% za akcionarska društva za osiguranje. Procena je da bi troškovi društva za uzajamno osiguranje bili jednocifreni. Svakako je interes privrede snižavanje troškova poslovanja bez ugrožavanja nivoa osiguravajuće zaštite (za isti nivo pokrivenih rizika troškovi osiguranja su značajno manji).

Važan je zatim neprofitabilni karakter društva - dobit društva se ne isplaćuje kroz dividendu, već se vraća članovima društva, odnosno zadržava u okviru društva za povećanje fondova sigurnosti, ili koristi kao osnov da se buduće premije osiguranja - članarine smanje.

Treće, to je veće korišćenje saosiguranja u poslovanju i zadržavanje kapitala u zemlji – društvo bi višak preuzetih rizika plasiralo drugim društvima za osiguranje, uvažavajući princip reciprociteta i kvaliteta preuzetih rizika, kao i u skladu sa pravilima struke osiguranja. U Nemačkoj tri četvrtine osiguranja od požara se saosigurava a kod nas su to marginalni iznosi u ukupnoj premiji osiguranja koja iznosi 56,5 milijarde dinara.

Posebno treba imati u vidu da uzajamno osiguranje ni na koji način ne narušava tržišne principe već, naprotiv, doprinosi uspostavljanju kvalitetnijeg i efikasnijeg sistema osiguranja u Srbiji.

Ove prednosti su, za razliku od Srbije, odavno prepoznate u razvijenim zemljama, o čemu govori i podatak da u Nemačkoj i Francuskoj društva za uzajamno osiguranje prikupljaju oko 40% ukupne premije.


Dr Slobodan Samardžić

Kakve su procene finasijskih efekata koji se mogu ostvariti razvojem uzajamnog osiguranja?

Potencijal tržišta Srbije je značajan za dalji razvoj delatnosti osiguranja ukupno, ali i za nove učesnike na strani osiguravača. Plan premije osiguranja DUO zavisi od mogućeg portfelja osiguranja koji prvenstveno (bar u prvom koraku) treba da obuhvati osiguranje imovine pravnih lica u javnoj svojini tj. imovinu koju koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća i druge organizacije. U sledećoj fazi treba uključiti i privatni sektor, uključujući i MSP.

Ukoliko se pretpostavi da bi predmet osiguranja DUO bili građevinski objekti i druge nepokretnosti, objekti industrijskih, poljoprivrednih gazdinstava, putevi, investicije u toku, mašine, instalacije, zalihe... mogućnosti su ogromne, posebno ukoliko se ima u vidu broj obrazovnih, zdravstvenih, naučnih organizacija i javnih preduzeća. Ukupna knjigovodstvena vrednost nekretnina, postrojenja, opreme, društvenih i javnih preduzeća je u 2010. godini iznosila 1.000.663 miliona dinara, dok su zalihe iznosile 28.375 miliona dinara. Prema spisku koji objavljuje NBS, u svim opštinama RS registrovano je ukupno 713 javnih preduzeća. Pitanje je koliki je nivo njihove dosadašnje osiguravajuće zaštite, odnosno da li je i koliko od njihove imovine osigurano i od kojih rizika?

Ne treba zanemariti mogućnost da se istovremenim osnivanjem društva za uzajamno osiguranje i razvojne banke ostvari značajan sinergijski efekat, ukoliko ovo društvo u razvojnoj banci drži svoje depozite. Kroz premiju-članarinu društva za uzajamno osiguranje bi došlo do koncetracije značajnih sredstava, koja bi kroz razvojnu banku bila iskorišćena za finansiranje privrednog razvoja.

Zašto do sada u Srbiji nije osnovano ni jedno društvo za uzajamno osiguranje, kad postoji uporište u Zakonu o osiguranju, a formiranje društva za uzajamno osiguranje bi predstavljalo značajno rasterećenje za privredu?

- Odgovor leži u činjenici da je u pitanju neprofitabilna organizacija. Pored toga postoji rizik otpora postojećih društava za osiguranje zbog konkurencije na tržištu i straha da će im se portfelj smanjiti. Evidentno je da bi drušvo za uzajamno osiguranje uspelo da okupi znatan broj osiguranika-članova društva. Ali to ne znači smanjenje portfelja postojećih društava, jer veliki deo privrede, posebno mala preduzeća sada nemaju osiguranje imovine, odnosno imaju samo obavezna osiguranja. Zato je evidentno da postoji prostor za razvoj tržišta osiguranja.

Ukratko, moglo bi se reći da osnovno ograničenje za formiranje društva za uzajamno osiguranje predstavlja ''strah'' od pojave novih učesnika na tržištu osiguranja. U tom smislu je poželjno unapred imati pozitivan stav NBS kao nadzornog organa u osiguranju.

Kakav je interes Komore za pokretanje inicijative za osnivanje društva za uzajamno osiguranje?

- Privredna komora Srbije ima interesa da "investira " u ovaj projekat jer je to aktivnost jasno usmerena na zastupanje interesa članica i kreiranje podsticajnog i privrednog ambijenta, čime se i ispunjava interes društva kao celine.

Pored toga izlazeći u susret zahtevima članica granskih udruženja PKS, Komora može da se pojavi u ulozi davaoca usluga. To bi svakako omogućilo snižavanje troškova DUO. (Ovi poslovi se mogu poveriti i nekoj drugoj organizaciji).

Kako je sada u Srbiji regulisana mogućnost uzajamnog osiguranja?

Zakon o osiguranju Republike Srbije dopušta formiranje dva vida društva za osiguranje: akcionarsko društvo za osiguranje (ADO) i društvo za uzajamno osiguranje (DUO). U Srbiji je trenutno aktivno 27 društava za osiguranje i sva su akcionarska društva.

Društvo za uzajamno osiguranje je prema zakonu "pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja u interesu svojih članova (osiguranika), po principu uzajamnosti i solidarnosti".

Društvo za uzajamno osiguranje može obavljati sve poslove osiguranja, osim poslova reosiguranja. Osnivači društva mogu biti pravna i fizička lica a društvo može biti osnovano kao društvo s neograničenim doprinosom ili društvo s ograničenim doprinosom. Minimalan broj članova-osiguranika sa već uplaćenom premijom osiguranja (doprinosom članova) pri osnivanju društva za uzajamno osiguranje je 250 fizičkih lica ako se društvo za uzajamno osiguranje osniva za poslove životnih osiguranja, odnosno najmanje 300 fizičkih ili pravnih lica ako se društvo osniva za poslove neživotnih osiguranja.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za uzajamno osiguranje propisan je Zakonom i ne može biti manji od dinarske protivvrednosti obračunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, i to u zavisnosti za vrste osiguranja za koje se traži dozvola. Novčani deo kapitala za poslove neživotnih osiguranja propisan je u sledećim iznosima u evrima:

Da bi neko bio osiguran od strane društva za uzajamno osiguranje neophodno je da bude član tog društva.