SRBIJA NA RASKRSNICI

Jelica Putniković

"Srbija ima stratešku poziciju, na raskrsnici je poslovnih interesa", kaže magistar Andrej Kocić, predsednik Uprave Grupe Triglav

Grupa Triglav danas posluje u osam država i sa 15-postotnim tržišnim udelom najveća je osiguravajuća kuća u regionu Jugoistočne Evrope. Pored Slovenije, gde drže 80 odsto tržišta, posluju u Češkoj, Slovačkoj, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Albanija, Rumunija i Bugarska su zemlje gde planiraju da uđu.




- Sada pravimo analizu tržišta. Bio bih previše ambiciozan kada bih rekao da ćemo novu članicu priključiti ove godine ali, naredne računamo da ćemo imati još jedno tržište. Planiramo da Grupa Triglav u 2008. godini sakupi milijardu evra, što bi nas uvrstilo među srednje velike evropske osiguravajuće kuće. Strategija Grupe za period od naredne do 2011. godine je da postane ključni igrač u zemljama zapadnog Balkana. Reč je o ex YU zemljama i Albaniji. Cilj nam je da u njima imamo bar 20 odsto tržišnog udela. To jeste dosta ambiciozno ali, u ovu regiju stiže sva značajna evropska i svetska konkurencija, u tom regionu su najsnažnije osiguravajuće grupacije starog kontitenta. Svesni smo ograničenja pa smo u našu strategiju stavili i konkretne podatke o ulasku na nova tržišta. To nije nelogična ekspanzija jer idemo iz jezgra napolje. Članice Grupe Triglav su tokom 2007. godine skupile više premija nego što je bilo planirano. To važi ne samo za Zavarovalnicu Triglav već i za ostale osiguravajuće kuće u Grupi, kao i na Triglav Kopaonik, kaže magistar Andrej Kocić, predsednik Uprave Grupe Triglav, otkrivajući za Balkanmagazin da će "matična kuća podupirati svoje kćerinsko društvo, koje u 2008. godini planira uvođenje novih proizvoda na tržište osiguranja u Srbiji, kod životnih i neživotnih osiguranja i širenje svoje terenske mreže".

Kako ocenjujete Srbiju u odnosu na druge zemlje u regionu?

Stopa rasta u Srbiji je veća nego na većini drugih tržišta osiguranja. Srbija je tržište sa izuzetnim potencijalom i zbog broja stanovnika, broja preduzeća i svih kvaliteta koje ova zemlja ima. Uz to, u regionalnom smislu će se značaj grada Beograda i Srbije izuzetno povećati, jer Srbija ima stratešku poziciju, na raskrsnici je poslovnih interesa. To se vidi i na našem primeru. Mi poslujemo po celoj Srbiji ali, fokusirani smo na centralni deo, koji zaista brzo raste. Stopa rasta u Srbiji je veća nego u većini drugih tržišta, tako da smo više nego zadovoljni.

U Srbiji ste odustali od učešća u trci za DDOR. Da li Vam je s novim vlasnikom DDOR sada veća konkurencija?

Ne primećujemo nikakvu bitnu promenu posle privatizacije DDOR-a. DDOR je kvalitetno društvo, kao što je to bilo i pre. Ništa se, bar zasada, značajno nije promenilo. Ovako brzo se i ne može ništa značajno promeniti. DDOR drži trećinu srpskog tržišta. Od izuzetnog je lokalnog značaja ne samo za Vojvodinu već i za druge delove Srbije. Sigurno će drugi vlasnik imati pozitivnih pomaka za DDOR. Mi posmatramo šta oni rade, pratimo to ali, mi idemo svojim putem dalje u ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

Šta to planirate?

Sada mogu samo da govorim uopšteno o područjima. U oblasti rizika to su proizvodi u oblasti odgovornosti, ne samo autoodgovornost već i privatna i profesionalna odgovornost. Drugo područje našeg delovanja je osiguranje finansijskih šteta, znači nematerijalnih šteta kao i nastavak rada na području životnog i penzionog osiguranja.

U Srbiji su mnoge bankarske usluge skuplje a kamate na kredite veće nego u zemljama u okruženju. Kakva je situacija sa premijama za osiguranje?

Premije su različite, jer su u različitim sredinama očekivanja štete različita. U svim zemljama se premije računaju pojedinačno, u zavisnosti od rizika. Njihov iznos je rezultat matematičkog izračunavanja, i ima veze samo sa čvrstim činjenicama, nikako ne zavisi od toga o kojoj se zemlji radi. Za svako tržište se posebno sagledaju očekivanja o tome kolika će šteta biti, izračuna se prosečan nivo štete ili koji su trendovi u tom društvu. Na primer, kada se u Srbiji donese Zakon o sigurnosti na putevima sigurno ćemo imati pozitivne pomake na bolje. Tako je bilo i u Sloveniji. Vrlo brzo pada ne samo broj već i visina šteta. Ali, potom se sve vrlo brzo vraća na staro. Zato na visinu premije utiču činjenice i očekivanja o razvoju situacije ubuduće, dakle, prognoze.

Triglav Kopaonik više od polovine premija u Srbiji ostvaruje u oblasti autoosiguranja. Kako ocenjujete konkurenciju u ovoj oblasti?

Zbog nelojalne konkurencije i pokušaja malverzacija u ovoj oblasti neophodna je veća kontrola, pre svega pojačana kontrola Agencije za nadzor osiguranja i same Narodne banke Srbije. Potrebno je, takođe, da se poveća profesionalni nivo kontrole, da se osiguravajuća društva međusobno koriguju. Neophodna je kontrola kako bi se tehnički kriterijumi poštovali u svim osiguravajućim kućama. U Triglavu imamo veliku kontrolu unutar našeg društva i uspevamo da poslujemo u granicama normale. Međutim, za zdravu konkurenciju je potrebno i slobodno tržište. Mi u Triglavu smatramo da je liberalizacija cena u autoosiguranju, uz pojačanu kontrolu i sistem bonus-malus, koji motiviše vozače da budu odgovorni u saobraćaju, neophodna da bi se situacija u ovoj oblasti normalizovala.

Koja je dakle, vaša prognoza za Srbiju?

Mislim da će nivo šteta porasti. Broj saobraćajnih udesa ubuduće će biti manji ali, zbog većeg intenziteta saobraćaja i većih brzina pojedine štete će biti veće. Sami automobili će biti skuplji... Naročiti porast će biti vidljiv na području nematerijalnih šteta, na području odgovornosti, a ne samo za ozlede i gubitak dobiti.

Tu dolazimo do značaja osiguranja.




Mi se kao fizička lica, kao domaćinstva ili kao privrednici svakodnevno susrećemo sa raznim rizicima, poput lako predstavljivih rizika kao što su od nevremena, požara, saobraćajnog udesa, ali i drugim rizicima, poput različitih oblika odgovornosti. I privatno ili u privrednom delovanju mi lako možemo nekome, čak i nehotice, napraviti neki materijalni ili nematerijalni oblik štete. To su stvari koje se često dešavaju. Ljudi sve više idu na sud zbog odštetnih zahteva. I za privredu i za same građane osiguranje je posebno bitno jer, kad se pogledaju različitie institucije vidi se da svi rizici padaju na osiguranje. Zato je osiguranje značajnije i od banaka. Svi se pouzdaju da će im na kraju neko nadoknaditi štetu, da će isplatiti odštetu, a to je od izuzetnog značaja za svakodnevni život i za funkcionisanje društva u celini.

Možemo govoriti o tri oblika rizika: lako ostvarivim i lako vidljivim rizicima u životu, o raznim vidovima odgovornosti i o finansijskim štetama, do kojih dolazi kada su uništeni neki objekti, zgrada, auto, neki predmeti... što izazove finansijski gubitak. Ako, na primer, izgori neka firma najpre ćemo imati materijalni oblik štete, zbog uništenih nekretnina, zgrada i uništenih mašina, na primer. To će biti gubitak, neki fiksni troškovi, koje će to društvo imati jer, neće zbog požara poslovati. To pravi dodatne troškove zbog najma, osiguranja, isplata zarada zaposlenima, isplata ranije preuzetih ugovora... Pri tome firma ne radi pa se hipotetički gubi i dobit, koju bi da radi ta kompanija imala. To su rizici koji su svakodnevno oko nas i koji su, ako se obistine, preveliki da bi se preživelo ili kao privatna osoba, domaćinstvo ili kao privredni subjekt. Zbog toga smo mi, osiguravajuće kuće, tu da preuzmemo rizike.

Iako su državne penzije nedovoljne za život čini se da u Srbiji dobrovoljno penziono i životno osiguranje još nisu stekli popularnost među građanima. Kako to tumačite?

Kad bi građani realno sagledali svoje finansijske mogućnosti u budućnosti, i kada bi razmislili kolika će im biti penzija, a šta će se ubuduće dešavati sa inflacijom i stvarnim troškovima života, teško da bi među njima ostao i jedan pojedinac koji ne bi sklopio ugovor o dodatnom penzionom osiguranju. Svi mi, naravno, znamo da državni sistem penzionog osiguranja postoji, i dobro je što je tako u većini zemlja ali, znamo i to da u većini slučajeva on nije dovoljan da zadovolji sve potrebe pojedinca i njegove porodice u tom životnom dobu. Zato mislim da je nužno da postoje i neki drugi oblici životnog i rentnog osiguranja. Ali, najbolje je dobrovoljno penziono osiguranje. Tu se ulaže na tržište kapitala. I, uprkos toga šta se sve poslednjih nekoliko meseci i godina dešavalo na tržištima kapitala, mislim da se većina stručnjaka slaže sa tim da se u ovoj oblasti realno očekuje prosperitet. A što se tiče penzije, moramo gledati unapred. Dobrovoljno penzijsko osiguranje je nešto što bi svaki pojedinac sebi morao da uplati.

Kako Triglav osiguranje ulaže sredstva prikupljena od dobrovoljnih osiguranja?

Logika je takva da se sredstva od osiguranja ulažu u zemlji gde se i skupljaju. Kod Triglava je to ovde u Srbiji, a biće disperzije i u drugim zemljama, delimično, da bi se smanjio rizik. U svakom slučaju, sredstva se ulažu tamo gde je kombinacija rizika i dobiti najpovoljnija. Kod ovog osiguranja se ide na konzervativni način, koji je najsigurniji, jer ipak se to radi o sredstvima pojedinaca koja su neophodna za njihov život.

Hoćete li otvoriti svoj investicioni fond da bi preko njega plasirali sredstva u Srbiji?

U ovom trenutku imamo Društvo za upravljanje penzionim fondovima, a imamo u planu i da Društvo za upravljanje investicionim fondovima iz Ljubljane ovde otvori svoje fondove. Radimo na tri stuba: osiguranje je naš prvi stub, drugi je stub upravljanja imovinom, i njega ćemo pojačati u Srbiji.

Ove godine?

Ne ove godine, ali svakako vrlo brzo.



Idete li preko svoje banke?

Da. Treći stub Triglav osiguranja je banka. To je ljubljanska Abanka. Pratili ste, verovatno, kada je Triglav pokušao da poveća svoje vlasništvo u Novoj ljubljanskoj banci. Ta banka je naš potencijalni strateški partner, međutim, poteškoća je to što je drugi vlasnik Nove ljubljanske banke belgijsko osiguravajuće društvo KBC. Dok su oni tamo vlasnici mi ne možemo da im budemo strateški partner ali, ako izađu... Aktuelan projekat u Sloveniji je udruživanje kranjske Gorenjske banke i Abanke. Kad bi se to ostvarilo ta udružena bankarska grupacija bi se približila veličini prve slovenačke Nove ljubljanske banke, i trebala bi postati važan igrač na bankarskoj sceni regije.

U Srbiji predstoji privatizacija još nekih banaka. Razmišljate li da uđete i u ovu oblast u Srbiji?

Razmišljamo o tome. Ali, imamo i mi svojih ograničenja, koja su uglavnom u ljudskom potencijalu. Mi se fokusiramo na osiguranje a ne na bankarstvo koje nam, bar zasad, nije prioritet. Jednostavno, područje osiguranja je područje čijeg značaja nismo svesni sve dok se nešto loše ne desi. Svaki put kad naiđemo na domaćinstvo ili pojedinca kojem je sve uništeno u nekoj katastrofi, požaru na primer, tek tada shvatimo značaj osiguranja. Sloveniju je nedavno zahvatilo nevreme i samo Triglav će na ime odštete isplatiti 25 miliona evra. Na ovom primeru se vidi koliko je bitno da se izdvoje određene svote za osiguranje. Te sume možda i nisu tako male ali, one daju jednu sigurnost kada se katastrofalne štete dese. Zato apelujem na ljude da sklope bar osiguranja koja nude zaštitu od katastrofalnih događaja.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...