POSAO ZA DESETINE HILJADA SPOLJNIH SARADNIKA U OSIGURANJU

Imajući u vidu da je u postupku izmena i dopuna Zakona o osiguranju, Privredna komora Srbije predlaže određene izmene koje se odnose na zastupanje u osiguranju, nadzor osiguranja i kreditiranje od strane osiguravača. To je prilika i da se ukaže na druga moguća unapredjenja u industriji osiguranja. Dr Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS i istaknuti stručnjak u oblasti osiguranja, objašnjava za Balkanmagazin detalje ove inicijative koje ćemo objaviti u nekoliko nastavka.

Dr Slobodan Samardžić

Zavisni zastupnik

Koji je najatraktivniji predlog za promenu Zakona?

Ukoliko bi se liberalizovali uslovi za obavljanje zastupničkih poslova u osiguranju, prema procenama, moglo bi se angažovati nekoliko desetina hiljada lica, imajući u vidu broj društava u osiguranju, broj opština i sela u Srbiji. Istovremeno, od ovakve liberalizacije u prodaji ne postoji opasnost narušavanja ostvarene regularnosti i zakonitosti u delatnosti osiguranja, jer Narodna banka Srbije ima nadzor nad poslovanjem osiguravajućih društava, a samim tim i nad ugovorima koje sklapa njihova ''spoljna prodajna mreža''.

Zato smatramo da izmenama Zakona treba omogućiti da i fizička lica koja nisu upisana u registar preduzetnika, mogu obavljati poslove zastupanja ukoliko imaju ugovor sa osiguravajućim društvom. Na taj način bi se stvorili uslovi za proširenje distributivne mreže osiguranja.

Zato se predlaže izmena kojom se dopušta da poslove zastupanja može obavljati i fizičko lice u svojstvu zavisnog zastupnika, odnosno kao sporednu delatnost.

Sada fizičko lice može biti zastupnik u osiguranju, samo kao preduzetnik koji se ovim poslovima bavi kao jedinom delatnošću i ukoliko ispunjava propisane uslove.

Čini nam se da nema opravdanih razloga da se preduzetnicima i licima koja obavljaju druge delatnosti/zubari, lekari, poljoprivrenici,.../ ne dozvoli da obavljaju poslove zastupanja u osiguranju, kako bi ostvarili dodatne prihode, kao i licima bez stalnog zaposlenja. Na taj način bi se ovim licima omogućilo da uvećaju svoje prihode, a proizvodi osiguranja bi se približili potencijalnim osiguranicima, uz smanjivanje troškova prodajne mreže osiguranja.

Dosadašnja primena Zakona potvrdila je da polaganje ispita za dobijanje licence za rad zastupnika, ne obezbeđuje stručan kadar koji odmah može samostalno da radi prodaju. Istovremeno iskustvo drugih zemalja pokazuje da obuka u društvima za osiguranje i učenje kroz rad na terenu, uz asistenciju zaposlenih u društvima za osiguranje, obezbeđuju viši kvalitet i nivo znanja lica koja se bave zastupanjem u osiguranju. Ovom izmenom Društvima za osiguranje omogućio bi se kapilarni pristup tržištu osiguranja, a država bi se oslobodila stalnih zahteva građanstva kada dođe do elementarnih nepogoda.

Kreditiranje od strane osiguravača

Da li bi osiguravajuće kuće mogle da postanu novi izvor kredita na finansijskom tržištu Srbije?

Smatramo da u cilju stvaranja uslova za diversifikaciju ulaganja imovine osiguravajućih društava, koristeći EU iskustva, treba dozvoliti da se sredstva tehničkih rezervi koriste za odobravanje kredita. Bliže uslove kreditiranja trebalo bi da se reguliše odgovarajućom odlukom nadzornog organa.

Tokom svojih investicionih aktivnosti, (re)osiguravajuća društva moraju osigurati da sve njihove obaveze, nastale po ugovorima o osiguranju, u svakom trenutku mogu biti izvršene. Osiguravajuća društva moraju investirati na način koji osigurava maskimalnu sigurnost uz visoku profitabilnost, u svakom trenutku zadržavajući potrebnu likvidnost sredstava.

Zakon o osiguranju Republike Srbije definiše načine deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi. Preciznija ograničenja nalaze se u "Odluci o ograničenjima pojedinih oblika deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi i o najvišim iznosima pojedinih deponovanja i ulaganja garantne rezerve društva za osiguranje" (Odluku je donela Narodna banka Srbije, "Službeni glasnik RS", br. 35/2008, 111/2009 i 3/2011) ali ne postoji mogućnost direktnog kreditiranja privrednih subjekata.

S druge strane pak Direktive Evropske unije koje se odnose na pitanja ulaganja predviđaju i mogućnost ulaganja sredstava u kredite, tj društva koja obavljaju poslove osiguranja mogu davati kredite određenim dužnicima i ako postoje određene garancije.

Direktiva "2009/138/EC" (takozvana "Solvency II" Direktiva) pitanja investiranja reguliše u 6-om delu 6-og poglavlja (članovi 132 do 135). Insistira se na “prudent principle rule” (pravilo koje želji za ostvarivanjem profita pretpostavlja sigurnost investicije) kao i na ulaganju u takvu vrstu imovine i instrumente čiji se rizici mogu identifikovati, izmeriti, pratiti, kojim se može upravljati, koji mogu biti kontrolisani i o kojima se može pravilno izveštavati. Članom 133 Direktive definiše se “sloboda investiranja” tj. državama članicama se zabranjuje da zahtevaju od (re)osiguranja da investiraju u bilo koje određene kategorije imovine ("Države članice neće zahtevati od (re)osiguravača da ulažu u naročite oblike imovine").

U slučaju Nemačke oblast se reguliše Pravilnikom o ograničenju ulaganja imovine društava za osiguranja, koji između ostalog predviđa i ulaganja kroz kreditiranje preduzeća. Izuzete su pozajmice kreditnim institucijama. Naravno, uslov je da su krediti adekvatno obezbeđeni. Takođe je moguće davati pozajmice i zavisnim preduzećima osiguravajućih društava, kao i za avansno plaćanje (kreditiranje) sopstvenih polisa osiguranja. Pravilnik sadrži kvantitativnu diversifikaciju ulaganja imovine, a utvrđuje obavezu društava za (re)osiguranje za sprovođenjem kvalitativnog sistema za upravljanje investicijama uz uspostavljanje internih kontrola. Nadzorni organ (BaFin) daje smernice o načelima investiranja, a naročito o upravljanju rizika investiranja. Od izuzetne važnosti je definisanje sistema kvalitativnog upravljanja sistemom investiranja uz uspostavljanje procedura internih kontrola.

Istovremeno ovakvo rešenje ne bi bilo u suprotnosti ni sa odredbom člana 5. stav 2. Zakona o bankama ("Sl Gl. br. 107/2005..."), koji glasi: "Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom."

Ova izmena doprinela bi i većoj konkurentnosti na tržištu.

Moguće je organizovati video nadzor na svim važnijim putevima u Srbiji

Izmeštanje nadzora osiguranja iz centralne banke

Kako je organizovan nadzor nad poslovima osiguranja i da li su tu potrebne određene izmene?

Prema odredbama Zakona o osiguranju i Zakona o Narodnoj banci Srbije, nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja poveren je Narodnoj banci Srbije, čime je učinjen prvi korak ka uspostavljanju integrisane supervizije finansijskog sektora u celini. NBS je dala veliki doprinos stabilnosti rada DO, ali ipak bi trebalo razmišljati da se nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši nezavisna institucija za nadzor u osiguranju. No ova izmena kao što sam rekao nije hitna.

Imajući u vidu iskustva iz sveta i zemalja iz našeg okruženja, uočljivo je da nadzor osiguranja nije poveren centralnoj banci, već posebnim nezavisnim telima (biro ili agencija), ili nekom ministarstvu (najčešće ministarstvu finansija). U nekim državama koriste infrastrukturu centralne banke, kako bi snizili troškove nadzora.

U razvijenim zemljama Evrope postoji praksa poveravanja nadzora nad osiguranjem nezavisnim institucijama za integrisani nadzor nad finansijskim sektorom, koje su odvojene od centralne banke. To je praksa Norveške, Švedske i Danske, Belgije. Primera radi, u Francuskoj, nadzor nad osiguranjem vrši Komisija za kontrolu osiguranja, to je nezavisna javna ustanova, koja ima svojstvo pravnog lica. Pored Komisije postoji i Komitet za organizacije za osiguranje koji daje i oduzima dozvole za obavljanje poslova osiguranja. Postoji još i savetodavni komitet za finansije, kao i Savet za konkurenciju, koji daju mišljenje o oduzimanju i davanju dozvola.

U zemljama u okruženju, jedino Hrvatska ima integrisan nadzor, poveren Agenciji za nadzor finansijskih usluga (HANFA), koja sprovodi nadzor nebankarskog finansijskog sektora, počev od 2006. godine. U Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, nadzor vrše specijalizovane nezavisne agencije ?a nadzor u osiguranju. U Češkoj i Bugarskoj ovi poslovi se nalaze u okviru ministarstva finansija.

Ovaj kraći uporedni prikaz, ukazuje na to da je potrebno preispitati domaću praksu i prihvatiti principe i standarde nadzora osiguranja u evropskim zemljama.

Izmene Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju

Kakva unapredjenja predlažete u oblasti razvoja video nadzora na putevima u Srbiji?

Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisan je period od 5 godina u kom se sredstva iz premije osiguranja od autoodgovornosti izdvajaju na poseban račun za uvođenje i unapređenje sistema video nadzora na putevima. To, medjutim, nije dovoljno da bi se na svim važnijim putnim pravcima u Srbiji obezbedilo sprovođenje video nadzora, kao i da se iskoriste sve prednosti sistema. Predloženom izmenom bi se obezbedila dovoljna sredstva, ne samo za uvođenje video nadzora na tzv. crnim tačkama na putevima, već i na široj mreži puteva. Obezbedio bi se trajan i stabilan priliv sredstava za uvođenje video nadzora na svim putevima Srbije, u visini od preko 2.000.000 evra godišnje.

Ocenjujemo da uvođenje trajne obaveze za društva za osiguranje da izdvajaju doprinos za preventivu, ne dovodi u pitanje ekonomsku rentabilnost prodaje polisa obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, jer bi fondovi osiguravača bili zaštićeni kroz smanjenje broja i obima šteta.

Pored toga, interes osiguravjućih društava je da njihovo učešće u finansiranju sistema daljinskog nadzora na putevima Srbije, kroz izdvajanje doprinosa za preventivu, predstavlja osnov za njihovo pravo da koriste stalno deo podataka iz Jedinstvene baze podataka MUP-a. Na osnovu takvih podataka, osiguravači bi imali mogućnost, ali i obavezu da adekvatno individualizuju i odmere visinu premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.

Uvođenje video nadzora na putevima je opšti interes, jer ovakav nadzor omogućava: stalnu kontrolu saobraćaja na putevima, što doprinosi smanjenju broja nesreća na putevima Srbije; objedinjavanje podataka o učinjenim prekršajima i formiranje jedinstvene baze podataka; dostupnost podataka o učinjenim prekršajima za društva koja se bave osiguranjem od autoodgovornosti, u funkciji adekvatne individualizacije i odmeravanja visine premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, kao i veći stepen naplate mandatnih kazni.

Sobzirom na opšti interes i značaj uvođenja i stalnog unapređenja video nadzora na putevima, potrebno je da država zadrži nadzor i uspostavi odgovarajuću kontrolu u oblasti raspodele sredstava preventive.

Tabela - Broj saobraćajnih nezgoda i broj nastradalih lica u RSrbiji (bez AP Kosovo)