Indija – šampion ekonomskog oporavka
Kina je, prema prognozi OECD, u svetu ove godine na drugom mestu, na trećem su SAD, u Evropi najbrži oporavak se predviđa za Francusku
(ilustracija, Indijski put ka ekonomskom oporavku biće snažniji nego što se ranije mislilo, izvor Rojters)
Buto društveni produkt (BDP) Indije, treći najveći u Aziji a peti na svetu, zabeležiće ove godine, prema proceni Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), rekordni rast od 12,6 procenta. Najveći doprinos u tome, kako javlja AFP, imaće ubrzani tok vakcinacije i novi stimulansi vlade za podršku privrede.
U Evropi najvišu stopu rasta može da očekuje Francuska - 5,9 posto.
Smena na vodećem mestu
Indija je lane, po prvi put za skoro četvrt stoleća, zapala u recesiju, ali u poslednjem lanjskom kvartalu započeo je ubrzani oporavak, koji se nastavlja i ove godine. Do nedavno analitičari su bili, uglavnom, pesimisti što se tiče rasta ekonomije ove zemlje ali su te procene korigovali, bar kad se tiče tempa oporavka od krize koju je izazvala epidemije koronavirusa. Vlada je ubrzala vakcinaciju u donela dodatne programe ekonomskog oporavka što su ekonomski eksperti OECD visoko ocenili.
No, Indija je bila i pre dve godine najbrže rastuća ekonomija na svetu, posle čega ju je na tom mestu zamenila druga (posle SAD), po veličini svetska ekonomija - Kina koja je većinom u poslednjih 20-30 godina dominirala po brzini rasta. Kina će ove godine, prema proceni OECD, imati stopu rasta od 7,8 posto. Na trećem mestu su Sjedinjene Države sa rastom od 6,5 posto.
Donedavno su analitičari bili dosta skeptični prema oporavku privrede SAD čiji je rast procenjivan na samo 3,3 posto. Ta procena je revidirana, pošto je admnistracija novog predsednika Džoa Bajdena donela mamutski program ekonomskog oporavka, "težak" čak 1,9 biliona dolara.
Evropa sporija u oporavku
Što se tiče Evrope, iznenađenje je da se najviša stopa rasta predviđa za Francusku (5,9) i to iznad Španije koja druga na toj lestvici sa 5,7 posto. Potom je dosta dug prazan prostor do trećeg mesta na kome je Italija sa stopom od 4,1 procenta.
Za Evrozonu se predviđa stopa rasta od 3,9 posto, a za zemlje koje pripadaju grupi G20 (19 najrazvijenih zemalja sveta plus Evrozona) 6,2 posto. Za globalnu ekonomiju se predviđa stopa rasta od 5,6 posto. OECD, ipak, ostavlja otvorena i druga vrata, konstatacijom da ovu procenu za 2021, koja je dosta optimističnija od prethodne, treba uzimati s puno rezerve. Brzina vakcinacije, od koje će u ne maloj meri zavisiti i tempo ekonomskog oporavka, dosta se razlikuje po zemljama, a ne treba isključivati ni mogućnost da se u narednom periodu pojavi takva mutacija virusa kovid 19 koja će biti imuna prema vakcinama.
Iz Evrozone, tj grupe od 19 zemalja iz EU u kojima se plaća evrima, došla je juče važna, mada na svoj način kontraverzna informacija. Prema poslednjoj informaciji Evrostata, ekonomija Evrozone je imala u poslednjem lanjskom kvartalu veći pad od očekivanog – BDP je, u poređenju s trećim kvartalom, pao za 0,7 procenta. Prethodne procene su ukazivale na rast od 0,1 posto. Na to je, prema Evrostatu, uticaj imala niža potrošnja domaćinstava usled toga što su na prelomu između jeseni i zime donete nove, oštrije mere prtiv pandemije.
Na drugoj strani, u međugodišnjem poređenju, Evrozona se poboljšala jer je na kraju godine pala prema 2019. za "samo" 4,9 posto. A BDP cele Unije je pao za 4.6 posto (prethodno de računalo s padom od 4,8 posto).
