Skupa škola

Ko ne nauči ništa iz grešaka obično mu se one ponavljaju. Ova izreka bi se mogla odnositi i na politiku privlačenja strateških investitora u Srbiju poslednjih petnaestak godina sa naglaskom na one najveće investicije. Konkretno, Srbiji bi se sa Fijatom mogla ponoviti priča sa prodajom Sartida američkom „Ju es stilu“ za svega 23 miliona dolara i očišćena od dugova, koji su procenjivani na oko pola milijarde dolara, da bi nam Amerikanci usred krize 2012. godine vratili železaru za nominalno jedan dolar, a realno uz to još i 40 miliona dolara dugova prema „Ju es stilu“ u slovačkim Košicama. Ne treba ni spominjati da je železara tokom ovog desetogodišnjeg perioda uživala brojne podsticaje u vidu jeftine struje ili sirovina.

Razlog za zabrinutost je saopštenje kompanije Fiat Krajsler Automobili (FCA) da ukida jednu smenu i da će biti otpušten određen broj ljudi (spekuliše se sa oko 900) zbog nedostatka tražnje za Fijatovim modelom 500L. Nedugo zatim premijer u tehničkoj Vladi Aleksandar Vučić je, nakon razgovora sa izvršnim direktorom Grupacije Fijat, Alfredom Altavilom, izjavio da je “uveren da će Fijat ostati u Kragujevcu još mnogo godina. Kada to kažem, ne mislim na dve ili tri godine, već na mnogo duže”. Ostaje da se vidi po kojoj ceni, mada se još zvanično ne zna koliko je Srbiju uopšte koštao dolazak italijanskog proizvođača automobile pošto je ugovor tajan.

Da Fijat ima problema sa prodajom kragujevačkog modela moglo se videti još pre dve godine. Naime, još u jesen 2014. godine sindikalci su pozivali državu kao suvlasnika sa 33 odsto vlasništva, da pregovara sa Fijatom oko proizvodnje novog modela ali od toga nije bilo ništa. Šta više, u saopštenju povodom odluke menadžmenta FCA, u Ministarstvu privrede ističu da su za ovo saznali iz medija.

Da ima problema u Ministarstvu privrede mogli su da vide i iz kretanja obima proizvodnje automobila u ovoj fabrici u poslednje tri godine, kada se već nisu potrudili da kao predstavnici vlasnika jedne trećine kompanije prate poslovanje. Naime, nakon vrhunca proizvodnje u 2013. i početkom 2014. Godine, FCA je polovinom 2014. godine smanjio proizvodnju za 27 odsto u odnosu na proizvodnju iz sredine 2013. godine i 15 odsto ispod proseka iz 2013. godine. U 2015. godini je dodatno smanjena proizvodnja za pet odsto u odnosu na 2014, a statistički podaci, o proizvodnji motornih vozila (koja se u skoro u celosti odnosi na FCA), pokazuju da je u prvih pet meseci ove godine smanjena proizvodnja za 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Recimo, u 2015. godini vrednost izvoza motornih vozila bila je za 160 miliona evra manja nego u 2013. godini.

Kao što je nekada Železara bila najveći izvoznik pa je tokom 2008. godine činila više od desetine ukupnog izvoza Srbije, tako je danas Fijat najveći izvoznik mada prema rečima Stojana Stamenkovića, saradnika Makroekonomskih analiza i trendova, sada je situacija mnogo bolja jer  izvoz ne zavisi od samo nekoliko velikih firmi.

“Proizvodnja Fijata je već smanjena i ne verujem da će biti većeg smanjenja. Pre dve godine Fijat je bio nosilac izvoza i ubedljivo najveći izvoznik, ali sada je situacija drugačija i rast izvoza je disperziran po prerađivačkoj industriji. Recimo, u maju  je rast vrednosti proizvodnje iznosio 60 miliona dolara. Ipak sumnjam da će pokrivenost uvoza izvozom preći onih 80 odsto, već će se kretati oko 75 do 80 odsto”, rekao je Stamenković, dodajući da već dve godine upozoravaju na probleme u Fijatu koje može da reši samo novi model.

Među silnim obavezama države prema Fijatu, u koje ne možemo sami da se uverimo čitajući ugovor, već samo iz izjava nadležnih, država je obećala Fijatu da će do 2012. godine završiti povezivanje Kragujevca sa autoputem. Ovih dana je premijer u tehničkoj vladi dao obećanje da će to biti završeno do kraja 2018. godine. Može biti prekasno jer tada ističe i ugovor Vlade Srbije i Fijata i može se desiti da novi autoput posluži samo da Italijani odvezu opremu u neku novu fabriku u nekoj drugoj zemlji koja će možda dati još veće subvencije od Srbije. Međutim, Stamenković opravdano postavlja pitanje zašto je prioritet autoput do Prištine, a ne može da se završi autoput do Kragujevca zbog čega je ovaj grad saobraćajno izolovan.

Iako ugovor nije raspoloživ, neke informacije o ustupcima i davanjima države Italijanima mogu se naslutiti iz finansijskih izveštaja FCA. Na kraju 2015. godine evidentirana državna davanja na računu pasivnih vremenskih razgraničenja iznosila su 21,5 milijardu dinara, što je za milijardu i po manje nego na kraju 2014. godine, dok su na kraju 2013. godine iznosila 28,3 milijardi dinara.

U napomenama uz finansijski izveštaj, pozivajući se na Ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju, navodi se da je na specijalnom računu u 2015. godini bilo 7,6 milijardi dinara (ovaj iznos se menjao iz godine u godinu kako je novac trošen pa je na kraju 2012. godine iznosio 11,8 milijardi dinara) namenjenih za komunalne usluge i zamenu krova, remedijaciju životne sredine i spoljašnju infrastrukturu za “supplier park”.

Republika Srbija i Italijanska izvozno kreditna agencija garantovali su za zajam od EIB od 500 miliona evra i zbog toga je cena zajma bila niža od tržišne što se prema međunarodnim računovodstvenim standardima računa kao državna pomoć. Na osnovu toga na kraju 2015. godine 3,5 milijarde dinara su bile knjižene kao državna pomoć. Treća stavka je Plan restrukturiranja za koji je država Srbije trebalo da plati do 75 miliona evra. Do kraja 2015. godine primljeno je ili se potražuje sve ukupno još 6,85 milijardi dinara.

Takođe, država je dala i “bespovratno gotovinsko davanje”  od 50 miliona evra, takođe u skladu sa ugovorom.

Država je obećala i sedam miliona evra za uređenje infrastrukture “Supplier parka” u Kragujevcu i Grošnici, a na ime toga u 2015. knjižen je prihod od 490 miliona dinara.

Ugovor predviđa i naknadu troškova  FAS trening akademije, a u 2015. godini na ovo ime knjižen je prihod od 110 miliona dinara. Ukupno, FCA je dobio u 2015. godini 600 miliona dinara državnih davanja, a u 2014. godini 1,9 milijardi dinara. Toliko je isplaćeno, a FCA potražuje u 2015. 2,5 milijarde, a u 2014. 2,8 milijarde dinara.

Ovo naravno nije sve, pošto država plaća i za doprinose za zaposlene deset godina. U 2015. godini za to je plaćeno 256 miliona dinara, a u 2014. 365 miliona dinara.

Pored toga, tu je i činjenica da FCA verovatno skoro neće platiti porez na dobit u Srbiji. Naime, na kraju 2015. godine poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iznosio je 36,7 milijardi dinara i on može da se iskoristi do 2022. godine. Takođe tu su i poreski gubici koji mogu da se “prebiju” sa budućom dobiti i oni iznose 2,1 milijardu dinara.

Takođe, država je plaćala i 454,7 miliona dinara godišnje za akciju “Staro za novo” u kojoj je davan podsticaj od 1.000 evra za kupovinu “punto klasik” modela, ali je u oktobru 2012. godine država prekinula sa ovim, pa je FCA otpisao potraživanja od države “jer je menadžment procenio da ova potraživanja ne mogu biti naplaćena”.

Ni to nije sve. Na kraju 2015. FCA je od države potraživao 1,4 milijarde dinara za povraćaj PDV-a za uvoz alata za proizvodnju.

Ljubodrag savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je sve ovo već viđeno.

“S jedne strane imamo državu koja predstavlja grđane Srbije, a sa druge neku svetsku firmu koja postavlja neke čudne uslove, a država ih iz nekog razloga prihvata. Premijer je svojevremeno rekao da će obelodaniti ugovor sa Fijatom pa se to nije desilo. Međutim, jednom je izjavio da je za taj projekat dato 50 puta više novca nego što je on dao za sve investicije. Inače efekat Fijata na srpsku ekonomiju je protivrečan.  S jedne strane, raduje da imamo autoindustriju u Srbiji jer ona ima najveći multiplikativni efekat na ostale delatnosti i dobro deluje na ukupan razvoj privrede. Recimo, u SAD su napustili brojne industrije, kao što je proizvodnja čelika, ali su zadržali auto industriju”, ukazuje Savić.

Međutim, s druge, nepovoljnije strane imamo velikog izvoznika koji je u najuspešnijem period izvozio koliko i nekada Ju es stil, oko 1,2-1,3 milijarde evra godišnje, a koji ima neto efekat od svega 200 miliona evra. Prema rečima Savića to je efekat na domaću privredu kada se oduzme uvoz ove kompanije.

“Mi ne znamo šta je sve Srbija dala za ovu investiciju, ali znamo da je dala mnogo, a efekat je prilično mršav. Da je Fiat većinski srpski i da je 80 odsto domaćih delova onda bi to bio pun pogodak za Srbiju. Ne mogu da tvrdim, ali sam sklon da poverujem da bi neka detaljna analiza čak utvrdila da smo na gubitku u ovom poslu”, skeptičan je Savić, dodajući da i ovo ukidanje treće smene pokazuje asimetričnu situaciju u odnosu jedne države i jedne kompanije gde kompanija drži i nož i pogaču.