Odbačen zahtev zemalja u razvoju da licence za vakcine budu besplatne: farmaceutska industrija i bogate države bez milosti prema siromašnima

Sastanak Generalnog saveta Svetske trgovinske organizacije (STO) završen je sinoć u Ženevi bez sporazuma o privremenom ukidanju prava na patente za proizvodnju vakcina protov kovida19, kako su to tražile Indija i Južna Afrika uz podršku stotinak zemalja u razvoju. Ove zemlje obrazlažu da je njihov cilj da licence za proizvodnju vakcina postanu besplatne kako bi se omogućila imunizacija stanovništva u siromašnim zemljama.

Portparol Svetske trgovinske organizacije rekao je po završetku sastanka da će predlog Indije i Južne Afrike biti izmenjen. On je najavio da će nova verzija biti podneta na razmatranje sledećeg utorka.

Ngozi Okonjo Iweala, generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije

„Svestan izbor“ za više umiranja

Posebni Savet Svetske trgovinske organizacije za intelektualnu svojinu treba da zaseda 8. i 9. juna. Patenti čiju suspenziju traže zemlje u razvoju garantuju velikim farmaceutskim grupama da niko ne može da kopira vakcinu i sâm je proizvede već da može samo da je kupi.

Predlogu za suspenziju patenata za vakcine protiv kovida19, još od oktobra prošle godine izričito se protive bogate zemlje na čelu sa Evropskom unijom, SAD, Velikom Britanijom, Australijom i Švajcarskom.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjumen rajts voč upozorila je tim povodom da onemogućavanje besplatne proizvodnje vakcina širom sveta predstavlja “svestan politički izbor” zbog kojeg će biti više preminulih, više ekonomskih poremećaja i više novih i opasnijih sojeva virusa.

Suspenzija patenata donekle bi smanjila kolosalne zarade farmaceutskih grupa ali bi omogućila da se vakcine proizvode širom sveta. Na taj način bi se smanjila razlika između bogatih država koje danas, uglavnom, same proizvode vakcine i siromašnijih kojima su teško dostupne.

Zagovornici ideje smatraju da je suspenzija prava na patente tim više opravdana što su proizvođači vakcina dobili milijarde novca poreskih obveznika za finansiranje istraživanja. Kao što smo izvestili, samo EU je dala 2,7 milijardi evra u te svrhe, a vakcine su uprkos tome postale isključivo vlasništvo velikih farmaceutskih grupa koje ih proizvode.

Moris Kasie (Maurice Cašier), iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) objasnio je za pariski Le Monde da „nijedna vakcina nije čisti proizvod industrijskih istraživanja već je industrija iskoristila rezultate višedecenijskog rada univerzitetskih istraživača” – dakle javnog sektora koji su, takođe, finansirali poreski obveznici. 

Uz to investirane sume nisu uračunate ni u cenu, pa Evropska unija svaki put pregovara o kupovini i plaća sve skuplje, na primer Fajzerovu vakcinu. Ona je na početku koštala 12 evra, da bi je zatim EU kupovala za 15,50 evra, a sada za 19,50 evra.

Sve više poziva za ukidanje prava na patente

Pitanje privremene obustave prava na patente otvoreno je još u oktobru prošle godine i podelilo je 164 države članice Svetske trgovinske organizacije, kada su Indija i Južna Afrika prvi put podnele zahtev.

Sve je više  nevladinih organizacija i grupa građana koji pozivaju na suspenziju prava na patente. Polovinom aprila oko stotinu Nobelovaca, bivših šefova država i vlada pozvali su američkog predsednika Bajdena da podrži predlog o suspenziji. Ne zauzimajući izričit stav, SAD su nedavno dale do znanja da su na stolu sva rešenja koja bi omogućila povećanje proizvodnje vakcina na svetskom nivou – što znači da podrška suspenziji nije isključena.

Naravno, industrija je oštro protiv rešenja koje bi zaustavilo uvećavanje njihove dobiti.

„Mi očekujemo legitimna pitanja, ali ideja po kojoj postojanje patenata smanjuje proizvodnju je neosnovana. To nije tačno“, izjavio je za francuske medije Frederic Collet, predsednik francuskog farmaceutskog lobija.

Industrija kao argument navodi da bi u slučaju oslobađanja prava na patente, preduzeća koja žele da proizvode vakcine mogla to da učine najranije krajem godine. Takođe, navodi da ne postoje uslovi u tim zemljama (u razvoju) da u korektnim uslovima proizvode tako osetljive proizvode kao što su vakcine.

Činjenica je, međutim, da farmaceutske fabrike u Indiji, Bangladešu i Južnoj Africi imaju kapacitet da proizvode vakcine ukoliko Zapad pristane da deli tehnologiju.

Ugur Sahin, vlasnik Bionteka (BioNtech) koji zajedno sa Fajzerom (Pfizer) proizvodi RNK vakcinu, izjavio je nedavno da razmišlja o mogućnosti partnerstva sa preduzećima na afričkom kontinentu.

“Mi posedujemo sve instrumente potrebne za proizvodnju RNK vakcine. Ako dobijemo antigen proizvodnja može odmah da počne … možemo da isporučimo pola milijarde doza godišnje“, izjavio je Abdul Muktadir, predsednik farmaceutske kompanije iz Bangladeša.

Farmaceutske grupe svakako će na sve načine da izbegnu ono što je za njih najgori scenario – ukidanje (makar i privremeno) prava na patente za vakcine.

Abdul Muktadir, predsednik i generalni direktor kompanije Incepta Pharmaceuticals Ltd, i viši potpredsednik Udruženja farmaceutske industrije Bangladeša

Najava još skupljih vakcina

Farmaceutska grupa Moderna najavila je još u oktobru da neće podneti tužbu ako bi neko za vreme pandemije upotrebio njene patente koji se odnose na korona virus.

Ovde najvažniji detalj predstavlja napomena da će Moderna biti velikodušna “za vreme pandemije”. Šta ovo znači biće nam jasnije ako se setimo da je Frank D’Amelio, finansijski direktor i potpredsednik Fajzera, obećao nedavno svojim investitorima (veliki investiconi fondovi kao Black Rock i  Morgan banka, među ostalima) da će u trenutku kada “prestane pandemija” i počne endemija (lokalna epidemija), cene vakcina početi da se određuju po “zakonima tržišta” odnosno da rastu.

Američki portal The Intercept otkrio je, međutim, da su upravo proizvođači vakcina ti koji će određivati  kada je došao kraj pandemije i kada će cene moći da skoče.

Generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Iveala pokušala je da otvori „treći put“. Ona je pozvala države i farmaceutske industrijske grupe da definišu koliki su im proizvodni kapaciteti i podržala ideju sklapanja ugovora o korišćenju licenci na dobrovoljnoj osnovi poput ugovora koji postoji između firme Astra Zeneka (AstraZeneca) i Indijskog instituta za serume.  

Teoretski, neke države mogle bi da aktiviraju odrednicu iz ugovora Svetske trgovinske organizacije (STO) kojom se daje mogućnost državama da obustave poštovanje pravila o intelektualnoj svojini u „ekstremno hitnoj situaciji“. 

Stručnjaci za međunarodno pravo, međutim, primećuju da su se u prošlosti zemlje u razvoju koje su aktivirale ovu odrednicu uglavnom našle pod pritiskom zemalja – vlasnika patenata, naročito SAD.