Struja najjevtinija na berzi u Danskoj ali najskuplja za potrošače
Analiza Evropske komisije ukazuje da ne postoji jedinstveno evropsko tržište, kao i na poremećaje odnosa između velikoprodajne i potrošačke cene električne energije
(foto, vetropark u Danskoj)
Jedinstveno tržište električne energije u Evropskoj uniji i dalje postoji samo na papiru. U stvarnosti se cene na velikoprodajnom berzama kreću od 31 evra za megavatsat u Danskoj, do 60 evra u Španiji i Grčkoj.
To pokazuje najnovija studija Evropske komisije (EK). I ne samo to - posebno se upozorava da gotovo da nema nikakve srazmere između velikoprodajnih cena i cena za krajnje potrošače, pa upravo danski potrošači, uglavnom zbog visokih poreza, plaćaju najvišu finalnu cenu struje!
Ovogodišnji januar je bio neka vrsta testa za evropsko tržište elektroenergije. Veliki broj zemalja pogodio je neuobičajeno jak mraz sa temperaturama nižim oko 10 stepeni od dugogodišnjeg mesečnog proseka. Oštra zima je posebno jako uticala rad vetrenjača i solarnih parkova, a i niz francuskih nuklearnih reaktora je bio preventivno isključeno zbog bojazni za njihovu bezbednost. Situacija je prevaziđena zahvaljujući tome što su uključeni svi izvori na ugalj i plin i, srećom, radili su punim kapacitetom, gotovo bez ikakvih problema.
Prosečne cene na berzama struje u januaru su porasle na 64 evra za megavatsat, što je najviši nivo u poslednjih pet godina. Sa otopljavanjem, cena je pala već u martu ispod 40 evra.
Prosek cena za celu EU u prvom kvartalu iznosio je 50 evra za MWh. U praksi se, međutim, EU raspala na nekoliko cenovnih zona. Najbolje su u tome prošle skandinavske zemlje, uključujući i Dansku, gde su cene bile oko 30 evra. U pribaltiskim zemljama i Poljskoj berzanska cena je iznosila 35 evra.
Srednjevropska zona, koja uključuje Nemačku, Češku, Austriju, Holandiju u Luksemburg, je prošla nešto lošije, tamo je cena prelazila 40 evra. Najslabiju otpornost prema vremenskim oscilacijama pokazalo je tržište u zemljama južne i zapadne Evrope, gde su cene cene skočile na 55 do 60 evra. A najgore je prošla Mađarska koja je imala ekstremne oscilacije u ceni koja je 11. januara bila čak na nivou od 150 evra, a tokom dnevnih špiceva dostizala i 300 evra. U to vreme nisu mogle da rade ni termocenentrale na ugalj jer se gorivo smrznulo.
EK je razmatrala i zajednički izveštaj Eurostata i finske konsalting firme Vaasa ETT u kome se upozorava da niska cena struje na berzi ne mora gotovo ništa značiti za domaćinstva. Na tu cenu, naime, veliki uticaj imaju porezi, zatim troškovi prenosa, kao i troškovi za dotacije cena struje iz obnovoljivih izvora koje, naravno, gotovo po pravilu - plati uvek krajnji potrošač. Tako je ove godine u aprilu najviša cena struje za Kwh bila u Danskoj - (308 evra), zatim u Nemačkoj (301 evro), uprkos tome što je velikprodajna cena u Danskoj bila najniža u celoj EU, a u Nemačkoj među najnižima.
Najnižu cenu - 96 evra, su imala domaćinstva u Bugarskoj u kojoj, međutim, vlada ima jaku regulacionu ulogu u formiranju cena zbog čega je u gotovo neprekidnom ratu sa distributerima (najveći od njih - ČEZ Bulgaria, saopštio je ovih dana da je našao kupca i da uskoro napušta bugarsko tržište).
Ipak, kada se cene struje u EU preračunaju prema kupovnoj moći pojedinih zemalja-članica vidi se da se, ipak, mnogo manje razlikuju i da se, uglavnom, mogu tolerisati.
