NEMAČKA I AUSTRIJA OTVORILE TRŽIŠTE RADNE SNAGE ZA SUSEDE
Pao i poslednji izuzetak u zapošljavaju gradjana iz novih članica EU
Gradjani osam zemalja srednje i istočne Evrope - Poljske, Češke, Madjarske, Slovačke, Slovenije, Litvanije, Letonije i Estonije, koje su u EU stupile 1.maja 2004, od početka ovog meseca mogu slobodno i bez ikakvih ograničenja da konkurišu za zaposlenje u Austriji i Nemačkoj.
Ove dve zemlje poslednje od „starih“ članica Unije liberalizuju svoje tržište radne snage za gradjane iz novih članskih zemalja – u strahu od velikog talasa imigranata 2004. tražile su i dobile maksimalno dugi izuzetak odnosno prelazni period od sedam godina za primenu principa jedintvenoog tržišta radne snage u EU. No, sada se neki veliki imigrantski talas ne očekuje, radi se o zemljama iz kojih se sve manje dolazi na rad u druge razvijenije zemlje Unije, prestao je strah koji je sistematski stvaran u nekim desnim političkim krugovima na zapadu Evrope od „poljskog instalatera“ koji će biti jeftiniji i ostaviti bez posla domaće radnike. Oni koji su hteli, već su, uglavnom, otišli u neku drugu razvijeniju evropsku zemlju...
Da je taj strah neopravdan, pokazalo je iskustvo V. Brtanije, Irske i Švedske koje su omogućile „novajlijama“ slobodno zapošljavanje odmah po ulasku u EU. U njima je potom zaposleno preko dva miliona ljudi iz novih članica Unije, najviše iz Poljske, koji su značajno doprineli osetno boljim ekonomskim rezultatima ovih ekonomija, od proseka Unije. I sada se očekuje da će Poljaci, koji su tradicionalno spremni na migraciju (tvrdi se da u USA živi šest miliona ljudi poljskog porekla), najpokretljiviji i da će se u Nemačkoj do kraja godine zaposliti čak oko 400.000 Poljaka (u tu brojku su, medjutim, uračunati i oni koji su dosad radili „na crno“ a sada će to biti legalno). Veoma su pokretljivi, takodje, Slovaci a najmanje Česi, Slovenci i Madjari.
Nemačka - najveća evropska ekonomija, od pre pola godine je u zaletu prvrednog rasta koji premašuje tri posto godišnje, a broj nezaposlenih je najmanji od 1992. tj od godine kada je sa ujedinjenjem Nemačke počela integracija istočno-nemačke privrede, i iznosi svega 7,1 posto. Već uoči Prvog maja zabeležen je povećani broj oglasa u kojima se traže radnici raznih struka a najviše u industriji, posebno automobilskoj, koja beleži najviše stope rasta. Firme u Nemačkoj i Austriji već su se počele obraćati nadležnim službama u novim zemljama-članicama, radi posredovanja u zapošljavanju i to ne samo za industrijske radnike, nego i zdravstvene, poljoprivredne, gradjevinske...U Austriji nedostaju narčito konobari, kuvari i druge profesije u turizmu i ugostiteljstvu što je, kako se tvrdi, ograničavajući faktor rasta važne privredne grane za ovu alpsku zemlju. Austrijski turistički biznismeni javno izražavaju uverenje da će ova liberalizacija oživeti rast turizma.
