KO ĆE KUPITI GALENIKU?
Kada su iz nemačke Štada grupe javno demantovali da će učestvovati na tenderu za Galeniku, sve je izvesnije da bi se bitka za vlasništvo nad farmaceutskom kompanijom iz Zemuna mogla voditi između srpskih tajkuna Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga, Predraga Rankovića Peconija, vlasnika holdinga Invej i Rodoljuba Draškovića – vlasnika Svislajon Takovo.
Aksel Miler, viši potpredsednik korporativnih komunikacija u Štada grupi, za beogradske medije minulog vikenda izjavio je da „nisu zainteresovani za kupovinu zemunske fabrike lekova”. Ovom izjavom Miler je demantovao izjave srpskih članova uprave Hemofarma, čiji je vlasnik Štada grup, da će ova kompanija učestvovati na tenderu za privatizaciju farmaceutske kuće Galenika. Najavu da će Hemofarm iz Vršca otkupiti tendersku dokumentaciju za Galeniku dao je još u maju prošle godine potpredsednik Štada grupe Miodrag Babić, a prošle nedelje je potvrdio Dragoljub Ćurčić, potpredsednik Upravnog odbora Hemofarma.
Sama kupovina tenderske dokumentacije (10.000 evra) ne obavezuje kupca i na podnošenje ponude za kupovinu Galenike. Reč je o pretkvalifikacionom tenderu za Galeniku, koji treba da pokaže ima li zainteresovanih ozbiljnih kupaca.
Na ovom “anketnom” tenderu za Galeniku mogu da učestvuju proizvođači lekova sa relevantnim farmaceutskim iskustvom u poslednjih pet godina i prihodom od prodaje farmaceutskih proizvoda u 2008. godini većim od 100 miliona evra, što od 11 najvećih proizvođača lekova u Srbiji ispunjava samo Hemofarm. Kada se pogledaju ukupni prihodi proizvođača lekova u Srbiji za 2008. godinu, Hemofarm je prvi sa 269,8 miliona evra a Galenika druga sa 119,3 miliona evra. Na trećem mestu po prihodima u Srbiji je Zdravlje iz Leskovca sa prihodima od 43 miliona evra. Njen je vlasnik, inače, islandska kompanija Aktavis sa godišnjim prometom većim od 1,5 milijarde evra.
Pored Štade, uslove ispunjava i grčki Alapis, koji je vlasnik Šumadijaleka. Alapis je, pored Hemofarma, do sada jedini javno izrazio interesovanje za Galeniku. Njihovi ukupni prihodi kao holdinga u 2008. godini su iznosili 1,6 milijardi dolara.
Uslove vlade Srbije da kupe Galeniku ispunjava, takođe, i 10-ak najaktivnijih farmaceutskih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, čiji se prihodi mere desetinama milijardi evra: švajcarski Novartis, koja je u regionu vlasnik slovenačkog Leka, britanski Glaxo Smith Kline i francuski Aventis.
Na pretkvalifikacionom tenderu za Galeniku mogu, međutim, da učestvuju i firme koji se ne bave farmacijom, ali pod uslovom da im je ukupna aktiva na kraju finansijske 2008. godine prešla 250 miliona evra. Ovaj uslov ispunjavaju firme nekoliko srpskih tajkuna: Delta holding Miroslava Miškovića – sa 2,1 milijardom evra, Invej Predraga Rankovića Pecenoija - sa blizu 400 miliona evra kao i kompanija Svislajon Takovo, sa oko 270 miliona evra, čiji je vlasnik "kralj konditorske industrije", Rodoljub Drašković (brat srpskog političara – osnivača i predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića).
U magacinu Galenike
Mišković u sklopu svoje imperije već ima jednu farmaceutsku kuću – Jugohemija farmaciju, koja je u žižu javnosti dospela krajem prošle godine kada je, umesto direktno, kao zastupnik švajcarskog Novartisa u Srbiji, vakcine protiv svinjskog gripa nabavila od posrednika iz Hrvatske. Aferom su se tada bavili i poslanici u srpskom parlamentu, pale su uzajamne optužbe koga sve finansira Mišković, odnosno, Jugohemija i, bez obzira na sve, ovu temu su na dnevnopolitičkoj sceni u Srbiji ubrzo zamenile druge…
O tome da firma na čijem je čelu nije zainteresovan za Galeniku, Smiljka Mileusnić Adžić, generalna direktorka Jugohemije AD je, doduše, dala izjavu još početkom maja prošle godine. Ali, u istom intervjuu Ekonomist magazinu je, takođe, rekla da odluke o kupovini ili prodaji delova Delta holdinga donosi vlasnik – Miroslav Mišković. Inače, najveći akcionar Jugohemije je Delta Star doo, sa 68,12 odsto akcija, država preko Akcijskog fonda raspolaže sa 11,79 odsto, a udeo veći od jedan odsto ima još samo privatna firma Miramar doo iz Beograda, koja raspolaže sa 1,35 odsto akcija.
Ostaje da se vidi da li će Mišković, možda u saradnji baš sa Novartisom, čiji je Jugohemija zastupnik za Srbiju, rešiti da učestvuje na tenderu za Galeniku.
Sama privatizacija Galenike, inače, ne ide baš glatko. Galenika je bila prva srpska firma koja je privatizovana 1991. godine, prodajom 49 % vlasništva američkom biznismenu Milanu Paniću (firma ICN Pharmaceuticals) za 50 miliona dolara. Posle afere i raskida ugovora, što je rezultiralo višegodišnjim sporom pred Međunarodnom arbitražom u Parizu, zemunska fabrika vraćena je Srbiji. Potom je Galnika podržavljena a sada joj se opet traži novi gazda. Tokom prošle godine, kada se licitiralo za koliko se ova “mlada” po drugi put može “udati” i da li je uopšte treba prodavati, čuli su se razni komentari, između ostalog i o ceni koja se za nju može dobiti. Ostaje da se vidi kako će proći ovaj probni tender i da li će Vlada Srbije uspeti da prodajom Galenike ubaci još jednu finansijsku inekciju u hronično bolestan srpski budžet.
Zgrada Galenike u Zemunu
Galenika je u bivšoj Jugoslaviji pokrivala 40 % potreba za lekovima, a sada je sa manje od 20 % učešća na tržištu Srbije, što je druga pozicija snabdevača srpskog tržišta lekova – prvi je vršački Hemofarm. Galenika je nekada izvozila lekova u vrednosti od 70 miliona dolara godišnje, a 2008. je izvoz vredeo samo 10 miliona evra. I po prihodima Galenika zauzima drugo mesto među farmacetskim kompanijama u Srbiji.
Pitanje je, naravno, treba li je uopšte, ili bar sada, prodavati zbog ekonomske krize, pre svega, odnosno, zašto se još ne poradi na njenom vraćanju u formu. Tim pre što je sa izgradnjom nove fabrike lekova, vrednost Galenike povećana za oko 50 miliona evra.
