KINEZI U SRBIJI – ŠANSA ZA RAZVOJ

Ekonomska kriza proizvodi probleme ali i šanse. Treba je, kao i konkurenciju, iskoristiti kao zamajac razvoja. Plasiranje kineskih kredita zavisi od toga da li država može da obezbedi garancije. Najave iz Kine o tome da će 2012. godine u Srbiji ulagati ne samo u infrastrukturu već i u energetiku, potvrđene su poslednjih dana prošle godine, kada je potpisan ugovor za revitalizaciju blokova termoelektrane “Kostolac B”. Ovaj posao biće realizovan u narednih 30 meseci. Ukupna vrednost projekta, za koji je garancije obezbedila Vlada Srbije, iznosi 344,63 miliona dolara a 85 odsto vrednosti će se finansirati iz kredita kineske Eksim banke, kaže Zhu Lianqi (Džu Lianči), ekonomsko – trgovinski savetnik Ambasade Narodne Republike Kine u Srbiji, precizirajući za Balkanmagazin da su kineske firme zaniteresovane da u Srbiji grade i hidroelektrane i autoputeve, ali i da ulažu u železnicu i razvoj zajedničke proizvodnje komponenti i doradu proizvoda iz oblasti IT tehnologije.


Zhu Lianqi (Džu Lianči)

Koje su kneske firme već prisutne a koje tek planiraju da investiraju u Srbiji i regionu Balkana? U kojim oblastima?

Kineske kompanije jesu zainteresovane da investirju u Srbiji i celom regionu Balkana ali investiranje nije jednostavno. Brojni dogovori između kineskih i srpskih firmi su u toku. Detalje vam ne mogu otkrivati jer su poslovna tajna dok se ne potpišu ugovori. Da bi se krenulo sa realizacijom potrebna je saglasnost naše vlade ali i vlade zemlje u koju se ulaže.

Izgradnja mosta Zemun – Borča je prvi infrastrukturni projekat u kome učestvujete u Srbiji. Da li ste zainteresovani za još neke projekte? Koje?

Ugovor o izgradnji mosta Borča - Zemun, vredan 170 miliona evra, potpisan je
15. aprila 2010. godine u Skupštini Beograda sa kineskom kompanijom
„Čajna roud end bridžis korporejšn“: mapa budućeg mosta preko Dunava

Za most Zemun – Borča odobren je preferencijalni kredit. Njegova izgradnja zvanično je otpočela 27. oktobra prošle godine, a plan je da bude završen za tri godine. Da se intenzivno radi uverili su se i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i naš ambasador, gospodin Čang Vansu (Zhang Wanxue). Biće to jedan lep i praktičan most.

Naše firme su zainteresovane za izgradnju još mostova, kao i za gradnju hidroelektrana, autoputeva i železničkih koridora. O takvim, novim projektima nije, doduše, bilo zvaničnih pregovora ali se intenzivno razgovara. S tim u vezi je i planirana poseta Kini vašeg ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića.

Nedavno je potpisan memorandum u kome je precizirano da je jedna kineska kompanija zainteresovana za ulaganje u izgradnju trećeg bloka u TE “Nikola Tesla B”. Očekujete li da će taj posao biti realizovan?

Oko realizacije izgradnje trećeg bloka u Termoelektrani “Nikola Tesla B” nema problema sa tehničke strane. Mi imamo vrhunsku tehnologiju koja poštuje principe zaštite životne sredine. Za sada nije definisano ulaganje. Termoelektrana nije samo jedan kotao, već ceo sistem. Treba da postignemo dogovor oko oblika partnerstva: ko, šta, koliko i kako finansira. Za takav dogovor treba vremena.

Predstavnici kineskih investitora intenzivno pregovaraju sa predstavnicima Elektroprivrede Srbije. Radi se na izradi studije izvodljivosti. Sledeći korak će biti već krajem februara ili početkom marta, kada ćemo moći da preispitamo sve okolnosti. Kada se kompanije dogovore, na potezu su vlade dve zemlje.


Potpisivanje Protokola o saradnji za izgradnju TENT B3 (20. oktobra 2011.):
Bili Ngok, predsednik Odbora direktora Čajna envajornmental enerdži holdings,
Gao Cimin, predsednik Odbora direktora Šenžen enerdži grup i Dragomir
Marković, generalni direktor EPS-a (sede)

Koji su još projekti u oblasti elektroenergetike za koje su zainteresovani ili već u njima učestvuju kineske firme u Srbiji i regionu? Imaju li svi podršku vlade NR Kine?

Vlada Kine, inače, podržava sve projekte vezane za izgradnju hidrocentrala u Srbiji i, uopšte, u svetu.

Naše firme su zainteresovane za gradnju malih i velikih hidroelektrana na Drini, Ibru, Dunavu… gde su neke inostrane kompanije već dobile dozvole za izgradnju. Kineske kompanije raspolažu znanjem i imaju tehničku opremu za revitalzaciju postojećih i izgradnju novih hidroelektrana. Spremni smo da u te poslove uđemo sami ili u kooperaciji sa domaćim ili inostranim kompanijama, u Srbiji i u regionu.

Nezvanično se čuje da su kineske firme zainteresovan za izgradnju hidroelektrane “Đerdap 3”.

Jesmo zainteresovani. Ko god je zainteresovan za ovakvu saradnju ili ima informacije o ovakvim projektima dobrodošao je da nam se obrati.

Vaše firme su već prisutne u oblasti telekomunikacija u Srbiji. Koji su planovi za dalje širenje njihovog poslovanja?

Kinske firme iz IT oblasti sarađuju sa vašim Telekomom, sa Telenorom i VIP-om. A zainteresovane su ne samo za prodaju već i za razvoj zajedničke proizvodnje komponenti i doradu u Srbiji ili regionu. U Mađarskoj već postoji jedna takva firma, zašto se ne bi napravila i jedna u Srbiji jer za naše proizvode nije moguće sve proizvesti u Kini. I mi uvozimo neke komponente.


Dragan Jovanović, direktor TE KO Kostolac (levo), Čang Vansu, ambasador
Kine u Srbiji, Boris Tadić, predsednik Srbije, Milutin Mrkonjić, ministar za
infrastrukturu i energetiku i Dragomir Marković direktor Elektroprivrede Srbije
(29.12.2011.): potpisivanje u zgradi Predsedništva Srbije ugovora o kineskom
kreditu za projekat Kostolac B

Ostaje, dakle, problem finansiranja, odnosno, modela po kome će kineske kompanije ili banke ulagati u Srbiju. Da li su krediti jedini model?

Da bi se počelo sa realizacijom novih projekata neophodno je da prethodno dogovorimo kako će se oni finansirati. Kako je Srbija već stigla do limita zaduživanja vaša vlada mora rešiti kako će se ti projekti finansirati. Rešenje treba da bude prihvatljivo i za kineske firme koje ulaze u taj posao i za vašu državu.

To je projektovanje saradnje sa obe strane, i ne bi trebalo da bude problema u realizaciji, jer mi u Kini imamo slične institucije kao i vi, poput vašeg CIP-a, na primer, koji ima dosta iskustva i zna lokalne propise. U intenzivnoj saradnji možemo doći do idealnog rešenja.

Naš pristup je da angažujemo domaće radnike i od opreme koristimo domaću, kada je to moguće, a da iz Kine stiže ono što je neophodno. Za svaki posao biće unapred dogovoreno koji procenat pripada domaćim izvođačima radova i proizvođačima opre


Džu Lianči sa Jelicom Putniković u Ekonomskom odelenju kineske ambasade u
Beogradu

Naši mediji najavljuju dolazak kineske BEA banke (Banke istočne Azije) u Srbiju kroz dokapitalizaciju Agrobanke. Kako to komentarišete?

Nemamo informacija o tome.

Da li je i Kinu pogodila ekonomksa kriza?

Kriza je šansa, ne samo za Kineze. Kina je zemlja u razvoju koja ima interes i hoće da pomogne drugima. Ali, mi moramo da ulažemo i kod kuće. Svetska kriza je kriza dugova i u Evropi i u Americi. Kina je tim pre obavezna da sebi obezbedi stabilnost, a kada to uradimo moćićemo višak sredstava da ulažemo i u Evropi i u SAD, bez obzira da li ćemo to raditi kroz ulaganja u infrastrukturne objekte ili kroz pokretanje zajedničke proizvodnje.

Često se čuju komentari da zapadne kompanije ne gledaju blagonaklono na konkurenciju iz Kine. Kako to komentarišete?

Neminovno je da se svi plaše konkurencije ali, neophodno je suočiti se sa njom. Oni koji dolaze sigurno će biti konkurencija onima koji su u nekom poslu ispred njih. Oni koji ne razvijaju svoje tehnologije plaše se da će izgubiti prednost. Tehnologija se svakim danom menja, usavršava… To je princip napretka. Ko je na tržištu jeftiniji sa kvalitenijim proizvodima ima obezbeđenu budućnost. Bez konkurencije vlada monopol. Zbog toga je, kao zamajac razvoja, konkurencija dobra. Konkurencija će uvek postojati. Svaki stručnjak, bez obzira da li je kineski, srpski ili zapadni ne treba da se plaši konkurencije. Ona treba da mu je podstrek za razvoj.

U Srbiji već živi puno kineskih građana. Uglavnom se bave trgovinom, odnosno, prodajom kineske robe. U poslednje vreme oni, međutim, odlaze iz Srbije. Kako to ocenjujete?

Iako je vaša zemlja prijateljski nastrojena neki Kinezi su napustili Srbiju i vratili se u Kinu ili otišli u susedne zemlje. U toku poslovanja uvek ima problema ali sada je zbog krize smanjen obim trgovine, pa zbog toga što nemaju dovoljno prometa i dovoljno ne zarađuju imaju problem da obezbede egzistenciju. Kada ne zarađujete, nije jednostavno preživeti u inostranstvu. Kineski građani u Srbiji žive više godina i svi oni u duši gaje simpatije prema vašoj zemlji i zbog toga hoće da ostanu. Zbog toga neki čekaju bolje vreme, jer mi verujemo da će kriza proći, a neki su se odselili, tražeći bolje uslove za svoje poslovanje.


Kineski tržni centar u beogradskom Bloku 70

Da li ste zadovoljni tretmanom države Srbije prema kineskim građanima koji žive u Srbiji?

Očekujemo da vaša država donese olakšice pri dobijanju viza i boravišnih dozvola, jer se one sada odobravaju na tri meseca, na primer, pa već posle dva i po meseca treba počinjati procedure za izdavanje nove. I procedure za uvoz i carinjenje trebale bi da budu ubrzane. Jednom rečju, očekujemo da u poslovanju imamo isti tretman kao i ostali inostrani trgovci koji rade u Srbiji.

Koliko je kineskih građana u Srbiji? Ima li planova da se oni u Srbiji bave i nekom proizvodnjom, poljoprivrednom, na primer?

Nemamo tačne podatke ali pet do šest hiljada ih sigurno ima.

Za poljoprivrednu proizvodnju ima interesovanja ali ona mora biti organizovana na većim površinama.

I u poljoprivredi kao i u ostalim oblastima važe isti principi. Ako neki vaši građani ili firme hoće da naprave biznis sa Kinezima mora se najpre pažljivo dogovoriti šta proizvoditi i kako plasirati. Moraju se pažljivo pratiti dešavanja na tržištu. Potom treba dogovoriti oblik samog finansiranja.

Zainteresovani smo za ulaganja u Srbiji i nije problem da se dogovorimo, uslov je da postoji garancija države ili dogovor između poslovnih partnera o tome da garanciju daje neka banka.

Prijateljstvo se ne povećava pričom već na osnovu konkretne saradnje.