ENERGETSKE KOMPANIJE VLADAJU CENTRALNOM EVROPOM

Na listi najvećih 500 kompanija Centralne Evrope po ostvarenim prihodima u 2010. godini nalazi se 11 kompanija iz Srbije, objavila je svoje istraživanje revizorska kuća Dilojt. Najbolje plasirana je Delta grupa na 86. mestu i sa prihodom od 1,67 milijardi evra, NIS na 99. mestu sa 1,57 milijardi evra i EPS na 101. mestu sa prihodima od 1,54 milijarde evra u prošloj godini. Od srpskih kompanija na listi su i EFT holding na 118. mestu, Telekom Srbija na 153., Ju es stil (250.), Srbijagas (271.), Jugorosgas (408.), Meraktor S (452.), a Viktorija grupa i Tarket su kompanije koje se prvi put pojavljuju na ovoj listi. Sa ovogodišnje liste 500 najvećih ispali su Idea i PTT.

Među najvećim kompanijama Centralne Evrope dominiraju preduzeća iz Poljske i to pre svega energetska, pa je na prvom mestu i dalje PKN Orlen sa prihodom od 20,9 milijardi evra prošle godine, a sledi ga mađarski MOL sa 15,5 milijardi evra prihoda. Od deset najvećih kompanija čak sedam su iz sektora energetike i resursa, pre svega proizvodnje nafte i naftnih derivata i proizvodnje električne energije.

Iz našeg regiona najviše kompanija dolazi iz Slovenije, njih 18, zatim 14 iz Hrvatske i po jedna iz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Najzastupljenije na listi su kompanije iz Poljske sa 173 preduzeća među 500 najvećih, zatim 80 iz Češke i 43 iz Ukrajine.

Žarko Mijač, partner u Dilojtu ocenio je da ove godine prihodi kompanija iz sektora energetike i mineralnih resursa beleže rast prihoda zbog rasta cene nafte, akvizicija i konsolidacija.

„Ukupni prihodi najvećih kompanija Centralne Evrope porasli su u proseku za 11 odsto u 2010. godini, dok su u 2009. imali pad prihoda od 12 odsto. Naftne kompanije su pre svega zabeležile najveći rast prihoda zbog rasta cene nafte, između 20 i 30 odsto, tako je NIS imao prihode u 2010. godini za 24 odsto vće nego u 2009. Kada se radi o proizvođačima električne energije, cenovni dispariteti električne energije su veći nego kod nafte i zato ove kompanije nisu zabeležile veći rast prihoda. Cene električne energije i gasa koriste se za vođenje socijalne politike“, objasnio je Mijač.

Od srpskih kompanija koje su se našle na listi 500 najvećih, tri su imale pad prihoda u prošloj godini, telekom Srbija za šest odsto, EPS za jedan odsto i Delta za 0,2 odsto. S druge strane, najveći rast prihoda imali su Tarket od čak 62,4 odsto, Ju es stil za 53 odsto, EFT holding za 36,5 odsto, NIS za 24 i Srbijagas za 22 odsto.

Kada se radi o profitu, ubedljivo najveći rast profita u 2010. godini ostvario je NIS, čak 140 odsto više nego u 2009. godini, a dobar rast profita imala je i Viktorija grupa sa 116 odsto većom dobiti nego prethodne godine. S druge strane Delta grupa je imala za 94,4 odsto manji profit u 2010. godini nego u 2009. Dobit Srbijagasa se smanjila za 88,4 odsto, a za preko 40 odsto manji profit imali su i EFT holding i Merkator S.

U sektoru robe široke potrošnje i transposrta sa ovih prostora najbolje plasirani su hrvatski Agrokor koji ima peti najveći prihod u ovom sektoru i 28. na ukupnoj listi sa 3,6 milijardi evra prihoda u 2010. i slovenački Merkator koji je 39. sa 2,8 milijardi evra prihoda, a ovom sektoru pripada i Delta grupa. Prema oceni stručnjaka Dilojta kriza se u ovom sektoru prošle godine manifestovala u smanjenoj potrošnji, povećanim tropkovima pozajmljivanja, inflacijom i nestabilnim kursom. U stalnim cenama promet u trgovini na malo prošle godine bio je manji za 0,9 odsto. S druge strane, očekuje se privredni rast i povećanje raspoloživog dohotka građana, pa i povećanje prihoda ovih kompanija, ocenjuje Mijač.

U proizvodnom sektoru dominiraju automobilska i elektronska industrija. najveći proizvođač u 2010. godini bila je češka Škoda, ukrajinski Metinvest, zatim Audi Mađarska, a među prvih deset su i Fiatova fabrika u Poljskoj, Folksvagen u Slovačkoj, kao i Samsungove fabrike u Mađarskoj i Slovačkoj.

Aleksandar Knežević, direktor u ovoj revizorskoj kući primećuje da su to uglavnom kompanije koje su tokom tranzicije investirale u zemlje Centralne Evrope i da nema velikih domaćih proizvođača.

„Njih je dovela jeftina radna snaga i blizina zapadne Evrope. Ove kompanije su većinom dostigle ekonomije obima, a strategije smanjivanja troškova su iscrpljene. Primećuje se u ovim zemljama nema ulaganja u istraživanje i razvoj. Što se tiče Srbije, njen razvoj proizvodnje ne može da se bazira na samoj sebi zbog malog tržišta. Videli smo da je MMF smanjio procenu rasta Srbije na dva odsto zbog manjeg rasta u evropi, pre svega Nemačkoj. Takođe, u Srbiju dolazi malo investicija. Na primer, u 2010. godini u Crnu Goru je ušla jedna milijarda stranih direktnih investicija, a u Srbiju koja je mnogo veća 1,1 milijarda“, kaže Knežević.

Dilojt je napravio i listu 50 najvećih banaka i osiguravajućih kuća. Među najvećim bankama Centralne Evrope nema nijedne iz Srbije, dok se nalaze četiri iz Hrvatske. Na listi najvećih osiguranja na 49. mestu nalazi se Dunav osiguranje.