“Crna lista” malih dometa

Kada privredni sud ili Poreska uprava ili neka od mnogobrojnih inspekcija donese presudu ili rešenje protiv nekog preduzeća i odgovornog lica u tom preduzeću, od 1. juna to lice i to preduzeće naći će se na “crnoj listi” koju će voditi Agencija za privredne registre. Skoro tri godine se radilo na ovom registru, krajem prošle godine donet je zakon koji je omogućio njegovo osnivanje, a Norveška je za ovaj projekat dala 700.000 evra.

Zvanično, “evidencija privremenih ograničenja prava lica” trebalo bi da spreči da “organima poznati biznismeni” gomilaju dugove i poreske obaveze na jednu firmu i guraju je u stečaj, a uredno otvaraju druge firme na koje prenose imovinu i posao i nesmetano - dalje “rade”. Od sada, jedna od mera biće zabrana registracije, ne samo osnivanja novog preduzeća već i promena ili zatvaranja postojećeg. Namera je i da ovo doprinese profesionalnoj reputaciji pa da firme mogu da provere s kim rade. Međutim, kako je zamišljen ovaj sistem teško da će ovi ciljevi biti ispunjeni.

Preterana očekivanja javnosti

Kao prvo, javnosti u registru neće biti dostupni podaci, dakle ime i prezime lica protiv koga su mere izrečene, već samo podaci o preduzeću. U tom slučaju “crna lista loših direktora”, kako je ovaj registar već nazvan u medijima, neće uticati mnogo na njihovu reputaciju u javnosti već će ih samo sprečiti da otvore novu firmu. Međutim, sasvim lagodno će moći da otvore novu firmu na ime nekog člana porodice, prijatelja ili poznanika. Prema rečima Zvonka Obradovića, direktora APR-a, da bi se problem otvaranja firmi na povezana lica mogao rešiti potrebno je imati registar lica kako bi se uopšte utvrdilo ko su povezana lica. Takvog registra u Srbiji nema.

Druga problem u vezi reputacije je da se iz istorije preduzeća u registru briše mera kada njen rok istekne.

S obzirom da je već unet određeni broj ograničenja u ovaj registar, mahom od strane Poreske uprave, može se videti i da nema mnogo, za javnost dostupnih, podataka o tome kakva je mera niti zašto je donesena.

Opet, pozitivno je što će na jednom mestu biti objedinjene sve mere koje su doneli državni organi, od poreske uprave preko inspekcija do privrednih sudova, pa ostaje mogućnost da informaciona uvezanost državnih institucija može zaista i da smanji zloupotrebe i privredne prestupe.

Još samo da pravosuđe postane efikasnije s obzirom da se godišnje izriče svega oko 1.000 mera zabrana protiv odgovornih lica. S druge strane, blokada računa preduzeća u Srbiji iznosi 300 milijardi dinara. Toliko firme potražuju od drugih, sa malim šansama da se i naplate.

Ne samo direktori…

Sa tehničke strane, prema rečima direktora APR-a Zvonka Obradovića, ove institucije treba da imenuju lica koja će unositi podatke ili direktno u aplikaciju ili će slati papire u APR.

“Znaće se ko unosi podatke, jer se radi o osetljivim informacijama. Unos mora sadržati podatke o tome koja mera se unosi i na šta se ona odnosi i to što je preciznije moguće, jer to proizvodi direktne posledice, kao na primer uskraćivanje registracije novog pravnog lica što ranije nismo imali. Imaćemo dve vrste podataka u ovom registru. Pored podataka o statusima i finansijskim izveštajima kompanija, dobija se i novi kvalitet uvidom u problematične kompanije. Ja ne bih ovo nazvao registrom loših direktora jer će se primenjivati na sva lica koja imaju određene uloge u privrednim subjektima. Ove informacije će uticati na profesionalnu reputaciju. To je informativni karakter registra. Druga vrsta podataka su mere, njihov unos je već počeo i to iz domena Poreske uprave”, objasnio je Obradović.

Mera zabrane ili ograničenja će morati da bude vremenski određena, jasna na koga se odnosi, a podaci će se unositi prema standardu po kom se unose podaci u Agenciju za privredne registre. Ovo je važno jer, kako ističe direktor APR-a, do sada se nisu poštovali standardi pa je bilo situacija da od nadležnog organa pristigne mera zabrane, a u APR-u ne mogu da utvrde o kom privrednom subjektu se radi.

Zbog Zakona o zaštiti ličnih podataka, lični podaci osoba u kaznenoj evidenciji neće biti objavljivani, već samo podaci o privrednim subjektima koji su i inače javni. Neće biti automatskih zabrana već će nadležni organ morati da dostavi informaciju Agenciji i to po zakonu u roku od tri dana od donošenja mere.