TELENOR SMANJUJE KAPITAL ZA SKORO 300 MILIONA EVRA
U ovoj kompaniji kažu da je to “uobičajeno poslovanje” i da su to radili i u drugim zemljama. Stručnjaci upozoravaju da ako i druge kompanije krenu da izvlače kapital finansijskom sistemu Srbije preti urušavanje
Skupština akcionara telekomunikacione kompanije Telenor d.o.o. donela je 1. avgusta ove godine odluku da smanji kapital ove kompanije za 292.076.950,35 evra i da ta sredstva isplati vlasniku, danskoj kompaniji Telenor A/S Frederikskaj. Tako će osnovni kapital ove kompanije biti smanjen sa ukupno 462 miliona na 169,9 miliona evra. Uplaćeni novčani kapital pre smanjenja iznosi 10.050.000 evra, a nenovčani kapital 320 miliona evra. Prema odluci objavljenoj u Službenom glasniku, iznos za koji je smanjen osnovni kapital biće isplaćen osnivaču, nakon isteka roka od 90 dana od druge objave ove odluke.
U Telenoru objašnjavaju da je ovakav poslovni potez uobičajen za kompanije koje posluju na nekoliko tržišta.
“Kako bi se optimizovala struktura izvora finansiranja prema obimu poslovanja i očekivanjima Telenor grupe, osnivač Telenora u Srbiji, Telenor grupa, odlučio je da smanji osnivački kapital za 25 milijardi dinara. Ovakav potez, iako se ne dešava često, nije neuobičajen i u skladu je sa poslovnom logikom Telenora i sa zakonima Republike Srbije. U skladu sa uobičajenom praksom internacionalnih kompanija, novcem operativnih kompanija u Telenor grupi upravlja Odeljenje finansija Telenor grupe. U nekim slučajevima, kapital se prebacuje iz operativnih kompanija u grupu, kako bi se na najefikasniji način obezbedila optimalna distribucija kapitala”.
U ovoj kompaniji dodaju da je samo ove godine, 400 miliona evra na ovaj način prebačeno iz Telenorove kompanije Vimplkom, koja radi na području Rusije, u grupu, a sličnih transfera novca bilo je iz kompanija DiGi (Malezija) i Dtac (Tajland).
Na pitanje da li ovo znači smanjenje ili povlačenje iz poslovnih aktivnosti u Srbiji i da li će to uticati na poslovanje Telenora u Srbiji, odgovoraju da “smanjenje kapitala ne ugrožava likvidnost kompanije i neće se odraziti ni na koji način na poslovanje Telenora u Srbiji. Telenor će bez promena nastaviti da posvećeno radi na svim velikim projektima, prvenstveno na renoviranju celokupne mreže i razvijanju usluga fiksne telefonije”.
Ipak, nisu nam odgovorili šta se odnosi na nematerijalni kapital koji je unet, a koji će sada biti isplaćen. U finansijskom izveštaju (http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Finansijski-pokazatelji/) za 2010. godinu navodi se da su nematerijalna ulaganja - telekomunikaciona licenca i eksterno nabavljeni softver. Telenor je prilikom kupovine Mobi63 2006. godine za 1,513 milijarde evra, kupio i telekomunikacionu licencu za mobilnu telefoniju za 320 miliona evra, a koja je ušla u ukupnu cenu. U dinarima vrednost licence je 27 milijardi dinara i skoro da se poklapa sa sumom koju će vlasnik izvući iz srpskog Telenora.
Ekonomski analitičar Dragovan Milićević napominje da smanjenje kapitala mora biti praćeno smanjenjem aktive, a najverovatnije isplatom akumulirane dobiti iz poslednjih nekoliko godina i smanjenjem gotovine na računu. Neraspoređena dobit iznosi 2,38 milijardi dinara, a prošlu godinu završili su 7,25 milijardi dinara na računu.
“Oni su već izvukli 8,3 milijarde dinara na ime isplate “ličnih primanja poslodavca” u poslednje dve godine. Takođe iz bilansa se vidi da imaju i velike obaveze po osnovu PDV-a i drugih poreza od oko 4,5 milijardi dinara i još 1,9 milijardi dinara obaveza prema dobavljačima”, objašnjava Milovanović.
On upozorava na opasnost da bi i druge strane firme mogle da izvuku dobit iz prethodnih godina što bi urušilo ceo finansijski sistem Srbije.
“Ako i drugi počnu da izvlače kapital iz Srbije, preti kolaps finansijskog sitema. Međutim, tim kompanijama niko ne može da određuje šta da rade sa svojim parama. To se dobija kada u zemlju ulaze “vruće pare”. Lepo je kad se prodaje i kada ulazi gotovina, ali kada krenu da se povlače nastaju problemi. Ovih 25 milijardi dinara će se uskoro naći na deviznom tržištu, jer njima dinari ništa ne znače, potrebni su im evri, a to će svakako uticati na rast kursa evra”, napominje Milićević.
Šta za Srbiju znači povlačenje 300 miliona evra pokazuje podatak da je za prvih sedam meseci u našu zemlju ušlo svega 500 miliona evra stranih direktnih investicija. Narodna banka Srbije procenila je da će do kraja godine iznos SDI dostići dve milijarde dolara.
