KAKO GRADITI JEFTINE STANOVE

U akciji koju vode ministarstva za infrastrukturu i za životnu sredinu i prostorno planiranje država, podsticajnim merama planirase izgradnju neprofitnih stanova za tržište. Cena kvadrata, prema najavama izrečenim na okruglom stolu „Kako graditi jeftine stanove“ - koji je Ministarstvo za infrastrukturu u saradnji sa Medija centrom i redakcijom Balkanmagazina organizovalo u petak - treba da budu u rasponu od 600 do 800 evra. To su, istakli su predstavnici dva ministarstva, realne – proizvođačke cene kvalitetnog stambenog prostora u naseljima koja će se graditi na neelitnim lokacijama gde se u Beogradu stanovi prodaju po cenama od oko 3.000 evra po kvadratu – i to pošto je kriza uticala na pad tržišnih cena. U ovoj akciji gradili bi se stanovi površine od oko 50 metara kvadratnih.

Prema radnoj verziji, koju je okupljenim predstavnicima građevinara i prodavaca nekretnina predstavio Aleksandar Jankulović iz Ministarstva infrastrukture u Srbiji bi godišnje moglo da se gradi oko 20.000 jeftinijih stanova. Konkretno, direktnim ulaganjem oko 700 miliona evra u izgradnju ovih stanova zaposlilo bi se ukupno oko 63.000 radnika, 125 izvođača radova, više od 80 preduzeća za projektovanje i nadzor i 140 firmi za izradu komunalne infrastrukture.

Konačnu reč o tome da li će se inicijativa ministra Milutina Mrkonjića o izgradnji jeftinih stanova sprovesti u delo daće Radna grupa koju pored predstavnika dva ministarstva čine i stručnjaci iz privrednih komora, građevinske industrije, projektanti i, što je za realizaciju veoma bitno, predstavnici poslovnih banaka. Tokom naredna tri do četiri meseca ova radna grupa treba da pripremi predlog koji mora da bude ekonomski ostvariv i prihvatljiv za državu i kupce.

Ideju koju ministar Mrkonjić najavljuje već izvesno vreme prihvatio je Nacionalni savet za infrastrukturu. To je svojevrsna garancija da će država podsticajnim merama omogućiti izgradnju neprofitnih stanova za tržište. Ciljna grupa za koju država priprema ovaj projekat jeftinih stanova su podstanari. Njih je u Srbiji oko pola miliona. Samo u Beogradu više ih je od 100.000.

„Nije reč o socijalnim stanovima. Plan je da kupovina stanova bude dostupna građanima sa prosečnim primanjima. Vlada Srbije suštinski je prepoznala značaj pitanja podsticanja stambene izgradnje zbog podstanara. Država treba da učini sve da bi taj deo naše populacije došao do krova nad glavom – po povoljnim cenama“, ističe Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Za sada se razmatraju dve varijante realizacije ovog projekta. Po prvom država treba da osnuje preduzeće ili agenciju, koja bi pribavljala građevinsko zemljište, bila investitor i prodavac stanova. Država bi mogla da bude investitor sredstvima iz budžeta ili od kredita. Država, odnosno investitor treba da obezbedi zemljište i građevinsku dozvolu.

Drugi model predviđa saradnju države, poslovnih banaka i investitora, kroz subvencionisanje kamate u okviru projektnog finansiranja.

-Po prvom modelu javni sektor bi iz budžeta finansirao 40 odsto gradnje, banke 45 odsto, a učešće kupca bilo bi najmanje 15 odsto, s tim što bi dobili kredit sa rokom otplate od 25 do 30 godina i kamatom od pet odsto, bez jemstva – kaže ukazuje Aleksandra Damnjanović-Petrović.

Treba reći da ovaj model izgradnje jeftinih stambenih kvadrata nije nikakvo „otkrivanje rupe na saksiji“. Aleksandra Damnjanović-Petrović ističe da se ovakav model primenjuje u Austriji, Češkoj i Hrvatskoj.

- Za ceo posao Vlada Srbije bi mogla da osnuje posebno preduzeće, a preduslov za to je donošenje posebnog zakona, kojim će biti definisane sve pojedinosti. Za početak gradilo bi se 10.000 stanova, gde bi rata mesečno iznosila 200 do 250 evra – kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović.

Ideja je da se model koji definiše radna grupa može primeniti u svim opštinama u Srbiji. ipak, projekat će, najverovatnije, „krenuti“ iz Beograda. Čuli su se komentari da će biti građena nova naselja na zemljištu uz postojeća naselja na levoj obali Dunava, ili duž obilaznice oko Beograda. Reč je, uglavnom, o neiskorišćenim lokacijama, na kojima bi grad mogao da se odrekne i naknade za građevinsko zemljište.

Novi zakon o planiranju i izgradnji, inače, treba da bude razmatran u Vladi Srbije do kraja maja, a odmah potom i pred poslanicima u Skupštini Srbije.

Arhitekta Branka Bošnjak, koja je član radne grupe smatra da bi ovaj projekat mogao biti potpomognut i time što bi se investitorima, koji nisu ispunili obaveze, moglo oduzeti građevinsko zemljište. U Beogradu, naime, ima oko pet miliona kvadrata građevinskog zemljišta koje nije privedeno nameni.

U prvim reakcijama na samom skupu Đorđo Antelj, generalni direktor Gemaksa je u ime kolega rekao da „građevinci prihvataju izazov”.

-Uz uslov da se grad Beograd odrekne ili smanji naknadu za uređenje zemljišta. Takođe, stavka koja znatno utiče na cenu kvadrata su finalni radovi i opremanje stana – napomenuo je Antelj.

U svakom slučaju nesumnjivo je da je projekat masovne neprofitne stambene izgradnje potreban i građanima. Iz ministarstva za infrastrukturu ističu da je ovo projekat potreban i privredi.

„Projekat je moguće realizovati angažovanjem države na pokretanju realizacije projekta i određenim stepenom učešća u troškovima, kao i angažovanjme privatnih investitora, koji su spremni da ulažu u komunalno opremljene lokacije ili koji su spremni da ulažu u infrastrukturno opremanje uz uz pravo naplate u dužem vremenskom periodu troškova izgradnje i distribucije: saobraćajnice, voda, struja, grejanje, telefon, CATV, odnošenje smeća”, rekao je Aleksandar Jankulović.

Takođe je predviđeno i učešće bankarskog sektora, koji će se, prema rečima Branke Damnjanović iz Hypo Alpe Adria Banke, uključiti u ovaj projekat.

Neki od trgovaca nekretninama po završetku skupa rekoše da oni, ako Radna grupa zaokruži ceo ovaj projekat tu nemaju šta da traže.